Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
у ратовању с Турцима, тако се исто многа племена поносе својим „мисницима“, који су се борили противу „невирних ркаћа“; као год што у Далмацији има братстава која су у непрекидноме низу дала тридесет-четрдесет сердара, барјактара итд.
“ Јеси ме разумија? Јер сте сви губе и погрде, какви’ нема у цилом кршћанству! Гори сте од ркаћа. — А шта радите више, враг вас однија, а? — обрну се к возарима, који живо веслаху натраг. — Нисмо могли прије, оче!
Сто сам вам пута рекâ: грђи су од ркаћа! — Немој, болан, тако! — рече Вртиреп. — Како нису грђи? Ркаћи бар отворено говоре: „Удри по Буњевцу!
Опће је мишљење било да је то учинила Радекина чета, у којој је било најмање тридесет друга, разумије се све „ркаћа“.
Дунда, већ прилично накресан, викну: — Залуду, брате, нема ти мештра над ркаћког лупежа, особито планинског ркаћа! То канда заголица Кушмељов понос, те ће: — Има, брате, и кршћански лупежа, још како вишти, само шта нису бездушни.