Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
изгнати јелена зовне човека на помоћ, дâ себи метути узду и на се узјахати: и тако истера јелена, али остане за вавек роб човеку. Многи инатећи се за једну ствар, хајде у процес, пак се затру.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
силник свему кад и жртва свачем; Живеће у теби исти час, — знај чуда, — Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда, Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Марко умре, а Мица остаде вечита кокета — без мужа. Сиромах Марко! Таква глава, па вечит мученик, у кући женин роб. А Миливој, слабије главе а боље среће, од почетка до краја лако је и добро живео. Често више вреди срећа него мозак.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Опет стоји она његова слика преда мном. Бога ми је роб од главе до пете. „Власт, вели, почитуј, сваку без разлике, а ако и ђавола мораш молити моли га, клекни на колена
Теодосије - ЖИТИЈА
После очева одласка Вукан обузет непокорношћу и поставши роб зависти, рече у себи: — Приближиће се крају дани оца мојега, и тада ћу своју одмазду извршити.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
Једнога дана стао је на об, решен да више не живи ко роб. Па скочи у реку, и већ томе сл, а није знао уопште да пл.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
серви белло цапти. 2. жене и дјеца, фамилиа: — А како ли робље остависте!“⁵ Петар Скок сматра да је реч „роб“ свесловенска и прасловенска и да има четири значења: 1. слуга; 2. сужањ; 3. домаће чељаде и 4. члан задруге, породице.
спретности, умешности, снази или лукавству, Трља постаје цар, ловац постане зец (и обрнуто), господар постане роб, а роб господар. Драмске игре су оне у којима је главно представљање, симулирање нечег другог и играње извесних улога.
спретности, умешности, снази или лукавству, Трља постаје цар, ловац постане зец (и обрнуто), господар постане роб, а роб господар. Драмске игре су оне у којима је главно представљање, симулирање нечег другог и играње извесних улога.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О ОДБЕГЛУ РОБУ Ако одбегли роб, био од Срба, Грка или Арбанаса, из моћне Византије, или било кога краја, потражи уточиште на двору цара, да роб
роб, био од Срба, Грка или Арбанаса, из моћне Византије, или било кога краја, потражи уточиште на двору цара, да роб такав у сва доба под његовим кровом нађе спаса; и највећи од царске господе да благо прими роба, да му сама госпођа
царске господе да благо прими роба, да му сама госпођа царица уморном дода воде; да, докле хајка за њим напољу хара, роб мирно проспава ноћи на двору цара.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Ха! — викну Перо. — Пуче топ, утече роб! — Утече, ако бог дâ, млади принцип! — викну Крцун Сердарев. — Хеј, што бих се обрадовâ, да по срећи погодим!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
По духу и по тону, по својим основним усмерењима, Змај је узорни дечји песник и у добром и у лошем смислу речи: роб педагогије и брижни поучавалац с једне стране, страсни поборник игре и слободе с друге.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А снашка Паса се баш највише око њега вије, игра му: час као роб, погнуте главе, благодарно, до црне земље; час мило, нежно, гануто, сестрински. Томча се диже: — Да идем!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
и још титански тај подругљив смеј — да силан роб! ох да сиромах Зеј! У страху Зеј са стрепна колена свог орла шиле глађу морена, да једе роба, да му вади плућ, нек с'
обиђи ти и мало лошиј' бој! Јер чекајући таког дечка ти, сва пасма ће Ти глађу скапати: толико добар јунак, роб толико лош, не роди више ил' — не роди још.
А није ли божанствен судијо у подземаљски пакô послô те, земаљски што се роб усудио у надземаљске дират послове? И с паклом би се волан борио толику ко је страст покорио: ал' жешћи за те мора
Још га лубит смеш? За сутра ће се свадба спремати, ал' Самсон ће сватовац певати!” Набрекну роба, роб с' удаљује и тамница се одмандаљује.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Чувши ово цар много се удиви и каже, да је тај роб јошт прије три године ту затворен и да је он за њега и заборавио, и мисли да је он давно иструнуо.
Сад цар видећи оваковог доброг јунака и не марећи што је он роб био и од ниског рода, поздрави га лином муширом и потом даде му своју љубазну и прекрасну кћер за жену а уз њу много
Свет је гомилама ишао да осуђена у затвору види. Роб на беломе лебу свету проговори: — Да зна цар Петар кошто не зна, те да мене из затвора овога пусти, и живот ми
запита: — Би ли ти могао доиста моју кћер у свету наћи и к мени довести, да ти се кривица опрости и живот поклони? Роб му одговори: — Би ти знао наћи и довести кћер овамо, само да ми се овога тешкога гвожђа опростити.
— па јој приступи и пољуби ју у руку. Змајева мати рекне му: — Бог те помого, синко! Које добро? Роб: — Тражим цареву кћерку које нестаде од оца из зазидане куле.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Све што данас духом дише То молитве шаље сад; Са молитвом поздравља га Роб и госа, стар и млад. Ал' кога ће небо чути, То зависи и од нас: Снажној вољи, ведрој руци, Изостати неће спас!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јер шуме ће израсти, земља ће родити, али најтеже је бити роб. Услед сталних покрета војска је обосила и била поцепана.
Тврдоглаво и упорно понављају узречицу: „Боље гроб, него роб.“ Путеви су искварени и закрчени, па сваки час застајемо.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
докучити суштину саме те идеје, али су њене последице биле врло јасне: од необузданог ветрогоње постао је чиновник — роб...
»И свега ће тога нестати: и мојих вечерњих снова, и моје слободе, и мојих навика, — и ја морам постати роб другога лица, које ће, за тренутак уживања што ми пружи, имати право да ми одузме све, чиме сам се до сад осећао
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Гесло Боље гроб него роб! (О којем, уз одговарајућу апаратуру, Написах писмени рад за Матуру!) Извргнуто је подсмеху и гадном руглу!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Већ нећемо да се крије ништа, сви ако ће окрилатит Турци! ВЛАДИКА (чита писмо од ријечи до ријечи) „Селим везир, роб роба свечева, слуга брата сунца свијетскога, а посланик од све земље цара. На знање ви, главари с владиком!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Видјело се да хотјење тога човјека потпуно влада тијелом; да на најмањи миг његов, сваки уд готов је на покрет, као роб на миг господарев.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Лепо је дата његова борбена личност: обезоружан и обесправљен роб, оружјем свога духа супротставља се својим безобзирним господарима — готованима и поробљивачима, јачим али глупљим од
право, и заиште да би му продао онога роба да се онако не мучи; али прије него му господар одговори, окоси се на њ роб говорећи: „Шта је теби стало за то? и то ће проћи“. Путник се нађе у чуду па окрене својијем путем.
Путнику то буде врло мило, и дигне се к робу и стане му срећу честитати захваљујући богу што се тако догодило. Али роб не марећи ништа за то, одговори му: „И то ће проћи“. На несрећном се увек кола ломе.
ЗВЕЗДА Звезда кад полети преко неба, не треба да казује онај који то осмотри. Јер то роб, чија је то звезда, побегне из тамнице, па ће се обазнати и ухватиће га, ако се проговори о бежању његове звезде.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Чувши ово цар много се удиви и каже, да је тај роб јошт прије три године ту затворен и да је он за њега и заборавио, и мисли, да је он давно иструнуо.
Сад цар видећи оваковог доброг јунака и немарећи, што је он роб био и од ниског рода, поздрави га лином муширом и потом даде му своју | љубазну и прекрасну кћер за жену а уз њу много
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Онамо, 'намо, за брда она, Милошев, кажу, пребива гроб!... Онамо!... Покој добићу души Кад Србин више не буде роб. Никола И Петровић Његош ИВ ДЕД И УНУК Уз'о деда свог унука, Метн'о га на крило, Па уз гусле певао му Што је негда
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
му престол уздигнуле, па он тамо по својојзи ћуди да саставља нови круг небесах и да дава в'јенце бесмртија! Роб глупости, враг поретка општег, свемогућства важност не познаје.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Јер кад је купљено јагње предао свом трећем робу, а овај га положио преко рамена као други роб своје теле, он поређа своје робове у сликовиту једну групу.
“, одговори му номофилакс. „Поћи кући и успут појести најлепше воће! Не ви ћете, сви од реда, поћи са мном!“ Онај роб који носаше обе корпе, уздахну, погрби се што је боље могао и зацвиле тужним гласом: „Стропоштаћу се успут, ако овај
„Истина, ја сам полуварварин, но Езоп беше бедни роб па поста бесмртник. Ако ме вечни богови надахну својим духом, неће ми смртни људи моћи да ускрате ловоров венац“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Дакле, пред пашом, са шаком на грудима, понизно стоји Милош. Погурен је, покоран, снисходљив, роб мањи од макова зрна. Метанише лисац, све изиграва, пузи, ласка. Вели: „Светли пашо! Смилуј се јадној раји.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чувши ово цар, много се удиви и каже да је тај роб још прије три године ту затворен и да је он за њега и заборавио, и мисли да је он давно иструнуо.
Сад цар, видећи оваковог доброг јунака и не марећи што је он роб био и од ниског рода, поздрави га лином муширом и потом даде му своју љубазну и прекрасну кћер за жену, а уз њу много
право, и заиште да би му продао онога роба да се онако не мучи; али прије нето му господар одговори, окоси се на њ роб говорећи: — Шта је теби стало за то? И то ће проћи. Путник се нађе у чуду, па окрене својијем путем.
Путнику буде врло мило, и дигне се к робу и стане му срећу честитати захваљујући богу што се тако догодило. Али роб, не марећи ништа за то, одговори му: — И то ће проћи. ШТО ЗОВЕТЕ МРТВЕ?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
КЊИГЕ “РЕЧИ” 188 НОЋ ЉУБАВИ 190 УВОД У ЛЕГЕНДУ “ЛЕПОТА” 191 НАШИ ДАНИ 193 ПОВРАТАК 196 ЦРНА КРИЛА 198 ПРВИ ПОЉУБАЦ 200 РОБ 204 ЗАДОВОЉСТВО 207 ТАЈНА 210 НОВИ ДАНИ 212 ПРОЛЕЋНА ПЕСМА 214 ПЕТ ПЕСАМА 217 КРВ И ДОБРОТА 219 НАРАШТАЈ ГРОБОВА И
Сам у тој ноћи како опет бега И како јури за првим пољупцем. 1912. РОБ Књиго моја свију снова, ево роба! Око душе, зоро дана, боје зрака, Ја сам тебе пронашао до свог гроба Да те гледам,
Од свог поступка не презах ја, Па макар да је поник'о у греху. Роб ако постах. Али нећу крити У страној земљи изгнаник сташно је бити.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
са седла шаљем млаз крваве мржње, па нагло окрећем коња к планини, као да хоћу да бежим у њене гудуре, као да сам још роб, па ми вала да се буним, да се одмећем... Са немоћном срдитошћу окрећем томе Косову леђа.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Нека ти се бршљан дуго Над гробом зелени. »Стармали« 1886. ЛАЗА НАНЧИЋ Млада снага, срце пуно жара. Роб ничији до свог уверења, Уверења које не дâ дара Већ те било од стења до стења.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
„Колац ми дај!...“ Повиче он... За кога колац тај?... И чиј’ ћу онде чути уздисај? „Тиче л’ се роба то? И роб да зна? Ха, ха, ха!“ Грозно се смеје он.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Дакле шта је овај низам? Роб султана и турских великаша и жалосна жртва њиних интереса. Ти си га убио, јер би иначе он тебе убио, али кад га видиш
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Не пази свето! Само луде слепе и жеље Роб крвави, не чује тужеће човечество, Гази његова права! Нит’ пиштећу чује децу, Мати је са кћерима раскоши худе грабеж
Јуче страшан, данас смирен, Јуче важан, данас презрен, Јуче славан, данас потрен, Јуче силан, данас роб. — — — — — — — — — — 1841. Јован Ст.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Пију, а и пили су, драгости моја, и други. Или је покојни Силавестар пио, или је жив роб није пио, па га јопе' заигуманише, па запроигуманише, док га чак и не зајермонашише. Шта ти велиш, Мићане?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
XXX Вечерас, мала, чуј крај једне приче: Био је један џин свемоћне власти, Оркан је роб му био с пуно части А он је море шибао што риче.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Да сте ме вид’ли — то да сте само! Ал’ онде, знајте, не беше роб! Убојне сабље кад потрзамо: Победа! Јуриш! Ил’, боље, гроб!
„И гинућемо, гинути славио — Ил’ мачем пресећ Гордијев чвор! Изгинућемо — али слободни, Јер Србин неће да буде роб! Тамо далеко, на светом гробљу, Потражићемо живот ил’ гроб!“ 11. јануара 1867.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Мелем непреболу. Стамен бршљану дебло, вековати где век. Злодух злу, доброти верни роб; рођају жртва, жетви клас; печали — себи, гроб и спас. ПОГЛЕД 1 Поглед је — гине око. Неситом утол мрење.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Тако збораше Катон. Кад поноћ суморна дође, Роб један упали факљу и Корвус са гозбе пође; И Катон отпусти сина, што оде готово с плачем, А затим, разгрнув тогу,
И онесвешћен паде. Пробуђен у пустом трему, Дигнувши над главом факљу, роб један прилете к њему, А одмах, за робом својим, и син се Катонов трже, И журно дошавши оцу, лекара доведе брже.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Понекад мислим: прснућу... А глава ме сваки час боли... Чини ми се, душе ми, да сам слуга, или боље да кажем, роб. Роб имања. Изгибох због оних њиветина за које се нисам родила, и које не знам чије ће бити!
Понекад мислим: прснућу... А глава ме сваки час боли... Чини ми се, душе ми, да сам слуга, или боље да кажем, роб. Роб имања. Изгибох због оних њиветина за које се нисам родила, и које не знам чије ће бити!
Удаће се трећи пут, узеће мужа млађег од себе, узеће можда коцкара, и биће можда опет роб и мученица... Она страшна ноћ у њеном детињству погасила је у њој много, снагу и отпорност, и остала само једна страст.
У кући је радила као роб. У цркви стојала као жалосна врба. Скупљала је читав мали музеј дечакових ствари: „Мама твоја то мисли на тебе.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
завист јој и среброљубље, Похлепно цвиле да легнем опет у гроб; Расејано се смеши и гледа сузних очију блесави у мени роб.
обливаше ме зној; И опет губљах свест, ко ужас да је то и стид: Само бих дубоко цвилио у немогућности да сам пред њим роб, И као да је неко још цвилио у мени, тако несхватљива беше та коб.
Он је псовао, тих хиљаду светлих Сунаца, кад одлази да копа, И претио пригушено да свету неће да је роб; Сваким ударом мотике у земљу зидаше у небесима гроб. ”Ја ћу наменити теби тај гроб!“ ВУК ИИИ Не, не, не!
”И ја више нећу имати сина, Јер ни отац мене није морао имати, Јер један роб не мора рађати другог, А слободан чојек довољан је сам пред вјечношћу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Разуме се да не би могао. Са таквим „врлинама“ он би таман био добар роб, добар султанов поданик, о коме песма не би имала шта да каже.
И без ране и без мртве главе, тј. да те не раним или убијем. Робом икад, а гробом никада, тј. роб се може ослободити, а мртав не може оживети. Метну главу у јанкесу пасу, тј.
од риса Ритопек — село на Дунаву, у околини Београда ричи — речи ришњански — из Рисна ришћанлук — хришћански свет роб — „Турци су досад”, — каже Вук — „кад су с киме ратовали, водили у ропство дјецу и жене гдје су год које могли
Овакови је роб имао око врата гвоздену халку с катанцем под грлом, и понајвише се у народу нашему зове туцак... И сужањ је налик на
“ робак — роб Ровца — црногорско племе око реке Таре (по предању, води порекло од Гојака, који се овде доселио из Никшића крајем
шта му је воља“) судни часак — смрт суђен ђувегија — младожења кога је судбина доделила девојци сужан, сужањ — в. роб сукобити — срести Сулеман — Сулејман суторина — (можда) морска со Сухара планина — Суха планина, на југозападу од
турити (са коња) — оборити: Па га тури са коња ђогина турити очи — погледати Турћија — Турска туцак — просјак (в. роб) ћаба — муслиманска светиња у Меки (хришћанска у Јерусалиму) ћар — корист, добит, трговина, зарада ћарџија —
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ашчија чорбу дели, а Бог срећу. Да не узбуду твоји пси бикови и почнеш се клонити од њих да те не убоду. Данас је роб, а сутра је бег, или данас бег, а сутра роб. И у заглибљивању под ногом се тврдо што находи.
Данас је роб, а сутра је бег, или данас бег, а сутра роб. И у заглибљивању под ногом се тврдо што находи. Иза зла свакад се бољем надај.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ове целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање.