Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
несрећном и немоћном да измени свој положај, а при томе не може да се помири са њим, лако ће поверовати да одређени ритуални поступак или изговорена магијска формула у посебним, мистичним условима, на „нечистим“ местима (гробље, раскршћа итд.
Када се дете роди, одмах му се пресече пупчана врпца. Овај чин се врши на ритуални начин посебним оруђем: то може бити секира, срп, коса, бритва, мотика или нарочити нож — „пупкореџа“.
, верује да дете прво треба да задоји Циганка, да би било здраво и срећно у животу.¹⁷ Да ово задајање има ритуални карактер, показује и строго утврђен начин на који се врши, а такође и средства симболичког карактера која се користе у
²³ У нашем народу постоје разна „чарања“, „варалице“ и необични ритуални поступци којима се настоји да се дете одбије од сисе и да заувек престане да доји.
детета, у време када дете израста у младог човека, поново се јавља пресахло магијско интересовање за дете, као и ритуални поступци који обележавају, оглашавају и подстичу ову изванредно важну промену.
Овај ритуални шамар очигледно има улогу сличну оној коју имају и друге познате болне операције (обрезивање, стругање зуба, шибање
Продановић, Ј., „Клетва у нашој народној поезији“, Књижевни север, 4, Суботица 1928. Проп, В. Ј., „Ритуални смех у фолклору (поводом бајке о Несмејанки)“, Књижевна критика, 6, Београд 1986. Проп, В. Ј.
су и породиља и дете од разноликих злих сила и демонских бића (вештице, караконџуле, бабице, суђенице, некрштенци). Ритуални одбрамбени поступци као што су: обредно спуштање детета на земљу, купање, кађење, опасивање колевке, стављање белог