Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
То је тако сложено колективно ритмичко кретање мешавине атлантских вода познато у Оцеанографији под именом »атлантских трансгресија«, чији је ритам у вези са
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У немој тишини која је настала, чу се неко ритмичко хркање. То беше Паролос који је, испружен иза једног великог камена, слатко спавао.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
разаберемо како у њему осим кретања унапред постоји и кретање уназад, да осим читања унапред постоји и читање уназад. Ритмичко кретање уназад и њиме условљено исто такво читање не чине, разуме се, непосредан, него посредан садржај читалачке
синтаксичкоинтонационе моменте, чак би се идући од стиха до стиха и од строфе до строфе могло да покаже како је ритмичко таласање доведено до свога климакса у трећој строфи и на почетку четврте, где је примењен поступак тзв. каденцирања.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Али је зато сама реченица добила ритмичко-интонациона својства која се могу мерити са стиховима. Видеће се то јасније чим се рашчлани на засебне ретке тачно
“ Што је у овом примеру а могле би се навести и неке друге реченице тако јасно дошло до изражаја на ритмичко-интонационом плану, то се такође осећа у опажању и доживљавању јунакињином.
Најпознатија - а ваљда је и најзначајнија - поема Милоша Црњанског Стражилово (1921) сва је у ритмичко-мелодијским таласањима и преливањима.
Метричка схема тежи да у тачно одређеним размацима сече говорни низ, јер се на тај начин добија за ритмичко протицање неопходна периодичност.
Очито је да се о књижевним својствима стиха Милоша Црњанског не може ваљано говорити ако се за обилази његова ритмичко-интонациона страна, а она се мора заобилазити све док нисмо у стању да уочимо барем тако просту чињеницу да је
Најпре, у њој су у први план дошли ритмичко-интонанцони чиниоци. При читању Сеоба они се готово изједно осећају као активни.
Узмемо ли сада у обзир да ритмичко рашчлањавање уопште - негде отворено, негде прикривено - подстиче тежњу ка издвајању чланова реченице, и уопште ка
Док се у поезији синтакса, тако рећи, пропушта кроз ритмичко устројство стиха, дотле се овде пропушта кроз троврсни медијум: или кроз аутора, или кроз приповедача, или кроз неки
биљкама и коралима” Црњански је пренео у стихове, које ћемо написати континуирано, као прозу, али са обележеним ритмичко-интонационим рашчлањавањем: „По једна љубав, / јутро, / у туђини, / душу нам увија, / све тешње, / бескрајним миром
Њено специфично конструктивно начело садржано је у смењивању међусобно самерљивих ритмичко-интонационих чланака. Стога реченична раван, по све му судећи, тексту даје општи фон из ког извиру импулси за
И то целина коју бисмо сасвим условно могли назвати ритмичко-интонационим пасусом. Тиме се не жели рећи да се пасус у Сеобама према некоме чисто прозодијском мерилу образује, јер
И управо тај „трепет” читаоцу и може пренети оно раније шире описано ритмичко-интонационо устројство синтаксичког низа. Најнепостојанији, најзамагљенији значењски преливи које Црњански саопштава
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ваља само очи затворити и отиснути се из садашњости. Ја их склапам, и слушам већ ритмичко ударање безбројних весала лађиних, а осећам и њено благо лелујање. Ми путујемо...