Употреба речи робови у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ту стаје памет, ту усишу сузе... Ту се и сама срж у костима леди!... Јадни Алекса!... Јадна Петра!... Ови робови незароблени, ови кривци без кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха —

— Нека, нека!... У овом шарампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гробови или робови!... — говорио је Чупић. — Нека нас овде!... Турака је много, а нас је мало према њима.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Интересантно је да у Дримколу има случајних досељеника и из Србије (доведени као робови за време устанка), затим из Босне и Херцеговине (Србакови, Србинови, Бошњаковићи).

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За оне који чим почну мирно да дишу, чим спазе да су се облаци слегли, да мирују Турци и Угри, постану робови ствари којима су у борби противник били, или их испоснички пренебрегли.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

То воле луди, воле робови, ал' Зеј се стреса, бог над богови'; стаде му реч у грлу узану, напитак му на усни усану, из божје руке пехар

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Пуцњи нагло умукоше. Чује се неодређени, усплахирени жагор... па јасни узвици: „Робови, напред!“... „Форверц... форверц!“ Онда неко брујање, затим шумор људских гласова... све су даље, још неко роморење...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Сунце ће вам обасјати лице, кад види, да вас се змије не плаше, но мајке ваше, мајке ваше. Робови сте док имате сузе, част ваша беше што слободу узе, а вратит ће је мржња, грех, и камен.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Мушица дође и стаде му облетати око главе: Он се бранио, а бранили су га и дворјани и робови, што су око њега били, али све узалуд... Мушица, онако како је мала, улучи тренутак па му улети у нос.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Неће се клањати нити као бесловесна животнаја, нити као робови, но духом као разумни, словесни, свободни и као синови, духом и истиноју, сиреч тражиће и познаваће истину; неће се

” Овај је млађега свога попа с откупљени робови оправио био по суву, и, за убећи великог труда, вознамери до Молдавије морем доћи.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Чим да се хранимо? да скапамо од глади!“, викаше номофилакс, заборављајући да иза њега стоје његови робови, претоварени животним намирницама.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Благодат заборава и окрутност памћења леже ван наше власти. Без наше заслуге и без наше кривице ми смо њихови робови или њихови усрећеници.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

На њојзи је бисер, злато, драго камење, Пред њом клече и уздишу многи робови, А она их грди, псује, па и чупа их. Старац гледи из далека па се поклони: „Помози Вам Бог небески, госпо бољарко!

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

греше песма се ствара Другачије нико није постао песник Свет се дели на оне који су запевали И оне који су остали робови Али долази дан великог ослобођења Песме ће се отворити ко тамнице Песници ће бити уништени Песме ће бити

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

А његово је деце обоје: Сина ми може свакад убити, Мене смрвити, ћерку љубити; Господар он је!... Ми смо робови! Баш као што му земљу радимо: Од сваког плода њему трећину, Ил’ половину јечма, пшенице; Облѝзни л’ овца, од воље

Стиже Исак. ГЛАВАШ: Исаче, брате! Мој добар друже, добро дошао! Па како тамо по тиранији?... ИСАК: Робови ћуте, А тврди камен нема поздрава. ГЛАВАШ: Јеси ли редом све обишао? ИСАК: Све!

СУЛЕЈМАН: Шта је то? Каква је хука по мом конаку? Где се и мува зуком страшљивим Тек једва чује... ту сад робови Шенлуком свога безобразлука Везира буде из рахатлука!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

»Мало руку, малена и снага Једна сламка међу вијорови.« Па после свију напора и скупих жртава робови опет да остану робови, а Србија сломљена, разорена. Али тишти и сама помисао на ову црну могућност.

»Мало руку, малена и снага Једна сламка међу вијорови.« Па после свију напора и скупих жртава робови опет да остану робови, а Србија сломљена, разорена. Али тишти и сама помисао на ову црну могућност.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— Ми смо, Ђурашко, богом избрани За спаситеље српског народа, Ми да служимо слободу свету, Ми да будемо њени робови — Не орудије срамних намера. Не, Ђурашко, — никад нећемо Лукавој ћерци дужда млетачког За подножије гадно служити.

РАДОШ: Свет оче, верујем, — Верујем творца бога, ђавола! И немогућност би сушту веровô — Али ће робом остат робови, А ми гробови... КАТУНОВИЋ: Шта говорите кâ у грозници! А где су деца ових планина? ПРВИ СЕРДАР: Где су мачеви?

хајд’! (Гунђајући излази.) ЈЕЛИСАВЕТА: И ти си господар? А овамо ти иду робови Да ти намера праве путове Неверства свога оштрим ноктима Као кртице злобно подрију.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

мере, моје дело, али он сам изјави, на другом месту, да су физичари - а под овим именом мислио је, сигурно, на мене - робови својих теорија.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

И последња нада је уништена. Ма и робови били, предаће се они са оружјем, као војници. Други су у оружју гледали мртву гвожђурију, а живу силу сматрали су као

— Тако је, господине капетане! — Сад је тренутак да се одлучите: хоћете ли бити слободни војници или робови? — Идемо са вама, господине капетане — повикаше они у један глас.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

И сужањ је налик на роба, али се сужњеви не продају, него се држе у тамници док се не откупе; кадшто се и они као и робови пуштају да састављају откуп.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ка у огњуштини занесени с памећу и ка робови заплењени у далеке туђовилајете, и препродавати од једних до других, својим и туђином, — тако су развијани по својих

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности