Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И ти си царски човек... а ми скотови, које ћеш ти само ради једне воље на робију гонити!?...“ Није све ни изговорио, сиромах, а комесар викну: „Бунтовник!..
Упалио је кућу, па га мучише, предадоше га суду, а суд га даде на робију... Сиромах старац није могао даље да говори; чинило му се да ће га сузе угушити.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити... Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао. Капетан тера опет своје. Виноград је добио.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Па што ћи после да буде? МИШИЋ: Ако се докаже да су банке заиста фалишне, изгубићете сво добро, и можете доћи на робију. ЈАЊА: Вас молим, господин нотариус, оставите ми да држим ненија³⁹ на мои дукати!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Уби им чоека? Еј хеј, Пајо! А колико они убише нашијех, па никим ништа. Уби, велиш? А они? Толике нас на робију, а друге међу нама куга. Они нас толике, а мој рођени, једнога, па, гле, колика дрека.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Осећао сам како ми горчају уста. Још једну годину слушати сав овај давеж било је горе него осудити себе на робију. На страну што ће стари понављати како не види на кога личим и како су његова сведочанства кад је био у мојим годинама
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ни језик, ни обичаје, где не познају душе живе; за људе који пред смрћу негодују као да их ни дужне ни криве шаљу на робију која вечно траје.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— На Ваграму, у Наполеоновој војсци. Ту падох рањен, па ме ћесаровци нађоше. Послије су ме излијечили и осудили на робију у војсци. Сви се убезекнуше.
Милићевић, Вук - Беспуће
Палили су му шуме да му нашкоде: он је нашао кривце и послао их на дугу робију и добио за то одликовање. Палили су му више пута сијена, не знајући да су добро осигурана, и он је тај палеж радосно
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У онај дан кад цар Петар из куле изиђе, беше један кривац на белом лебу који бијаше осуђен на робију од девет година, по робији од девет година да буде један дан на беломе лебу, па сутрадан да се погуби.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
дође са шљаке из Немачке па покока целу фамилију из љубоморе, или кад робијаше неће да приме после распуста натраг на робију јер се затвор реновира; замислите само све те хепенинге и још многе друге о којима ћете читати ако будете имали среће
После једно пет напада, наш генерал фон Паулус опали зелену ракету: као, то је знак да бришемо и фурамо на робију. Али, видите, свеједно што смо били кобајаги Немци, некако нам се није повлачило. Без везе!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
А мени је доста једна реч, више ми и не треба. Што кажу, реци: „Оче наш” па ми је то доста да те отерам на робију. На основу једне једине речи ја изведем закључак. ТАНАСИЈЕ: Па рече ли бар ту једну реч? АГАТОН: Рече, дабоме!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Кога ли сте наумили заклати, да се тако брзо обогатите ! Нека, молим вас : тако млади, па да идете на робију... — За вас је слатко и на смрт поћи, узвикну он, смешећи се.
Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре... А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...
— ’Натема је !... Луд сам ја да идем на робију, или још да изгубим и главу због њених враних очију!... Ехе-хе!... Биће, вели, моја... А докле ?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— узвикну чича Пера после овога читања. Најзад му изрекоше пресуду: осудише га на робију. После године дана дође његово писмо кући му.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Изабранике бира насумце: Једног гурне у мрак, другог на сунце; Незаслужни главну почаст добију, А заслужни оду на робију! Маратонцу се не призна напоран трк, А другог по Европи прослави брк!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Шта ћеш ти овде, црна несретнице? ГОСПАВА: Спроводе ме у тамну кућу, на робију! МИЛЕ: Много јоје грбава ситуација! ГОСПАВА: Иконија, кумим те Богом, пробуди ме!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Може ли још нешто црње и горе да га снађе? Могу и на робију да га отерају. Он се никада није бунио против власти. Зашто да он плаћа очеве грехе?
куд знаш! — Зашто га тако гледа? Смешка се, кучка. — Чекаш да и мене везаног спроведу у Паланку? Да ме осуде на робију? — Такве ни на робију не осуђују! — Жао Ти... — Оцу Ти се о глави ради, а ти... — Где је Мијат? — Не тиче ме се.
Смешка се, кучка. — Чекаш да и мене везаног спроведу у Паланку? Да ме осуде на робију? — Такве ни на робију не осуђују! — Жао Ти... — Оцу Ти се о глави ради, а ти... — Где је Мијат? — Не тиче ме се. — А Тола?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Та које друго право, та што друго уопће остаје човјеку који је испливао го из бродолома, човјеку који је одсједио робију или ма што преломно доживио или проживио — што му, велим, остаје и кад му се све друго порече, ускрати, одузме — доли
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Вујо без њега није ништа предузимао, а он је, од свих људи, највише имао респекта према Вују. Двапут је осуђиван на робију за опасне крађе и, после брзога помиловања, које су му »пријатељи« умели испословати, продужавао је стари занат.
Свештеник се и уплаши и наљути, кад га саслуша. — Зар ти хоћеш, синко, да ме отераш на робију, да ми упропастиш децу и да ми кућу закопаш! Зар ти не знаш да се ни обични људи лако не венчају, а с тобом већ...
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
И сећам се баш, увек сам говорио: „Овај ће наш Јова далеко да дотера!” Али он, ето, оде на робију. – Па онда полагали смо велике наде и на Христину тетка-Дацину. Била је лепа и некако рођена за велику госпођу.
ЖИВКА: Онога твога! ДАРА: Али зашто? ЖИВКА: Замисли, усудио се да тера спрдњу са мном. Убићу га, па нека идем на робију и нека се пише и приповеда: отишла је на робију што је убила зета. ДАРА: Па шта је, забога, урадио?
Убићу га, па нека идем на робију и нека се пише и приповеда: отишла је на робију што је убила зета. ДАРА: Па шта је, забога, урадио? ЖИВКА: Дошао је да ме проси. ДАРА: Како да вас проси?
Пиши, ујка-Васо: да се заборави! ЖИВКА: А ти, Јово? Ти одлежа робију, а? ЈОВА: Одлежах, тетка-Живка, и поштено се тим одужих држави, па сад мислим право је да се и држава мени одужи.
ЖИВКА: Како да ти се одужи? ЈОВА: Па тако, да добијем државну службу. ЖИВКА: Па служба те и одвела на робију. ЈОВА: Сваки жив човек згреши, тетка-Живка, а ја сам поштено одужио што сам погрешио.
Камо среће кад би држава свакога кандидата најпре послала на робију, па тек после му дала државну службу. ЈАКОВ: Е, гле молим те!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Јер позадина, та твоја позадина... лаже, измишља... невине људе тера на робију... стреља! Он се испрси, удахну ваздух и таман отвори уста да још нешто каже, али га Радослав дохвати и свали на
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сава Мрасић, осуђен на робију за паљевину туђег имања, и лишен свег свог имања — невин је био. Држава ће сад поправити што може, откупиће имање
Слаба утеха. Не знам, али коцкар је за мене пут на робију. Са свим његовим манама, свет га воли. Волим га и ја... Шта, кога ђавола, онда волимо у човеку!...
Кад њих видим, нема више зашто да плачем. А за њих, госпа Данице, не бих радила, у надницу ишла, него бих за њих на робију ишла. — Очи јој светле, као да Бога гледају.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Ако хоћеш, веруј ми. — О, мај, то сад први пут чујем. А је л' свако који напише песму треба да буде осуђен на робију? — Требало би, али, знаш како је, многи се извуку. И обично се извуку они који напишу рђаву песму.
Јест, у пресуди пише да ти се то рачуна као олакшавна околност, али те, заједно с том околношћу, отерају на робију, па шта ти онда вреди. — То јест! — А кад изађеш одавде, хоћеш ли опет да пишеш песме? — Нећу више! — Па дабоме.
— А кад изађеш одавде, хоћеш ли опет да пишеш песме? — Нећу више! — Па дабоме. Никакве хасне немаш, а лежиш бадава робију. Него ако хоћеш да ме послушаш кад се пустиш одавде, да отпочнемо заједно посао. — Какав посао?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
дружину за прављење и протурање лажних форинти, са седиштем у Оршави, где су сви похватани и осуђени на робију, а међу њима н она, Хермина. Тиме је та фатална веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан.