Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А овде у рову, у подруму битке, рђају шлемови на киши и хоризонт се љуља. Кад би макар преживели могли после битке скувати у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
На догледу видимо како се кукуруз повија под силином шрапнелских куглица, а непријатељски војници се у рову ускомешаше и ашовима почеше избацивати земљу, да би се што дубље укопали. Заборавили смо на умор.
Посилни, дајдер ону ракију... Ето тако, једино освежавајуће и окрепљујуће средство у рову... Охо-хо! Дедер, наредниче, натегни... Знаш, скотски живот проводимо.
Овде мршава посла, господин наредник. Пешаци кад крену напред, онда су газде; али овако, у рову, пука сиротиња. Онда ми показа где је телефон. Рече да је командант два пута питао да ли сам стигао.
— Ја не знам како се сручисмо у ров. И замислите: никоме од нас петорице ни длака на глави није фалила, а у рову један погинуо и један рањен у главу. Ето... Говорио је сасвим спокојно, готово весело, као да седи у некој кафани.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Као текунице у изривеној земљи. Видим им, кроз пушкарнице у рову, и очи, како им се црвене, као у вука. Видим и себе у лејама расцветаног кромпира, код Поткамијена, како лежим са
Ја и сад могу да чујем, издалека: „Црњански, имаш писмо!“ Према наређењу, аустријски пешак, у рову, могао је да прима поштанске пакете, али не теже од 35 дкг. Број тих пакета није био ограничен.
Универсал.) На пола сата пре тога, ја сам још рапортирао Јанаушеку, па су му сад јавили да сам остао мртав у руском рову.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Само кад воз стаде у Лапову крезуби студент снажно продрмуса трговца који је хркао као у рову: — Господине ратни богаташу, — викну он — простругасте шине широког колосека!
Онда реконвалесценти, увијени у ћебад и шињеле и захвални Богу што нису у рову, прекидају полугласне разговоре о свачему и подижу бледе главе.
Нека ме чују. Али ја морам да кажем како ми је онај што га ја називам душманином, у рову према мени, који пати као и ја и кога сам послан да убијем, Милији, ближи и дражи увек био од онога позади мене,
„У Београду нисам, у Алексинцу нити има трамваја нити ове галаме, практикант нисам, то сам био пре рата, умро нисам, у рову нисам, хвала Богу ослобођен сам. Онда шта? Или сањам или сам мртав пијан.
Нашао сам командира у рову код прихватнице под малим шатором маскираним, од непријатељског ока грањем и травом. Био је блед и нерасположен.
Краков, Станислав - КРИЛА
Они се бране све упорније. Доле испод њих на ”Чепу”, сликар—капетан са чупавом брадом, исправљен и горд у рову, у суманутој ватри, пућка лулу која као пркос светлуца у тами.
Извукли су га из жица, превили у некоме дубокоме рову, где је нешто страшно заударало, али се он тада сећао само једне своје ципеле пуне усирене крви и свог исцепаног,
Зрна су певала парајући хладан ваздух. — Сиђите, сиђите. Душко је стајао на рову, клатио се и смешио задовољно. — Сиђите. — Луд је, шапутао је згрчени, војник крај митраљеза.
Стресла се земља. Огроман стуб земље и дима избио је увис. Грозно су запевала парчад. На порушеном рову заљуљао се официр и подигао немоћно руку.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Кад су се Турци у рову већ спремали да груну, наша тешка батерија с Рујевице посла једну гранату у стрељачки ров, где су били Турци.
За првом дође друга, тпећа, четврта. Цве цy погађале једнаком тачношћу. Турци у рову буду просто згромљени и уништени.
поискакасмо иза грмова, згледасмо це само, па онда уз громовито »ура« нас једно 50—60 јурнусмо преко чистине турскоме рову и батерији... Шта је даље било сећам се сад само као кроза сан.
А Турцима је било доста и пô сата, па да им свима поодсецају главе и да их свуку голе наге. Ха тyпцком стрељачком рову видело се неколико пободених мотака, а на њима — главе наших другова.
Ха тyпцком стрељачком рову видело се неколико пободених мотака, а на њима — главе наших другова. А у рову нису били турски башибозуци, већ све низам. Ја се не варам. При првом јуришу ја сам их тако изблиза видео.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Дале немате куд... Овде је ров. Стој!“ — чули су се разни гласови. — Ко си ти? „Четврти пук“... Мени лакну. У рову настаде мување, помера ње, разговор војника и четника. Чује се нечији глас: „Излази брзо!
У здравље! — и трчећим кораком оде. — Пријем и предаја дужности у рову! — смеје се капетан Радојчић. — А за време мира прописан је читав поступак како се смењују страже.
Покушавао сам сада да се снађем у рову. Лежао сам поребарке и рукама одмеравао дубину и ширину. Чудио сам се како су могли опстати у овако плитким рововима...
Кукали су, грешници, али им ништа није вредело. Око подне утиша се артиљеријска ватра. Лежао сам у рову. Сунце ме облива зрацима и као да ме нечије руке омађијавају. — А уз то си мамуран — додаје Мишић.
И нама се коса диже од страха, јер све мислимо, сад ће међу нас. Њено дејство на морал оних у рову мора бити ужасно. После једне такве експлозије, четворица Бугара искочише из рова и нагоше бежати.
Свесни смо тога сви, те су људи и без наређења на опрези. Ноћ је била хладна. Обукао сам шињел и скотурио се у рову. Пуцњи су одјекивали сваки час. Да је ведра ноћ видели бисмо ипак линију њиховога рова по одблесцима из пушака.
“ „Бог господ да тражи.“ Трас... Неко затвори телефон. У ушима ми још бруји: „По сваку цену!“ О моме животу овде, у рову, у блату, решава се на стотину километара даљине, и довољан је један миг па да сви, без икаквог стварног повода,
Било их је лако познати. Живећи стално у рову са војницима, одвикли су се од разних смицалица позадине, прилазили су људима наивно, и веровали да је све истина што
Заставник с барјаком у руци полетео је први. Наши су на отвореној пољани, сви живи, а Турци у рову, и сви мртви... Кипислцауф! Из долине гађа тешка француска батерија, и гранате прелећу изнад наших глава.
Старији чиновници, који су некад због кратковидости служили у дубокој позадини, оспособљени су сада и седе у рову поред голобрадих дечака. А тај људски резервоар, одређен да погине, топи се из дана у дан.
— Сигурно са начелником штаба. Тај не може очима да види нас артиљерце. Стално прича којегде како је и наше место у рову... — Е, није исто — чује се глас потпуковника Петра. — Пешак у рову може да забије главу у земљу, па преко главе пуца.
Стално прича којегде како је и наше место у рову... — Е, није исто — чује се глас потпуковника Петра. — Пешак у рову може да забије главу у земљу, па преко главе пуца.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И ту шуму смртоносних шиљака у рову треба по цену живота прескочити. Па онда, кад сте већ и тај напор постигли, ви наилазите на трећу препону: један широк
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Пуковниче, желим да обиђем положаје и да видим моје војнике у рову. Командант ме зовну: — Ићи ћете испред нас. Водите право код пешачког пука, који се налази у резерви.
— Куда идемо? — запита Краљ. — Код пешадије, ваше Величанство. — Код оне у рову? — Ваше Величанство, ви се не смете излагати сувише. Ви сте потребни земљи — говорио је ађутант.
Над нашим главама звизне понеки залутали куршум. А тек како мора бити очајно тешко онима у рову, где паљба не престаје. Наиђосмо на један поточић, поред којег је седео рањеник и прао већ усирену крв са ране.
За време дугих ноћних бдења на осматрачницама, или у рову, старији другови причали су своје доживљаје из младости. Били су неисцрпни.
Он рече да ћемо сићи у пешачки ров, одакле је боље осматрати. Узео сам дурбин и пођосмо. Ту, у пешачком рову, тражимо згодно место за осматрање бојног поља и управљање ватром батерије.
Пешаци клече једни поред других у плиткоме рову, а пушке положили на избачену земљу испред себе. Неки пробијају грудобран да направе пушкарницу Сви оживеше кад
Друге траже њихову артиљерију. Пешаци у рову, лево и десно од нас, ћуте, али сви су се нагли преко грудобрана и оштро осматрају.
— Пази добро! — опомиње командир чете војнике у чијем смо рову. Они полегли изнад рова, држе приправне пушке. Нико ни речи не говори. Све се претворило у око и ухо.
Други командант виче: „Знате ли ви да сам ја узео пушку од једног мог погинулог војника, само да у рову буде једна пушка више! Н-е-м-а нас, н-е-м-а! Тражите у позадини, ако нешто има!
Жао ми је што немам ничим да вас понудим... Но, сад можемо! Команданта пешачког пука нашли смо у рову, заједно са његовим командантима батаљона. Ту су они одржавали као неки ратни савет.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Баш сам будала!« — помисли. »Из глупости ћу оставити главу у смрдљивом рову!« — и, док су војници спавали, Дрвосеча извуче и стави на лице нову маску.