Црњански, Милош - Лирика Итаке
И масна ко месарска врата? Та сенка вам личи на мач чврст, а скупља сте од злата. Што се кријете у робијашки врт и цветате иза зида? Још нас има што волимо смрт и на вама висити – од стида.
Што би се крила у робијашки врт и цветала иза зида? Још нас има што волимо смрт и на вама висити – од стида. Што сте црна као крст?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А можда би се о томе могла лијепо написати и сасвим модерна прича. Замислите само: то уклето гибање, тај робијашки ланац вјечитог кретања који човјек вуче за собом и коме сваки нови дан надодаје по једну карику.
А једини бог црв немира. И он креће даље, уклето, робијашки... Ето, оче, мој немир, тај мој тиранин који не дарива смирење, за мене је једини, незамјењиви, једино могући бог, сав