Јакшић, Ђура - ПРОЗА
рекох му ја, „то је кћи оне жене што је покушавала да отрује свога мужа, те је због тога све доскора била на робији“. Мој побратим спусти руку са мога рамена, а ја сам приметио да се дубоко замислио.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера. — А што је на робији? — упита Пајо зачуђено. — Што је?... Што га, сиромаха, снађе беда!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Хоћу ђедино шиљте, Радојкин узглавак, Благојев губер; и хоћу ти, Петрија, што ти је брат на робији, да узмеш подупирачу, па да растераш кокошке с липе и да сву ноћ стојиш више мене. А ко не послуша — „убио га бог!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Што она не би послала коју хиљаду! — Она би дала половину тога да ме само види! Докле сам био на робији, слала ми је шездесет фиорина на мјесец; више нијесам хтио, јер ми није требало!
Дајте, наставите ме како да га разговорим? — Јест чудо. Невеселији, да-ти, не бјеше ни на робији! — Да му не стижу из дома какви рђави гласови! — запитаће Стево Бојов. — То није! — одговори Лабуд.
Милићевић, Вук - Беспуће
Над главом му бијаше један дрвени полилеј, ручни рад једног побожног сељака који је изучио резање кад је био на робији.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. — А где је он? Ти поче да муцаш. Беше ти непријатно и стидно. — На робији — одговори тихо. — Шта? — Није крив господине, тако ми Господа! Обедише га. Узедоше на душу душмани — Бог им судио!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
онај дан кад цар Петар из куле изиђе, беше један кривац на белом лебу који бијаше осуђен на робију од девет година, по робији од девет година да буде један дан на беломе лебу, па сутрадан да се погуби.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Могао си, дабоме! Па онда, је л' му дадосмо списак наших грађана који су на робији? Изради човек помиловање само своме шураку, а нама свима шупаљ нос до очију. ЈЕВРЕМ: Јес'!
Па доста, брате, има нас још у овој Србији који имамо рођаке за службу и побаке на робији и куће за продају! Је л' тако? ЈЕВРЕМ: Тако је! Ух, да није из наше партије, па да му подвикнеш тако детаљно на збору.
Па онда помиловања! Колико света лежи на робији бамбадава, па и то ти је леп посао, само кад је човек вредан и окретан. Да ли ме сад разумеш? ЈЕВРЕМ: Разумем!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
А он одговорио: — Као да сам на једна врата ушао, а на друга изишао. 6 Питали робијаша: — Шта му је на робији најтеже било? — Не робија, него робијаши. 7 Питали ленивца: — Што се тако протежеш и зијеваш? — Уморила ме леност.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
лако је. Неће те стрељати, знај зацело, а кад се покажеш на робији ваљан, смањиће ти казну. Издржи тамо пет шест година, па кад се вратиш отуд, бићеш човек, бићеш поштен сељак и
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
И верујте, тетка, не кајем се што сам био на робији, многе сам ствари научио које не може човек тако лако у животу да научи.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЖИКА: А наука није еспап, је ли? Ко ће да плати мени моје школовање? Десет година сам ја провео у школи. Да сам на робији толико година провео, ја бих научио какав занат.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У оно време, белешка у новинама била је страшна ствар. А и без новина, куд ћеш већег ужаса: син на робији. Мајстор Коста је поаветио. Ристана лежи, кажу да је удар капље. Срећко је сад сав ослонац и снага.
Срба рече тад живо: — Па зар ти не знаш? Влајко је на робији... како је било? ево. Звизнуо по очима газда Мојсила, и онда му претресао џепове. Буђелар, кажу, као глава купуса.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта сада? Себи је реч задао, а од себе нема узмицања. На крају, једном се живи, једном мре! Могао је већ на робији иструнути, могла му је пустиња кости осушити. Сети се Варалица кроз шта је све прошао и би му лакше.