Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— питаше сам себе... — Је ли то награда поштеноме животу?... Мучење, батине, ланци, робија и вешала... Кривца тек доцкан пронађу, па ако ти је мемла несрећних тавница оставила толико живота да још можеш чути
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Не дам ја да је моја кућа ма за које моје дете робија... Чујем да ти ове жене (он брадом показа пут кухине)... да ти се ове жене натресају и пакосте!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНТА: Ко то? СПАСОЈЕ: Па ти! АНТА: Зашто ја? СПАСОЈЕ: Па за кривоклетство. АНТА: Ама, како ти то мени: робија? И то одмераваш као килу шљива или лука. Робија, таман посла! СПАСОЈЕ: И губитак грађанске части.
СПАСОЈЕ: Па за кривоклетство. АНТА: Ама, како ти то мени: робија? И то одмераваш као килу шљива или лука. Робија, таман посла! СПАСОЈЕ: И губитак грађанске части. АНТА: То већ и не марим, може се лепо живети и без грађанске части.
СПАСОЈЕ: И губитак грађанске части. АНТА: То већ и не марим, може се лепо живети и без грађанске части. Али робија, господине, то је већ нешто друго. И оно што ме буни то је: откуд ти, зашто ти то мени одмераваш?
АНТА: Па да, господин мени: робија. Тако тек: робија, као да другог занимања у животу нема, него робија. И зашто не би господин завирио мало у та своја
АНТА: Па да, господин мени: робија. Тако тек: робија, као да другог занимања у животу нема, него робија. И зашто не би господин завирио мало у та своја упутства за живот
АНТА: Па да, господин мени: робија. Тако тек: робија, као да другог занимања у животу нема, него робија. И зашто не би господин завирио мало у та своја упутства за живот да и себи одмери коју годину?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Не види честито ни драгог сунца, ни облак над главом, ни тицу како лети. То ти је та вјечита робија која се зове тежалук. Никуд побјећи од њега, веже се дан за дан, као карике у ланцу.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Како да жртвујем? МАКСИМ: Да га даш убити. СОФИЈА: А зашто? МАКСИМ: Ја сам ти крив, јако крив. Мени прети робија, а може бити и смрт. Но, ако дете наше дамо да га убију, онда ће све престати.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
год се крене свуда још једном о томе шта се све прекида последњег дана на временској траци свршава се доживотна робија и чиновнички уранци прекида се историја болести неизлечивих лудака астролошка диктатура као и фригидне ноћи брака
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Кудгод се окренеш, свуд се школа сматра као некаква робија или војачина. И ту се ти надај повољном успеху у раду !« мишљаше она, стојећи пред прљавом испрскалом школском таблом,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сазрели су неопходни услови! Бити ноћобдија истинска је робија: Тело хоће и вољни су удови Али глава одбија и одбија! О главо, ман се почела и начела!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
6 Питали робијаша: — Шта му је на робији најтеже било? — Не робија, него робијаши. 7 Питали ленивца: — Што се тако протежеш и зијеваш? — Уморила ме леност.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЈАГОДА (Цмиљи): Изврше они реорганизацију, претумбацију, пробаце ме у трећу смену! А знате шта је трећа смена, робија!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...
— Ене де! — узвикну кмет, погледав новце. »Пропао!... пропао!... робија... окови... Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда.... Гвожђе на ногама!.
па да се дотле спреме сведоци — Вујо би све то лепо удесио — али шта би помогло, кад су ствари код мене нађене!... Робија! окови!... Или... или шта? оно што Вујо хоће, онај, страшни корак: пушку преко средине, па у гору!...
— А ти чекај ту, па трпи. Ако издаш, чека те конопац или отров; ако не издаш, чека те дуга робија у тешком окову и сва она чуда и муке, о којима сам ти причао.
— Знам, али ме тамо чека куршум. — Тхе... куршум или робија... не знам, али је то за тебе све једно, ако ти је тешко у самоћи, ако ти је души тешко...
— Једини ти је пут, синко, да се вратиш међу поштене људе — робија. Кроз њу се можеш вратити слободан. — Онда... ништа!... — рече он уздахнувши.
И тако све, па мучи и питај... Добро. После већ суд и, рецимо, робија. А она ?... Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... и горе!... А-ја!...
кврцкврц-кврц... и готово... шта то њега кошта!... И ја одмах жив... да живим, задуго, много, да остарим... Шта је то робија, ништа!... Слушам ја тамо све старешине... као светац:... А после, пет, шест, па и десет година пусте ме. Дођем кући...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Аге тражиле земљу, па да се заузму. Види он намере њихове, па као стена одбија. Најзад лажни сведоци, суд и робија његовом сину... Отац сам, а ко не воли децу? — подиже свој трубни глас чича Мојсил. — Али ето, не жалим њих.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
скоро без измене на стражи стојати моро је, следователно ово страже на две стране стојеће, овоже царска и општинска робија, коју је народ обвершивати моро, људе от дома и послова домовини одвело је, и саме жене послове кућевне колико су
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
То је оно по коме је брак робија; и то: првих пет година робовања у тешком окову, других пет година у лаком окову, трећих пет година робија без окова,
је брак робија; и то: првих пет година робовања у тешком окову, других пет година у лаком окову, трећих пет година робија без окова, док четвртих пет година осуђеник постаје слободњак, који се иначе слободно креће, а само увече долази у