Употреба речи рију у књижевним делима


Африка

Мислићу увек на тебе, у земљи, Својој кући. „На фала ну ига бе а аха катасфи. Јиха нима не па рију нои је Са хајива мају лаила танаке леба Бадира са хаји уаје мани нију си Рејаје!...

Црњански, Милош - Сеобе 2

А сад треба да рију туђу земљу, и за риболов, у барама, плаћају! Стално су им обећавали да ће добити своје право и да ће о њиховим жалбама

Терају их у паоре, да рију туђу земљу. Иако су шездесет година водили аустријску војску, верно и крваво, у ратовима, сад их отпуштају, као што се

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

фол, Римљани избацују стари намештај кроз прозор, а у Москви се купају, пробију секиром лед па бућ у воду, као, фол, у Рију за то време душу да испустиш од врућине — карневал па сви играју боси босанову, као, фол, у Минхену пивчуга из кригли

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Поче разорном... копај земљу и бацај горе! — рече Траило. Иако уморни, гладни и жедни, војници запеше да рију. Док су једни копали, други су чучали, држећи у крилу гранате и шрапнеле.

Кроз задње прозорче видимо како њихове гранате рију око наше батерије... Али зато ми разарамо њихове ровове, да бисмо заштитили нашу пешадију.

И ми преврћемо њихове ровове. Види се да им није лако, јер су две њихове батерије узеле на нишан и без престанка рију око наших топова. Сунце зађе за густ, црн облак, и у даљини замрачи од прашине.

Одскачу задњаци топова и кара, а на завијуцима занесени рију земљу, или севају варнице испод точкова, док се послуга, згрчена, тресе или одскаче као на дрндалу.

На ногама поцепани опанци или остаци цокула, које су већ побелеле од воде и блата. И још дубље рију и канал продужују у позадину. Пешаци...

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Тамо су покисла бурад од пива, онамо рију свиње, свуд раскаљано. Ми смо у главној улици, али позади ње прави је сељачки друм, излокан, грозан.

Краков, Станислав - КРИЛА

Посрће се. Пада. Неко се диже. Опет пада. Свако гледа да се издвоји, да бежи у другом правцу. Куршуми рију сунцем испечену земљу, и бацају облачке прашине увис. Узаман вапију и јече остављени рањеници.

Петровић, Растко - АФРИКА

Мислићу увек на тебе, у земљи, Својој кући. „На фала ну ига бе а аха катасфи. Јиха нима не па рију нои је Са хајива мају лаила танаке леба Бадира са хаји уаје мани нију си Рејаје!...

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

бога јединог, Па кад би творац гневом плануо, Шиљући јато звезда репатих, Да азур плави свода небеског Унакрст рију, руше стубове, На којима се држе планине, Што биљем својим храни човека По урвинама света срушеног, ’Ваке би венце

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

А тек како ли је оним пешацима, који већ седам година, још од турског рата, рију земљу као кртице. — Редак је такав. У хиљаду један од тих старих војника ако је жив — вели наш друг пешак.

Наши пустише црвену ракетлу. Бау-ћиу-гру! — почеше и наши брђани да рију по бугарским рововима. Јаук допире и са бугарских објавница, и из наших ровова... „Мајко... браћо!

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Још питам ко? Убица неки, или очајник, Коме је поглед људи омрзô, Те веће сити сунца божијег — Кроз поноћ рију као кртице. (Радош им отвара врата. Бошко, Богдан, Станиша, Станојло и Мира улазе.) БОШКО: Помози Бог, деко!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

О, како јуре, стижу, Стегове дижу, Вију, Рију, Крв се пенуша, Груша, Комеша. Леш до леша. Циктај стреса Сложене 'рпе меса.

Леш до леша. Циктај стреса Сложене 'рпе меса. Трубе трубе, Оштрице телеса рубе И снаге грубе У месо рију зубе. Тисуће људи, Тисуће груди, Тисућ мишица, Тисућ зеница — Све мре и гасне У славу славе часне. З.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Из пешачких заклона нико се не појављује. Гр-у! Гр-у! Гр-р-р-р-ру! Ковитлају, праште, рију гранате око нас. Ах, најтеже је кад заурла она тешка. Гр-р-ру! Очни се капци грчевито затварају. Гр-у!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности