Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Оне дају себе без остатка, свјесне што и колико дају. Дају вољно и ријешено. Код њих нема накнадног жаљења и постхумних приговора.
Гледао сам како се у њој носе младост и смрт. Био сам потпуно начисто да је све већ ријешено, да је за све већ касно. А ипак, како су замаси тог црног вјетра у њој распиривали буктињу живота!