Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Говори народ о поповим ријечима, а свакоме пуно срце, и лако му, као да се окупао. Тако је он дјеловао. Никад није престајао, никад се уморио.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад сунце грану, све што бјеше крштено прекрсти се и призва небеску силу у помоћ, највише ријечима: „Сунце на помол, господ бог на помоћ!“ Па се свијет поче згледати.
к себи од чуда, Крцун потоњи; али како се морало ходити кроз невидјелицу и како им ноге клизаху по снијегу, не могаху ријечима исказивати шта им је на души.
Здрав си ми! Ускок одговори: — Хвала ти од свег срца, кнеже. Ја сам много дирнут твојим дочеком и твојим ријечима. Иако сам млад, са мном је било свакојаких чуда, али сумњам да сам кадгод био овако изненађен, овако узрујан од милине!
А-ну! Види их само! А вечера! Ђаво ви вечеру позобао! Мислите ли да се ријечима и здравицама може глад утолити! А, бабо! Не чудим се, најзад, никоме као теби!
У дворишту попову пристав окреташе пециво, а Гојача се деси на прагу. И она викну Јанка, и потече му у сусрет с ријечима: — А ђе си нам, јадо? Жељни смо те сви, сви од најмањег дјетета до старог Мргуда!... Поп је отишао часком у село.
? Реци: зар није? — То јесу, али... — А и по њеким ријечима Гојачиним, па и Јокиним, могох се домислити да и оне то помишљају!
Бого мој, је ли овака била уочи Косова?“ онда се мало зачудише наглој промјени у њему. Не толико у тијем ријечима, колико у начину, у гласу, на његову лицу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Најзад, 1818, угледао је света Српски рјечник, истолкован њемачким и латинским ријечима. То је био огроман посао. У том речнику је било преко 26.
Милићевић, Вук - Беспуће
ударање кугла на билијару, мијеша се ватрено и гласно расправљање пензионараца о народним питањима, претрпано њемачким ријечима.
старинску књигу чији повез бијаху изгрирли мољци да се, испод коже, на мјестима провидјело дрво, гутао и давио се у ријечима, прескачући их и скраћивајући, и сипао их у дугу, неуредну сиједу браду, пожуривајући спровод да што прије сврши тај
Он оста сам и са њезиним посљедњим ријечима које се усјекоше у његов мозак, изазивајући ријечи и призоре, враћајући поново у њега сву његову борбу са мислима
другарице спокојно спавале и она чула њихово одмјерено дисање, она тихо шапуташе научене молитве, и успављиваше се ријечима из молитвеника. .
Она је уздрхтала толико пута под његовим ријечима, заплакала у себи ради његовог подсмјеха или зажалила и осјетила горко кад би опазила да тај човјек кога је волила има
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Перајица се, ваљано и темељито, усекну у некакав сив пешкирић, обори поглед земљи и поче да набада ријечима као да нешто врача и чита из пиљака пред собом: — Е, мој кумићу, мој кумићу, знам ја сваког од њих у главу, као своје
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ово рекавши старац отиде, а ђевојке онда чудећи се његовим ријечима прикуче се јами још ближе и стану се у њу надвиривати и разгледати је, док се једној, која је била најљепша између
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Прозору Пијетлић допаде скоком, нахери главу, зажмири оком. „Лијане, кажи: шта ћу да радим? Да вјеру дадем ријечима твојим? Пшеницу желим душу да сладим, само се торбе и зуба бојим.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„нешто“ бјеше главом војени заповједник, који кад их с бедема угледа, наже се про перваза, па викну талијански (тј. ријечима талијанским али осакаћеним и изговараним ужасно): „Вуците се већ, конте и ви остали!
Заокупише га питањима. Јан је наелак говорио чески, служећи се и српскијем ријечима које је запамтио у Котору, тако да га разумјеше.
као што бјеше Мармон Бонапартов маршал, и у наше дане инглески велики државник и писац Гледстон, писали су о њему, ријечима које ће повијест и туђим народима дохранити! Тај великан не познаваше величину своју.
је било скучено знање и олако оцјењивање свијета и новијех прилика у свијету које се за трпезом чујало увијек са истим ријечима.
„Не. Лисац некакав, препредени лисац! Стаде нам поповати око нашијех старијех обичаја, око вјере, а све меденим ријечима.“ „Ја сам му лијепо одговорио!“ умјеша се стари.
“ Говорећи то старац се бјеше постепено загријао, а при пошљедњим ријечима, диже се и поносито исправи свој величанствени стас, лице му се зажари, а очи му — његове обично благе очи — синуше
Два клапчића из села, обртаху наелак ражњеве по којима натакнута бјеху два велика брава. Дјеца се задиркиваху шаљивим ријечима, те на сваку крупнију удари у смијех. Медик је вјешто дражио их.
А сад кад му болови душу савлађују, тежи болови од тјелеснијех, зар сад да га не потјеши ријечима? Јанко опет уздахну и то прекиде њезино шчињане. Она му се примаче. „Јанко! Ја знам да ти је тешко, да...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Много ашова треба док се истина сахрани. — Боље је вјеровати својим очима, него туђим ријечима. — Говори истину, макар ни дан не живио. — Истину тражи, правицу уважи. О ПРАВУ — Јȁ право, јȁ никако.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Ово рекавши старац отиде, а ђевојке онда чудећи се његовијем ријечима прикуче се јами још ближе и стану се у њу надвиривати и разгледати је, док се једној, која је била најљепша између
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Поњекад би засуо ријечима, а погдјекад постао би мучаљив, као станац камен. То је све чудновато, али је чудноватије што је Бакоњу Осињача више
Срдарина је шкргутао зубима, тражећи кога ће избити, те се најзад искали ријечима на новоме ђакону, а шакама на Шкељу. Бакоња се први разабра.
Фране, те се дирљивим ријечима мољаше за братску помоћ. То дугачко писмо требаше разаслати у њекијех двјеста пријеписа, те су сви осим Вртирепа
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Другим ријечима, погрешка је у томе што они на силу бога од једне поезије хоће да праве једну филозофију, од једне свемирске поеме
А нешто нас гони да запажено и помишљено одмах себи формулирамо најпрецизнијим ријечима. Поред оног ја које пати, смјеста никне оно ја које ту патњу окрутно запажа и хладно зарезује.
Био сам се у говору загријао властитим ријечима. Старац ме мотрио са зачуђеним осмијехом, љубопитно извијених обрва. Био је престао лупкати капицом о капицу ципеле.
Немачки је говорио зачудо лоше, али с неком хваставом фамилијарношћу. Сервирао ме је с навадним ријечима за ту пригоду: „Миззи, да те упознам са старим другом из дјетињства“ , и тако даље.
својим дуелирањима, по својим сабластима, по свом визуелном и спектакуларном виду, не по оним својим великим поетским ријечима.
То сам могао запазити и код оног у Бечу: диве му се, поносни су на њега, одушевљавају се њиме, на ријечима, преко сваке мјере. Али као непосредна реакција — остају хладни.
Ни трага каквом вајкању, ни најмањег призвука патетике у његовим ријечима. Путева којима смо газили послије нашег последњег виђења у Паризу нисмо се дотакли ни једном једином ријечи: као да
И је ли евентуалне ријетке и замагљене одсјеве сјећања и тад заташкавао и криловљевски мудро закључивао ријечима: „Како било! На концу, свеједно!...
Другим ријечима, то значи да је свакоме дана могућност да мјесто једног проживи два, три, десет или више живота. А како се живљење не
И врелина заноса одузимала је сваку баналност твојим ријечима. Говорио си: Оно због чега се у некога заљубљујемо нису његова својства, квалитети, атрибути, већ његов идентитет,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ово рекавши старац отиде, а ђевојке онда, чудећи се његовијем ријечима, прикуче се јами још ближе и стану се у њу надвиривати и разгледати је, док се једној, која је била најљепша између
Ћипико, Иво - Приповетке
Устрпљиво чека, па, оставши с њом насами, причиња се спокојан, и једнако је наговара љубазним ријечима. Дјевојка се скањиваше: тешко јој наједном прекинути са својим дјевојачким навикама и заборавити на своја слободна
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Немилосно ме тјерају с гробља, шибају ме страшно и ријечи ми у грлу стају. Гробови остају неопојани ријечима чистијем, непокапани сузама искренијем, а мајке сиње неутјешене утјехом благом, па се буни у љутој срџби и божје и
— Баш нико ни да се нашали с цијеном, а ево нас и ноћ у чаршији стиже! — трже се опет старац из мисли, а у ријечима му, очима и лицу дрхташе нешто болно и очајно.
Ћипико, Иво - Пауци
—'Ајдемо! Идите са мном! Пођоше за њим. Преко вароши Петар их држи на оку, и једнако ријечима их обасипље. Уљегавши у биљежничку писарницу, Петар каже писару рашта су дошли, старац потражи столицу, а жене
И диже се, приђе к прозору и гледа на улицу. Илија нешто у себи прогунђа, хтједе да не да одушке својој мисли ријечима, али оне навале саме: —Продај, господару! Среће ти, продај! —Пусти, болан, — окрете се газда, — што си најашио?...
Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима: — Ча нисте на стражи? Гријота да се без вас отрга! Он му не одговори, већ се силом насмија и прослиједи путем.
Иво не одговори. Поздрави их, па се упути прама својој кући. У ходу размишљаше о жупниковим ријечима: „Нека раде и буду поштени!” Као да ти људи нису и досада радили, и као да сви други, осим њих, обилују поштењем!
Неки сељаци задијевали су оглобљенога: „Не смијеш ти тући своју жену, то могу само господа!” Тим ријечима циљали су на управитеља политичке власти, о којему се говорило да је у кући горопадан, да злоставља жену и дјецу.
чиновника: преписујући неки спис у којему стајаше: „Петру 1/4, Ивану 2/5, а Павлу 1/3”, бијаше замијенио бројеве ријечима: „Петру 1 априла, Ивану 2 маја, а Павлу 1 марта”. Премишљајући о томе, није му се дало на смијех, но сажали старца.
На црквеним вратима дум Фране у свечаној вести причека их. Поздравц владина достојанственика бираним ријечима, истакне потребу припомоћи са стране владине за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
О тој бруци наредник Дане Накарада извјештавао је вишу власт, између осталог, и овим ријечима: ... „А затим, у неозначени сат исте ноћи, ове три пијане фигуре извукоше се помоћу својих ногу и власторучно из јаме