Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
На приморју, у Ријеци и у Далмацији, ове су се тежње манифестовале са највише живости. Млади нараштаји су покренули велики број листова и
Старо становништво, племенско језгро, настањено у Лијевој Ријеци, појачано је сјеничким ускоцима. Освајањем су проширили своју територију и тако асимиловали старо српско племе Лужане,
Талијанска странка има данас већину само у Трсту, у Ријеци и у варошима западне Истре, а њу још и сад чини велики број поталијањених Словена.
је упућена с једне стране разним привредним средиштима Аустро-Угарске и Немачке, а с друге Јадранском мору, Трсту и Ријеци.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
на ријеку, која је текла поред самог дворишта, али како је мјесец био већ зашао за нови бријег, не видјеше га ни у ријеци ни на самом небу. — Нема их, побјегла сва тројица! — уздахну чича Тришо. — Хајдемо натраг у крчму.
— Идемо да питамо мачка, он ће то најбоље знати — предложи чича Тришо, и оба кренуше према ријеци, гдје је чича био спустио свој џак, али гледај чуда — џак бијаше ишчезао! — Уф, уф, сад смо обрали бостан!
— забрину се Шаров. — Останемо ли у планини, може нас појести вук. — Ми ћемо даље низ брдо, према ријеци. Већ сам се зажелио жубора воде и клепета каквог млина — рече мачак Тошо и уздахну јер се сјетио свог чича-Трише.
Мачак Тошо украден је испред моје крчме оне ноћи кад смо ја и чича Тришо видјели три мјесеца: један на небу, други у ријеци и трећи у прозору. Ево, слушај што каже наш Оглас и проглас!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— слагах у пролазу. Ти јеси — рече она. УСПЕЛИ МОМЦИ – Мама, али ја нећу у Америку! –Ћути и пливај! (Догађа се у Ријеци 1947) Стижу с времена на време из белог света. Питају ме како сам. Хвала, како сте ви? Зашто им говорим ви? Не знам.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1861. ступио је у поморску (наутичку) школу на Ријеци, и 1862—1863. као морнар путовао по Црном мору. Морнарски занат, који му је из књига изгледао тако романтичан, није му
Морнарски занат, који му је из књига изгледао тако романтичан, није му се допао, разочаран он га напусти и на Ријеци сврши гимназију 1864.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Опрезно, мудро, уз многе варке, прођосмо замке и тајне чарке. Стигосмо најзад ријеци без брода, пред нама пјени зелена вода, нико је досад прешао није, јер по њој безброј вртлога врије, путника вуку
Црњански, Милош - Лирика Итаке
била пуна талијанаша, ја сам покушао да уђем у Академију ратне морнарице, а кад нисам успео, и кад сам чуо да се и на Ријеци те године први пут отвара једна експортна академија, уписао сам се у њу. Не питајући ујака.
Да останем на Ријеци, био је разлог и то што сам у гимнастичкој сали, испод Сахат куле, упознао мајстора – учитеља мачевања, који је био
Ја сам зато остао на Ријеци. Моја сирота мати одобрила је то, јер је та академија обећавала запослење својим ученицима.
Оне су се звале: Церњајски! Пошто ме је мати издржавала и никад дотле нисам зарађивао хлеб, ја сам се населио, на Ријеци, у пристаништу, изнад рибље пијаце, у скупом пансиону једне хрватске грофице. Била је то чудна, и несрећна, жена.
Неки су се бродови спасли у луку Ријеке и на њима је било и србијанских војника и официра. Патриоте на Ријеци окупљали су се, у то време, у кући доктора Пахани, код кога је долазио и Мештровић, али је много лепши био дочек тих
“ Моја мати имала је на Ријеци рођаку, из Панчева, која је била удата за једног трговца на Ријеци (Михаило Вуја). Међутим, свет на Ријеци упознао
“ Моја мати имала је на Ријеци рођаку, из Панчева, која је била удата за једног трговца на Ријеци (Михаило Вуја). Међутим, свет на Ријеци упознао сам, нарочито, у друштву свога друга на Академији, Зубранића, сина
Међутим, свет на Ријеци упознао сам, нарочито, у друштву свога друга на Академији, Зубранића, сина једног пекара. Тај Зубранић, чист Хрват са
Међутим, био је добар друг и ја сам заволео његову кућу, и на Ријеци, и на Крку. На Ријеци, он је имао роман са једном лепом девојком, о којој ћу рећи само толико да се звала Ђулија.
Међутим, био је добар друг и ја сам заволео његову кућу, и на Ријеци, и на Крку. На Ријеци, он је имао роман са једном лепом девојком, о којој ћу рећи само толико да се звала Ђулија.
Он ме је, пре него што ћу живети у Риму, натерао да читам талијанску литературу. На игранкама, зими, у позоришту на Ријеци, упознао сам читав низ Ђулија Ада, Марија, и играо сам са њима и „фиоретто“, на кафанском столу.
Одлазили смо и у Трст, и био сам, и у Венецији, на карневалу. За време карневала, на Ријеци, облачио сам и ја маску, а сестра Зубранићева облачила ме је у женско одело.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Дијете само а зар и гладно, стане плакати, а било рано, те се нико онуда не намјери, док у оној ријеци зачује некаква велика риба, те она на суво, и по гласу набрбље оно дијете, и теке што зинула бјеше да га прождере,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
„Прке“ значи: зашто; „ши“ значи: да!; „же“ значи: јест итд. Сунце бјеше одскочило три копља кад стигоше ка ријеци. Стипан и возари на сву муку уведоше коња у сплату, јер се пропињао и бацао задњим ногама. „Који му је враг јутрос!?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А тамо, видиш, требало би да дође низ широких степеница, као прилаз ријеци, ради купања. Ондје, отприлике у средини, мало више према лијево, на осмерокутној подлози од тесана камена, дошла би
Него, што је најгоре, ни мени самом није добро! Таквог су метафизичког призвука, надаље, још и ријеци „резистенција организма”, „залихе виталности”, „животни тонус” и слично.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
СЕЉАНИ И ВОДЕНИ РАК Кад су пошли љети да се некакви сељани купају у једној ријеци, један од њих угледа у води рака, па се стане крстити и од, чуда викати: — Браћо, забога, дођите да видите некакву
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
НЕОБИЧАН МУЧЕНИК Петровдански је сабор у манастиру Црној Ријеци. Изнад Рибарића, у једном стравичном ждрелу што га издубила плаха планинска река, високо изнад њена корита у
Ћипико, Иво - Пауци
се ован предводник; по дрветима не пропиву се витке козе да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладима нити телад мече за мајкама! И по кући не хрпће угојено крмче што на мрс сјећа.
Раде се загледао у одбљесак висова планине у ријеци. Познаје тачно нека мјеста, и сину му пред очима Маша, пећина, одгојак и — замисли се...
Али, заправо, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, облака, и ведрине, и дрвета што се у ријеци одразују. — Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке!
— И одатле, испод врба, однио двјема цурицама кошуље, док се у ријеци купаху, и не хтједох их повратити док нијесу голе к мени дошле . —Али, што је то— трже се— мене овладало?