Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
сестрице, миле љубезнице, пречесне и свете родитељнице человеческога рода, ви међу христјани нисте у затвору као худе робиње, свободне сте, повелителнице сте, употребите само на добро вашу свободу и вашу кротку и слатку власт!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
О тешком положају жене Вук пише: „Код свију Срба жене су јако потчињене мужевима, а у Црној Гори држе их готово као робиње. Осим својијех женскијех послова, као да преду, тку, кувају, музу итд.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
камиње, Госпоштине то пусто знамење, Ох, ћилими, ох, сјајно оруже, Ао руо, мој премили друже, И у злату две до три робиње, Дивна плена за дивне Србиње.
Али де је Арсланово драго? Де му сунце — де дивна Ајкуна? Три робиње, заш' ње нема туна? Ох Ајкуна, кано вила бела, Ко је виде, срце му понела; Али слабо очију бијаше Што дивоту ову
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
од Никшићах; покољи се на друм са Турцима, четрнаест посјеци Тураках и узми им седамдесет коњах и двије три ухвати робиње.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јербо девојака Бити ће док буде под небом облака. Смирено просимо, зато во прочим ниње Остајемо ваше покорне робиње. XВИИИ век
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
На убогом пољу мога завичаја Не чује се пјесма весеља и жетве, Само шум жалосни робиње Неретве Хладан вјетар носи преко пуста краја.
На убогом пољу свога завичаја Он не пјева пјесму весеља и жетве... Само шум жалосни робиње Неретве Хладан вјетар носи преко пуста краја. 1905.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
им повезаше руке; а сав Добрић село поробише, поробише, ватром попалише, заробише триста робињица, — плијен гоне, а робиње воде.
“ Кад виђеше робиње остале та да Иван може помоћ робљу, све из једног грла процвилеше, и до бога тешко протужише, па кроз Турке јуриш
“ Која брати, а која очими. Иван пође, а робље му не да; Иван срцу одољет не може, сузе рони, а робиње тјеши: „Не бојте се, драге сестре моје, ја ћу молит Србље око себе, не би ли вас како избавили“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
човече, напоље из своје куће робињу уједно и са сином њејзиним; не може, знај, у твоме миразу домоосталац бити робиње син, уједно с господаричиним сином кућанин. А ми сад нисмо од робиње деца, него само Велике Госпе Домаће.
А ми сад нисмо од робиње деца, него само Велике Госпе Домаће. ВИНО И ЖЕНА Разгонећи тугу ти са срдца, Тко би те туђин И с туштеним мазним
Јерно Исмаил син је био Аврамов од слушкиње му робиње Авгаре. Зарад тога се у писму Турци прозивљу Исмаилти и Агарени, а по Авраму они су жидовска браћа родом, те по оној