Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како недостижан Цвет! Као уклета лутала је Капљица испод земље, клизила низ леђа знојних рудара, низ шапице кртица и роваца, тражила извор. 3ахваљујући једном успело јој је да пробије кору земље. Како је сада шумела! Како се љескала на сунцу!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Таквог човека представљају — између осталих — Вуксан од Роваца, Мрчарић Пејо, Илија Бирчанин, Петар Добрњац, Милош Поцерац.
Вуксан од Роваца, јунак песме Три сужња, одликује се не само јунаштвом него и ретком памећу. У тренутку кад треба да погине он не жали
Натраг се није могло, јер је тамо била тамница, мучење, смрт. Живот је звао напред и Вуксана од Роваца и читав народ. Мрчарић Пејо је будна савест народна.
царевих харача, а војводе паша преварио, на тврду их вјеру домамио, турио их на дно у таваницу: једно бјеше Вуксан од Роваца, друго бјеше Лијеш од Пипера, треће бјеше Селак Васојевић. Љуто цвиле, јест им за невољу, сужањство је њима додијало.
Љуто цвиле, јест им за невољу, сужањство је њима додијало. Још бесједи Вуксан од Роваца: „Браћо моја, љубимна дружино, ми хоћемо овђе изгинути; шта је коме далас најжалије?
Ал’ бесједи Вуксан од Роваца: „Ала, браћо, рђава јунаштва! И ја имам дворе н тимаре, и у двору остарилу мајку, вјерну љубу скоро доведену и
баци; пак се опет натраг повраћаше, опет џелат са тавнице виче, те дозивље Вуксана војводу: „Изиђ’ амо, Вуксан’ од Роваца!
: царСулеман’, и отац и мајко; изиђ’ амо, Вуксан’ од Роваца), изостављање предлога (нпр.: којих жешћих у Приморју нема), задржавање прве именице у номинативу док се идућа која је