Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
по улицама и под прозорима „праве серенаде“ оним женама чији су мужеви луди те се ломатају и млате тамо по блатњавим рововима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тај форпост, на рушевинама једне турске карауле, био је опкољен рововима, пуним воде, а у њему је било места само за један топ, једног официра и двадесет бомбардера, који су били лотариншки
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наједном, пробише се кроз врзину и уз громки усклик: „Ура, ура!“ полетеше ка непријатељским рововима. — Прекини паљбу — викну командир. Са уздржаним дахом посматрали смо њихове скокове. Пушке припуцаше.
Прегазисмо реку. У рововима су лежале плаве блузе на гомилама. Било их је са поломљеним ногама и откинутим главама. Осећао се задах свеже крви и
За нама наиђе још један пешачки пук и официри с тешком муком задржавају војнике да се не разиђу по рововима. Понеки су се ипак искрадали, и после се хвалили новим цокулама.
Пета батерија је сипала челик са кошењем улево и десно, стварајући ватрен застор пред нашим рововима. Прилепљени за земљу, наши пешаци су бесомучно гађали, док је непријатељска артиљерија тукла ураганском ватром нашу
Изиђосмо изван рова, па им приђосмо сасвим близу, ама чујем шапат у њиховим рововима. Онда распалимо... думба, думба, па све у ровове. Зачусмо кукњаву, а ми на ледини оваквој — и показа длан.
Било је мучно. Људи преморени, јер преко четрдесет дана леже без смене у рововима, кроз које сада јуре читави потоци. А у последње време су још остали и без артиљеријске заштите.
И ја слагах. Известих командира, да се у не пријатељским рововима опажа неко комешање, сигурно ће сада на јуриш. Преклињао сам га да отвори ватру.
Већ су сасвим близу наших ровова. Предвајају их само преграде од имања да се отворено виде. А пред нашим рововима на две стотине метара просечено шибље, растурене ограде, и на томе страшно брисаном простору чекају наши пешаци своје
Ми сада гађамо шрапнелом и са повећаном даљином, јер су наши сигурно у њиховим рововима... Засу нас шрапнел од оног брдског топа, неко јаукну.
Онда долети нови, који кружи над неком другом батеријом... Или аероплан почне да шестари над пешачким рововима, где гранате огромних тежина разарају или разносе по ваздуху импровизоване заклоне, као да су од песка направљени.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Покривени редом балвана, па земљом, па редом балвана. При повлачењу, у рововима су остајала само митраљеска одељења, и стрелци, најбољи. Имали смо велике губитке.
Тада би дизали руке па се предавали. Нису ишли на нож. Ја и сад видим, у сећању, те Русе, како трчкају по рововима кад им се приближимо. Као текунице у изривеној земљи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
поглед Петронија Свилара заустави се најпре на дубокој модроцрној рупи више сисе и на мутан један јесењи дан у рововима мочварне Мачве, код села Штитара...
Ваши су вам, без сумње, причали да су тамо вођене велике и крваве борбе са Бугарима. И сувише нервозни седели смо у рововима за стојеће стрелце, опкољени маглом која нас је давила и притискивала, и молили се Богу за једну борбу без магле и
Јер су ти ратови, са оним ранетинама, рововима, бајонетима и бојним песмама, мање-више увек иста комедија били, и све је то толико пута било и битисало да се и самој
Краков, Станислав - КРИЛА
Сину отуда далеко са косе, зазвижда, али тако блиским фијуком да се све трже, и тресну шрапнел баш над рововима. — Ух, ух, у наше... слепци...
коморџије кажу да је јуче и Соровић пао... Одједном на рововима пуцњава ослаби, па лагано умуче. Погледи се сретали и питали: — Да нису опет положај узели?... Сад ће нас напред...
Као да угледа нешто страшно пред собом. Цикну престрављено, и појури поново уз нагиб ка рововима, ка живим људима. А у високо подигнутој руци, која је грчевито стискала поверене ствари, вила се као застава крвава
Жбуње је на месечини поцрнело. Тада се јаче осећао задах од лешева. Трунули су стотинама пред рововима и по шуми. Смрад је био тежак, и хватао као злочинац за грло. Свако је у њему осећао будући делић себе.
Земља је била пуна белих мравињака. То су били наши. Шуме су биле збијене и црниле се. Беле стене мешале се са белим рововима. Све је изгледало као нека огромна разастрта карта. Изгубили се већ ровови, и пушиле се нове батерије.
Војници се чували дуго да приђу усијаним металним комадима. Пред рововима, крај дрвета свег изрешетана куршумима дуго се пушило црно размрскано тело.
Борове шуме се црнеле на месечини. На рововима су клепетали митраљези, и њина зрна су тужно јаукала у светлој ноћи. XИВ СТУДЕНТ СА ПЛАВОМ БРАДОМ - - - - - - - -
Казимир је био прва жртва. А свему су томе крива два авијатичара који су нашли да баш над њиним рововима заједно у пламену умру.
Најзад су га одрешили, и ту се целу ноћ смењивали дремовни стражари, слушајући како праште пушке на рововима, и пазећи на опружено, заспало тело болесног бунтовника. Свануло је.
Напио се коњака, оставио колибу и пошао ка рововима. Презао је од сваког пуцња. Шуме су биле пуне влаге и мириса смоле. До њега је допирала песма реке у клисури.
Није се убио, али је и сутрадан ту одлуку записао у нотес. По цео дан су грмела зрна артиљеријска по коси, рововима и шумама, а ноћу су клепетали митраљези и праштале пушке. Људи су непрестано умирали.
Телефонисте су откачињале и намештале своје апарате, а по рововима су официри дуго један другом предавали дужност. БОМБЕ Са ватром не прилази написао је неко оловком на дашчици.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Наша војска разређена по алексиначким шанчевима и стрељачким рововима, прислоњена уз прсобране ћутећки је чекала непријатеља.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ У току борбе ових неколико дана изгубио је две трећине официра и војника. У чети нема више од педесет пушака. У рововима се налази војник до војника на четири метра растојања. Онда нам је детаљно објаснио ситуацију.
Читав говор одрже један другоме. — Бугари су вероватно осетили да се у нашим рововима нешто одиграва, те осуше брзо паљбом. Из наших ровова разлеже се такође жива паљба.
Лежао сам поребарке и рукама одмеравао дубину и ширину. Чудио сам се како су могли опстати у овако плитким рововима... Над нама је звездано небо. Изван рова напипаш неко камење. Никако не могу да разумем зашто је оно ту и ко га довуче.
За ову њихову погибију оптуживао је свога командира. Они су чули да се нешто одиграва у нашим рововима. Њихов командир мислио је да су наши напуштали ровове.
— Овде тако пише, молим... У то време, дакле, изиђу на положај наших шест чета. За све време док смо прилазили рововима, и за време саме смене, трајала је пушчана паљба. У мојој чети рањена су два војника.
— обраћа се Радојчић Предрагу. — И ми смо тога дана остали у својим рововима — рече Предраг. — Било је додуше неко мало померање, колико да се изравњамо.
У заповести је даље био изложен план нашега напада. У првом борбеном реду биће први батаљон. Трећи батаљон остаће у рововима да послужи као ослонац, ако напад не успе и Бугари случајно налете. Други батаљон је одређен као резерва.
Други батаљон је одређен као резерва. Пред нашим рововима налазиле су се неке испреплетане жице, заостале вероватно још од борби из прошлих дана. Командант ме позва и нареди...
Разлеже се рика, тресак. Рововац као да грми и у бугарским рововима отвара читаве кратере... Бедем од онога наслаганог камена летео је као прашина, заједно са деловима људских тела.
Разлежу се повици: „Удри га!“... „Не дај да бежи! „ „Јаој!“... „Предавам се, братко!“ У њиховим рововима остали су мртви и тешко рањеНи. „Санитет!“ — јаучу рањеници. На свима странама одјече прасак пушака. „Напред, напред!“.
Разлеже се јаук, кркљање, повици, псовке, урлик. Завладали смо њиховим рововима. „Лези, лези!“ — наређивао је командир, и ми прилегосмо између њихових мртвих војника. Испод нас је текла локва крви.
Повремено запрашти митраљез. Покушавали су гранатама да нас ишчепркају. Али ми се све више привлачимо њиховим рововима, да бисмо ушли у онај мртав угао који артиљерци не могу, и не смеју да гађају.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
ТРИЛОГИЈА КЊИГА ДРУГА НОВО КОСОВО ПОЉЕ Престала је најзад киша, али су гранате најтежих калибара све жешће риле по рововима и около топова. Наша је артиљерија тукла без престанка њихову пешадију и држала је још увек на извесном одстојању.
Сироти пешаци. Трпели су паклене муке. Гинули су од граната, од распукнутог камења, повијали су се по рововима, претрчавали у рупе од експлодираних граната.
Непријатељ надире великим снагама са Пожарске Косе. Пред нашим рововима и жицама налази се сада бугарски двадесет девети пук. — Како, како — узвикну чисто пренеражен капетан Лазар. — Да.
Она, тако особено пешачка ватра, што се може чути само при одбијању јуриша. Наша малобројна пешадија још се држи у рововима и одбија налете све нових и нових јуришних таласа. Бугарско „Уре!“ и наше „Ура!“ измешаше се.
Поља и њиве су покривене лешевима. Наши митраљези сикћу, а бугарска артиљерија рије по нашим рововима. Али малаксали су најзад и они, те се иза ограда и јаркова почињу укопавати. Батерије их сада туку разорним гранатама.