Употреба речи ркаћи у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

и презрителни именами; први фторе зову или „Шокци”, или „Буњевци”, ил' „Римци”, или „Латини”, а ови оне: „Власи”, „Ркаћи” и „Шизматици”, а чесно, свето и братско име х р и с т ј а н и — то свак само за се држи, или ако кад једна страна

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Сто сам вам пута рекâ: грђи су од ркаћа! — Немој, болан, тако! — рече Вртиреп. — Како нису грђи? Ркаћи бар отворено говоре: „Удри по Буњевцу! Не жали буњевачко.“ Тако барем говоре, па си барем начисто с њима!

— Е, е, е — поче Тетка. — Е, е, нека сад ко рече да су ово учинили приковођани и наше слуге, а не ркаћи! — рече Вртиреп.

Тад се поврати срчаност војводи, те викнув: „Јуриш на ркаћине!“ погна коња у сав трк, а сви остали за њим... А ркаћи „плећи даше, и бјежати сташе!...“ Боже мили, што се од њих чини!...

И опет га ухвати мала вртоглавица од помисли: како се све то дешава преко ноћ! А свега тога не хоћаше бити да ркаћи не похараше манастир, да фра-Вице не умрије на пречац! Боже опрости, човјек би могао бити чак захвалан.

А ркаћи под Велебитом причаху како њихов Пјевалица излијечи вра-Брну. XИ ДВИЈЕ СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ Љето је. Зора је.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности