Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Они сандучић са оно троје ђечице пловећи ријеком нанесе срећа испред једнога великога двора и џардина некакога пребогатога чоека, који баш сјеђаше покрај ријеке пред
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Поново облак прозбори сив бакиним гласом: „Био ми жив!“ Мјесец над ријеком сијати поче, кад гледај вука надут ко мијех, ледену воду марљиво лоче. Удари Мјесец у громки смијех.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Земља стење, а небеса ћуте... Луна и крст, два страшна символа — њихово је на гробнице царство. Сљедоват им ријеком крвавом у лађици грдна страданија, то је бити једно или друго.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Они сандучић с оно троје ђечице пловећи ријеком нанесе га срећа испред једнога великога двора и џардина некакога пребогатога чоека, који баш сјеђаше покрај ријеке
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Када мјесец сине над нашом ријеком, И на земљу пане тиха роса прва, Родиће се младо прољеће! И свуда Просуће се мирис плавих јоргована; И пахуље
Ћипико, Иво - Пауци
— Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке! — мисли гледајући огољене, прозебле врбе, што на вјетру над ријеком дрхте... — И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаху, и не хтједох их повратити док
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1905. ПРОЉЕЋЕ Немој, драга, ноћас да те сан обрва И да склопиш очи на душеку меком! Када мјесец сине над нашом ријеком И на земљу пане тиха роса прва, Родиће се младо прољеће!
Са рамена њеног, из пуна крчага, Прелива се гримиз и по кршу прска — Распе се ријеком на шеваре голе, И запали лишће брезе и тополе. Гле, махала стара сва од ње заруђе, Кô да у пожару изгара цијела!