Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „А шта би чинио?“ „Како би Црногорци навалили, ја би им довикнуо: немојте ме браћо! ја сам брат ришћанин!... ево видите, па би се прекрстио три пута...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— А одакле си? — Ја? Је ли? Из Буковице, из Зеленграда... — Ма ти си ришћанин? — Ја? Је ли? Нисам, ни дао бог, него сам из Зеленграда, а у Зеленграду нема ришћана, а нема ик ни у Медвиђој, нема
— отпоздрављају фратри. — Сидајте, људи!... Донес ракију, дите!... Посједаше на клупе. — Нема ти што ришћанин! — вели Бакоња у себи... — Јево овдинак три наша, па нису ни нанеси прима овима!...
“ М’ ајде шта нас привари, нас неуке, али како је могâ вући за нос редовнике! Е, шта ти је ришћанин... Видите, ја никада не кажем „ркаћ“, него липо ришћанин, јер, најпослинак, дви су здиле, а један је бог, а они су
Е, шта ти је ришћанин... Видите, ја никада не кажем „ркаћ“, него липо ришћанин, јер, најпослинак, дви су здиле, а један је бог, а они су наша браћа!
— За њеколико неђеља нестаће свега овога, само да привијаш што ти ја дам, и да одаш! — Ма, дакле, ти си ришћанин? — проговори најзад Брне. У томе се врати Бакоња, који се не могаше ишчудити. Фра-Тетка окрете талијански.
Тај најбољи уметач бјеше њеки ришћанин из поп Илијине парохије, младић висок и необичне снаге. Бјеше му име Стојан. Сви се веома зачудише, јер Стојан бјеше
— Богами, брате, он је прави Срб! — рече један кнез ришћанин. Слава Бакоњино разнесе се надалеко. Фра-Бакоња не само што угоди својим парохијанима, не само што се кршћанлук