Употреба речи робиња у књижевним делима


Африка

Рекло би се слика Делакроа или Диаза, тек доведена робиња, Шехерезада... Да би слика била још много романтичнија, млада жена, уместо ђинђува или ђердана, има око грла огромно

Црњански, Милош - Сеобе 2

Муттер? – Чу, како се и даље дере Вијена, мртвачка лубања. Била је турска робиња, са бабом Иконијом, кад сте ви, мајку вам, улазили.

А кад пси у Црној Бари залајаше и стража јој довикну: Ко је? – она, газећи воду са мојом мајком, каза: Робиња! Побегоше Турци ка Ужицу! Гут Јаwохл? А деда Теодор?

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Занимљиво је да је прабаба данашњих Кокалевића доведена у Дебар за време Карађорђева устанка као девојка робиња из параћинског краја у северној Србији. Прадед Кокалевића видео ју је код једног бега и узео за жену.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

до њега; Кад се Јусуф с љубом растављао, Затекô се љуби, обећао Дивна плена од пуста Србиња, Дивна плена, танани робиња... Ох, тешко је српско добит робље, Српска земља Турцима је гробље: Каж', Јусуфе, ако није тако?

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Нит’ звона звоне, нит’ петли поју, Већ сестра брату свом поручује: “Ја сам ти, брате Турска робиња, Искуп’ ме, брате, из Турски руку; За мене Турци млого не ишту: Три литре злата и две бисера.

“ Ал’ сестра брату отпоручује: “Нисам ти, брате, Турска робиња, Већ сам ти, брате, Турска царица.“ 223. Сунце зађе међу две планине, Момак леже међу две девојке; Једну љуби, а

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

У царском сарају била је једна робиња, која је из ашчинице у харем носила јело те ти се он с њоме добро упозна и побратими.

— Јок, нико, само што има штене и мачку. — А знаш ли ти што за овај прстен? — Па јој извади прстен и показа. Робиња се малко осмјехну па ће: — Знам, богме.

Пошто се поразговорише, рекоше најприје Турци: — Ми ћемо сваки по четири законите, а робиња колико коме ћеиф заиште а стање допусти.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

МЕЂУ СВОЈИМА У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња Мис'о да још живиш, мој пределе млади. Моја лепа звезда, мајка и робиња, Боже! шта ли данас у Србији ради? Код вас је пролеће. Дошле су вам ласте. Оживеле воде, ђурђевак и руже.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

“ — „Аман, па ти си моја жена!“ — „Али нисам робиња“. — „Но ја не допуштам!“ – „Кад би те неко и питао, бре!..“ – „Ћути, кучко!“ — „Хајде, будало арнаутска!..

Краков, Станислав - КРИЛА

Тада је свукла и њега, замотала га у чудно одело, утурила му чибук у руку, а фес на главу, и као робиња пред пашом заиграла похотљиву игру. Обоје се смејало.

Петровић, Растко - АФРИКА

Рекло би се слика Делакроа или Диаза, тек доведена робиња, Шехерезада... Да би слика била још много романтичнија, млада жена, уместо ђинђува или ђердана, има око грла огромно

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Сви се мени ругају и хулу сви кажу: „Ето наша робиња!“ — а бреме налажу. Серпске моје границе и земље ридајут что храбри ми витези туд не пројезжајут.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

угледних девојака за које младожења мора седам година да тегли — професори се смеју — има интелигентних и препредених робиња које у породицама праве компликације и збуњују закон; има их саветника у ратним таборима...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ескимоски чамци, који клизе низ воду, Отпрате ме својим током до болова - небесима; Шеснаест хиљада робиња тару великога бога уљима, На длану му енглеска флотила њише се: Адмирал, већи од палца, харангира Наполеона, Васиона

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Води л' војску од Босне поносне? Иде ли ми, хоће л' скоро доћи? Не гони ли мачванскијех крава? Не води ли српскијех робиња, које би ме вјерно послужиле? Каж'те мене кад ће Кулин доћи? Кад ће доћи, да се њему надам?

Колико је њему мила била та робиња љуба Страхинова, пануо јој главом на криоце; она држи силна Влах-Алију, па чадору отворила врата, она гледа у поље

Дође двору бана Задранина, ал’ пред двором Кумрија робиња, она њија од злата бешику, у бешици два банова сина; божју јој је помоћ називао: „Божја помоћ, госпо бановице!

“ Кад то чула Кумрија робиња, она скочи на ноге лагане, па отиде на горње чардаке, те казује госпи бановици. Њој говори госпа бановица: „Отвор’,

Кад то чуо бане Задранине, он говори Кумрији робињи: „Је л’ ко данас двору долазио?“ Вели њему Кумрија робиња: „Господине, бане Задранине, данас није нитко долазио, осим једног туцака јунака“.

Ђе је Крсман? вода г’ однијела! Што с’ не нађе код својега двора? Турска ћу се назвати робиња за живота њему и за здравља.

Кад се кнеже Турцима прикучи, испод руке гледну по ордији, ал’ се турска војска ишарала: ђе је чадор, ту је и робиња. Виђе кнеже да је дошло робље; колико је срца милостива, трипут пада, па он обумира гледајући јада ев’ од робља, низ

Ал’ бесједи Кулин капетане: „Побратиме, оборкнеже Иво, биће тебе исе кô и мене; на поклоп ти тридесет робиња“. Кад то чуо Кнежевић Иване, пред Кулином у земљу пољуби: „Вала тебе, Кулин-капетане, а на робљу и на дару твоме!

Кад је Иван робље напојио, онда Иван коња посједнуо, па поведе све триста робиња, одведе их шеру Бијељини. Кад доведе Бијељини робље, на конаке робље наредио, па им даје ручак и вечеру; слуге Иван

Води л’ војску од Босне поносне? Иде ли ми, хоће л’ скоро доћи? Не гони ли мачванскијех крава? Не води ли српскијех робиња, које би ме вјерно послужиле? Каж’те мене кад ће Кулин доћи? Кад ће доћи, да се њему надам?

су и нагонили робље да се турчи, особито дјецу и младе жене и дјевојке, и многи су се женили робињама, и тако је од робиња било (и сад још има) највећијех турскијех госпођа.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А што ми указујеш за цара празну полату без потребе што к њојзи изнутра ваља? А сврх свега тога, како би робиња свога јој господара родила, и урадилца свој ствари нигде несмештенога, да га у себи смести једно црево женско?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности