Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Још једном, последњи пут, баци поглед по соби, на своје грађанске рите, на књиге, на фотогоафије, на плакате и на табаке.
Овај стари орман, у коме стоје моје грађанске рите и остаци војничке униформе, ништа се није променио. Служи он, олупина ниједна, служи и служиће ко зна колико још
Црњански, Милош - Сеобе 2
Зна он, каже, шта капетан мисли, од тренутка кад му је у кућу ушао, а зна и оно, што оне рите, у Енгелбирти, о Божичу причају. Он, са своје стране, много је на капетана мислио, док је био у аресту.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Задржа, закачи! 3адржа, закачи!’ Неке то раде у пољу, на живом мравињаку, и гласно говоре: ’Рите, подрите, црни мравићи, да и ја родим’.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници су ишли подераних чизама, а било је пешака који су били боси. Одело се поцепало. И та војска, одевена у рите, послушно је газила блато, легала у воду и хранила се сама од онога што су мештани остављали.
Не жури се њима. Преко мртвих на бојним пољима виде они пред собом изгладнелу и оголелу војску обучену у сељачке рите; виде војску коју предводи сељачки краљ, па замишљају да пред собом имају деморалисану гомилу „свињара“ и паора, које
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У малим прозорима не беше свиле небесне, плаве, она је била подерана. Чашу ову у славу рите! По креветима, у мраку, лежале су сенке. Мужеви, оцеви, браћа, деца у стиду и сраму.
На часне људе и обешењаке. Скупоћа расте. По улицама се појављују рите. У тренутку кад је наша победа сигурна, и мене обухвата то гађење, од победе, несхватљиво и лудо.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
сам, малаксао, мокар и црн брисао је својом радничком качкетом прљаве капље зноја у коме се купао и он и његове рите.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
црне планове, Што Венецији грдој хтедоше Одрећи помоћ земље дивије, — Кô да је штета, ако изгине Оваке рите читав милијун?... Сад има каде мржњу гојити, Изрицат тајно — јавно викати: „Нећу и не дам своје синове!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
''Доста! Гаси луче, спржи цвећа ките! Свежине ми дајте и свечаност мрака! Смрди крв и уље и свилене рите! Мира, вечна мира, без животна знака! Дајте ми да сањам оно што бих хтео, Ону жену чисту кô дан из бајака.
И док моју главу свеже руже ките, За те, одевену у подсмех и рите, То болно сазнање осмех неба биће. (1917) XXXВИИИ Опроштај ће доћи и за те, но касно Доћи ће у јесен твог палог