Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А док она одрасте, неће се писма тако ријетко писати као сада, него ће сваки човјек морати писати писма. А, послије, у школи се учи: земљопис, свештена историја,
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ту је предњачио Јоко Драгов... Крцун објасни Јанку: — То је, знаш, био старији син кнежев, соко какав се ријетко рађа! — Соко, богме! — настави Стево.
Често је то трајало цијело јутро, или цио дан. Није ријетко бивало да владика упућује писма преко границе на турску страну: скадарском везиру, травњанском, призренском владици,
Двије, највише три недјеље, па ће и устати. Кнежево се лице разведри, и рече: — Валај, Јошо, ријетко ме кад ко обрадовао, као ти сад, још у овакој жалости!
виде као црне пјеге, пасе силна стока, креће се свијет, разлијеже се пуцњава, свирка, ударање сјекира, пјевање, а не ријетко и нарицање.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Прецизирајући Караџићеву идеју, Ђуро Даничић писао је 1847: »Но у данашња времена ријетко може ко постати књижевник, а да не изгуби много од своје народности, особито у нас Срба, — па и с ову и с ону страну
Милићевић, Вук - Беспуће
хучући како ће му „ајдуци“ потаманити и исјећи шуму за свих тридесет и неколико година како је он чува и како се у њу ријетко сјекира забада; уши га вјечно вараху да чује ударање сјекира у даљини, а нос му осјећаше мирис паљевине и растопљене
се уз њезино крило, и наслањала главу на њезине груди, знајући да ови часови које је дијете волило, долазе тако ријетко; да ће проћи мјесеци да она ради мирно у свом ћошку свој школски задатак, да шкрипи перо и да се чује како она сваки
Село се смирило и ријетко ко се помаљаше из кућа, покривен црним аљинцем по глави или заштићен каквим старинским, црвеним кишобраном који је
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
), откотрљао сам се у свијет као презрео орах-коштуњавац (онај коме се ријетко обрадује икоји налазач), а и данас преда мном, кад се најмање надам, залепрша понешто из остављене ризнице утишана
онда ти се, роде мој, ту негдје у околини обавезно врзма онај наш тужни безимени сељачак, вјечито гољушан и ријетко сит.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Таково што ријетко се можда у свијету догађало. Њихов учитељ знао је е ће му их брзо из руку истргнути, с тога не губљаше ни часка
Такога прољећа није се памтило у овијем крајевима, гдје ријетко и бива прољећа. С дана на дан небо се то боље чистило, сунце је јаче пригријавало, а земља се заодјевала зелењу.
А вјеруј ми и себе, јер је то дјевојка, какијех је ријетко.“ Адолф се једва разабрао од првога чуђења. „Мој драги пријатељу, све је то чудно... Чини ми се да снијевам...
Једино што је могао постићи то би, да ће остати до Петрова дне. До тога дана ријетко је ко виђао Јанка. Ноћу је долазио, те заложио што би му оставили, а зором га нестани.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
хладно; ова и она кућа само што нису моје, а остале све су туђе; из његове руке и шећер је сладак, можеш ми вјеровати: ријетко истину говорим, а још рјеђе лажем, итд.
Ласно је тебе, ал’ је тешко поштеном човеку. Могао си за те паре и ново купити! Можеш ми вјеровати: ријетко истину говорим, а још рјеђе лажем. На чуну катана. — (Кад се за кога хоће да каже да је рђав војник).
има гуја с драгим каменом на глави, или још бог зна каково друго благо поред ње (тако приповиједају: јер се мела ријетко налази на лијесци). СТИДАК Ова биљка има бијел цвијет, у сриједи мало црвен.
— Бог му дао и помогао! Ријетко га тур'о, често му ницало! У трсу му трсато, у класу му класато; еве му клас од земље отежао од рода земаљскога и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Није ријетко бивало да он, кроза зимњу кишу, кроз прољетњу маглу, угледа у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У те собе ми дјеца ријетко смо улазили; а кад бисмо ушли, говорили смо шапатом и ступали на прстима. Одмах иза куће почињала се пењати кршевита
Салон, с вјечито спуштеним жалузијама и с наслоњачима под навлаком, ријетко се отварао. То је бивало само у нарочито свечаним пригодама, кад се славио дједов начелнички јубилеј, о великим
А он би се само одврнуо од нас и одгегао разјађен уз бријег, решетајући главом. Што је доста ријетко код дјеце, знао је и шутјети. Каткад и по читаве дане. И његове шутње биле су можда значајније од његових ријечи.
Но и ти веома ријетко и изузетно наилазе. Стрелица нас оријентира у правцу наших слијепих, нама самима још нејасних стремљења.
Прошао би каткад (али ријетко) и улицама у средишту града, као онда кад смо га срели, пред расвијетљеним претпразничким излозима (то му је било
тегобност путовања чинили су да је удаљеност изгледала несравњиво већа, па су стога одласци „у винограде” подузимани ријетко, с дугим премишљањем, и не без неког стварнијег разлога.
Али у пракси то ријетко бива, јер (како нас искуство учи) обично прије тога пропадне држава. Бедем таквих трбуха, а да мирни грађанин и не
Осим тога, то се дешава тако ријетко! На то се не смије рачунати; то је нешто сасвим изванредно, као несрећа у жељезничком саобраћају.
Јер живот, ма колико нам се каткад чинило да тече стихијски ваљајући догађаје без реда и сувислости, ријетко кад почиња стилске погрешке.
Ћипико, Иво - Приповетке
Наложи ватру, поспрема по кући, а осјећа се свакога часа слободнијом. Када раствори прозоре и увиди да је ведро као ријетко када, обузе је жеља да изиђе; поступно све више осјећа у себи врео живот, а пред очи долази јој Спасоје, и гледа га
Тамо, уједно са стоком, и становаше. Слало му се јело за више дана, а ријетко, понајвише недјељом и благданом, силазио је у град. Мало по мало свикне му се, и није онако испод себе убојито гледао.
Бог зна куд су! А други, што их замијенише, нијесу за њу, — премлади су. Сад ријетко када, с језивим страховањем, састане се погдјекад с којим рибарем или морнарем, разговара с њима, али се не пушта у
И, залишљен, надода: — Ово је прва што ће ме сама наћи... — Биће јур година да ти је мајка умрла, а одонда те ријетко виђевам... — Сам сам... а опет дошао бих, близу смо. Но некако теби није мило... . —За послом сам.....
Пролазе између сурих сеоских кућа, кроз тијесне, засјенуте улице, — а пред кућама блатно је, — ријетко када на тлеху сунце се покаже.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Бог да му душу прости, а био сам му много у вољу; ријетко да прође дан, а да се са мном не насмије... Једанпут баш у боју.... ЈЕЛИСАВЕТА: Дост’! Казуј што си дошао?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— говорио је Реља поносито. Силно је мрзио чаршилије и ријетко је силазио у чаршију. Три пута у години: кад би смиривао мирију, кад би товарио пиће за крсног имена и кад би са
Највише је чамио у кући и око куће, и врло је ријетко излазио међу свијет, који гледаше у њ као у неко чудо и страшило.
Мијо би само слегн'о раменије', па би се упутио својој долиници. Кад се преселио, ријетко је излазио међу људе. Увијек је био нешто замишљен и тужан. Често су га затицали људи, а он сио више огњишта, па плаче.
Ћипико, Иво - Пауци
— јави се жена. Добре ли сам среће, жедна сам! Раде се окрете и зачуди. Досада нигда је још није виђао у планини, а ријетко је виђа и у селу, откада је одбјегла и за другог се удала.
— јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла! Па било је и досада, ако и ријетко, тога код нас... А Војкан, удовчина, накресан, па... би што му драго! ..... Удовчина, среће ми! Ха, ха!
Али што га има с њиме? Маша ријетко када му и треба”. Погдјекад, истина, понесе га ум за њом, занесе се; али, ако му није на дохвату, прође му...
Пиера познаваше још из дјетињства и послије са свеучилишта. Додуше, ријетко су се у граду виђали но бијаху домороци, па су се добро пазили.
Зажели се и сеоских дјевојака с којима се у селу разговарао и шалио, а сада их ријетко виђа, и кад их у вароши погдјекад сретне, уклањају му се с пута.
Али дјевојка није долазила редовито, но ријетко када, и то је Иву често до суза доводило; бојао се да јој се није у чему замјерио.
— Пустите, неће вас објеспти! — одговори Иво, ради учитеља чисто озловољен. * Под зиму, за кишљивих дана, Иво је ријетко одлазио у село.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Па дабоме да нема. А кад је у теби нешто и било глупа зелена боцо! — гунђа старац и кроз ријетко храшће зури у околна брда. Да му је бар при руци неки дјечак па да га појури штапом за неку преклањску кривицу.
— Само да још није онога тамо — уздахну Јованче показујући руком на бријег иза кога се чуло ријетко пушкарање. Започе пипаво и опасно прелажење од пећинског излаза према оној шумовитој коси.