Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
и брата Саве и пожалио „што рђа није ту“, па да и он види вајде од ове стрмоглаве вечери, кад се бенасти стари Раде ритнуо на смрт, па чак и на свој беспријекорни праведнички живот.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Шта је сад ово?! Батине с неба падају или... Дјечак попаде магарца за улар. — Ти си се на мене ритнуо, признај! Сивац само стригну ушима као да ће рећи: — Можда јесам, а можда баш и нисам.
Растјерао је кокоши по дворишту, ритнуо се на крмачу и силом повукао Јованчета у скровити кут иза штале. — Ехеј, донио је! — Ко донио? Шта донио?