Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Разлеже се рика, тресак. Рововац као да грми и у бугарским рововима отвара читаве кратере... Бедем од онога наслаганог камена летео је као прашина,
Неки се усправљао. — Хоћемо ли? — вичу војници. — Лези, лези! — чули се гласови. Гррр-у — грми рововац. — Нема наређења. — Побиће нас наша артиљерија... Кроз ров се разлеже жагор. Људи су приправни на скок.
— А, то да вам објасним. Ви сте навикли на прасак топа. Међутим, овај њихов рововац има пуцањ... као када би неко ударио јаче чекићем о даску.
Наш пушкомитраљез поче да штекће. Разнобојне ракетле наше и бугарске ринуше у густу тмину. Мерзер груну. Наш рововац десно као да заурла. Из објавнице бугарске допире јаук рањеника. Одбијено пушчано зрно језиво запара ваздух. Фи-у!
Наједном тамо на десном крилу, код пешака, одјекну брза пушчана паљба. Чуо се и митраљез. 3а њим груну наш рововац. — Шта је ово сад? — запитао сам војника. — Закачили се нешто — вели равнодушно. — Видели некога... или копају земљу.
Гр-у! Гр-у! Ура! Ура! Гр-у! Ваздух се ускомеша. Одјекнуше планине и урвине. Отпоче прасак пушака. Митраљез. Наш рововац урликну. Гр-у! Гр-у! Гр-у!... „Јаој!“ Ларма, повици. Гр-у! Земља се тресла. Тамо пакао.
Лево и десно осу брза паљба. — Где су наши? Војник промоли главу. Фиу! Фиу! Фиу! Гр-у! Гр-у! Гр-у! Сад опет наш рововац. Бугарски шрапнел писну над нашим главама. Друга, трећи. Гр-у! Гру! — разлеже се прасак бомби.
Лука зналачки извио главу, притајио се и ослушкује, ценећи по пушчаној паљби ситуацију код пешака. Рововац груну. — Добро је. Сад ће чика Сава рововац да успостави поредак. Хајдмо даље. Шта је било са том женском?
Рововац груну. — Добро је. Сад ће чика Сава рововац да успостави поредак. Хајдмо даље. Шта је било са том женском? — Каквом женском? — Море, остави човека нека прича.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командант ми нареди да га пронађем и одведем команданту једнога пешачкога пука чији рејон треба да брани рововац. Пошао сам онако мамуран и неиспаван. На шао сам рововца у једноме потоку.