Јакшић, Ђура - ПРОЗА
а глас вам по немом гробљу немило и тупо хујаше, кâ оно јек од тупе мотике што по утроби новоископанога гроба рије...
Црњански, Милош - Сеобе 2
желе да, као војници, погину, а да не морају гледати, како њихов национ, прешавши из Сервије, тоне у паорију и рије земљу грофовску и папежничку. Неће под иго паорства. Вишњевски му онда рече да промисли.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Неће кварити, ако се то провиди. (Копа.) Човек је као кртица. Док је год жив, све једнако рије и копа, пак најпосле шта дочека? Да и њега закопаду! Охо! Лонац! На моју душу, новци! (Устане.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Небо се мрачи у руху мрком, олуја силна долази трком. Док вјетар водом бразда и рије, над малом барком галеб се вије, познаје бурне дане, види Мачак у пропаст лети, па, оштро виче: „Потоп ти
А дивља свиња, опасне ћуди, рије и грокће, спремна за борбу: „Овамо ручак, зликовче Саво, поцепаћу те ко масну торбу!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
гура натраг у бој и шлемом на узбуну зове и гледа тог душмана тако спремног да сече и гризе и главом кроз зид да рије, да се дере дању и ноћу, да не устаје са жене ни са злата и да се дан за даном бије. Опет му војска бежи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Била је то нека хаубица са којом се сада сретамо први пут. Иако бесциљно рије по равници, ипак је дејство њено поразно и људи са страхом слушају њену ужасну грмљавину.
Она хаубица рије земљу, затрпава наше ровове, али нико не одмиче. Збијају се пешаци или искачу из ровова и скривају се у дубоким
Плотуни су са Дрена све чешћи и читав оркан од куглица урла кроз батерију. И брђанин непрекидно рије око топова. Само нас пуки случај брани што неко зрно није још ударило у кару или топ. Свакога секунда стрепимо.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Колачићи) 79 — Збори без грла, чује без ува, живи без душе? (Гусле) 80 — Земљу рије, а жив није? (Раоник) 81 — Зијева, а језика не има? (Маказе) 82 — Зими госпођа, лети слушкиња?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
12. Гвозден сједи у лугу у гвоздену клобуку, сузе му капљу уз јелову кацу. 13. Губицом рије, а г...цом жиле вади. 14. Гујиња глава, господско руо, Арапске ноге. 15. Гурава кобила све поље побила. 16.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Тај крик — да није врх тишине Што се ко усов у нас руши Ил неки бат у нашој души Кад бол се вине? О мисо рије Мој дух и као смрт ме гледа: Све то што бива — да сан није Заспалог нечег усред леда? Тај мрак — да није болест сјаја?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
као и телефонска мембрана, - рекао је Хелмхолц, - можда и више, јер она има још један тежак задатак, а тај је да тешко рије а у исто време говори на сав глас.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Кота је утонула у таму пакла, а челик рије, прашти бесомучно, урла без мере, без краја. Непријатељска артиљерија одговара. Али њена је паљба испрекидана...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ладније од леда, Не чувствује што опште добро пече, Већ само своју подлу корист гледа, К’о кртина кад испод земље рије, Да сваки не зна куда траг свој крије.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Јутро. Двориште чисти слуга Јован. Рије лопатом блато. Испред чешме избацује шљунак и рашчишћава пролаз бари. Из куће силази слушкиња носећи велике тешке
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Поља и њиве су покривене лешевима. Наши митраљези сикћу, а бугарска артиљерија рије по нашим рововима. Али малаксали су најзад и они, те се иза ограда и јаркова почињу укопавати.
Пред очима ми је све некако замагљено. Уши ми пиште. Мало затим пребаци, а потом поче да рије око осматрачнице. Један ордонанс улете задихан и предаде ми неку цедуљицу. Погледао сам. Вилице ми задрхташе.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
ОЧЕВИ Моји су очеви из онијех страна Гдје мотика звони и гдје красна бије; Гдје зној с чела капље и гдје рало рије, И тврде се груде дробе испод брана...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Еда моруна оре, во ли плови, ил' му магаре рије, а свиња самар носи? Коза ли лаје, а пас брсти? Него свако у своме завичају борави се.