Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Пред властима је Ђоша морао свој преступ признати. Зато га осуде на шест месеци робије и педесет батина. Све је то Ђоша издржао, као да се у хапсу и родио...
Илије ухватише Ђошу и предадоше суду, који га осуди на петнает година робије и на шибу. А на сам Илијиндан држани су сватови у Сремчевој белој кућици... Учитељ је кум, а млади Гружанин девер.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
4. Лађо с које се види Јерусалим! Путе којим се враћа блудни син, ратник из рата, с робије робијаш! Чашо вина, хлебе, свето слово! Шљиво крај извора! Уље маслиново, које нас храниш, и које нам сијаш!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
свагда брала за Турака скупштина од непозвати̓ времена, а и за Немца, када су хотели робијаше, кола, профунту и друге робије, све су се онде кметови скупљали и договоре и разрезе чинили, а и ми смо за Карађорђа.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата... — Па дела казуј, што допаде робије. — Стани, полако! Казаћу ти...
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
То су тако рећи упутства за живот. (Нашао је страну.) А ево: §144 кривоклетство. (Чита у себи.) Дакле, година дана робије и година дана губитка грађанске части. Може и више, али на једну годину можеш онако сигурно да рачунаш. АНТА: Ко то?
АНТА (Спасоју): Па затим, ти би остао без имања. СПАСОЈЕ: А затим, ти би отишао на годину дана робије. АНТА: Опет! Казао сам ти да сам на ту реч осетљив. СПАСОЈЕ: Хтео сам, знаш, само да изложим све последице.
Тебе тужи за кривоклетство, а то је најмање годину дана робије. АНТА (нервира се): Знам, казао си ми, колико пута си ми већ казао. (Забринуо се.
(Уздржи се.) Или ти, Анто, 'ајде' реци ти: волиш ли ваљалство или годину дана робије? 'Ајд' реци? ЉУБОМИР: Одиста, тежак, врло тежак положај. СПАСОЈЕ: Тежак, дабоме.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА НАИВНЕ За оне којима се чини да су једнаки сиромах и богати, слаб и јаки, несуђен и онај који се са робије врати, безруки и човек с рукама обема, миропомазани и одлучен од вере, звани и онај што пред вратима чека, за њих, за
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— Не, не... — размишљао је њен муж тонући све дубље у столицу. — Овај наш пре робије сигурно није био конобар! Баш бих волео да знам шта је био! —Што га не питаш? — замумла девојчица пуним устима.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
да ће му се скинути стечај; трећем да ће добити зајам код окружне штедионице, четвртом да ће му се рођак пустити с робије. Обећај! Обећања бар ништа не коштају. ЈЕВРЕМ: Јест, и сам сам то мислио СЕКУЛИЋ: Е, 'ајде, у здравље па на посао!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Нити ће скоро зрак сунца да пробије Зидове тврде наше дуге робије. Тонемо као труп Титаника. Мрак. Неизвесност. дуги, мртви часови. Глуво доба. Круже кобни, црни гласови.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Арханђео Анђама и Брадаило! Репоња крилати! ЦМИЉА: Нисам га виђала. ИКОНИЈА: Мустра, дошо са робије. А не би ме чудило ни да је некога клепио... ЦМИЉА: Због чега с робије?
ИКОНИЈА: Мустра, дошо са робије. А не би ме чудило ни да је некога клепио... ЦМИЉА: Због чега с робије? ИКОНИЈА: Обио јесенас самопослугу „Сава”, на Вождовцу, одрапили му годину ипо!
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Положила је испит, па нека јој је на здравље. ВАСА (чита): Јова поп-Арсин. ЖИВКА: То је онај с робије? ВАСА: јесте. (Чита.) Пера Каленић. ЖИВКА: Ко ти је то опет? ВАСА: Ја га не познајем, али он каже да нам је род.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
” и натовари му оволика акта... седам, осам, дванаест сведока... пет година робије. А једног дана тек, нестало аката, или: искази сведока сасвим друкче гласе него кад си их први пут читао, и онај...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— А Влајка су добро тукли у апсу, али није казао где су новци. Кад изађе с робије, он ће, казао је судијама, у Америку... Шта велиш, Настасе, би ли и ти у Америку? И ја бих.
Не знам да ли вам је причао. Ових дана се вратио с робије онај несрећни каплар Радивој. Још млад човек, а неће га нико у службу.
Као да су сви на отслужењу неке робије. Ништа не воле са страшћу и радошћу. И децу гледају да што пре школом или удајом смакну с врата.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
тебе пре двадесет и пет година, на дан наше свадбе, или, рецимо, сутрадан, убио, ја бих одлежао својих двадесет година робије и сад бих већ пет година био слободан, а овако...!