Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
106 Комарац и во Комарац стане волу на рог, пак мало почас рече му: „Ако самти тежак, а ти ми кажи, пак ћу отићи”. „Ти мени тежак?
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
где се пуши, пун магле, црни стог Пљускали је таласи класја, у мрачном небу иза ње Севнула муња граната као јеленов рог 2.
5. Пуче кичма змији коју ми је брат чврсто као уже везао о врат и са гране пљуснух у пун крви чун. Бежим. Рог ме гони, сачекује кљун, и у бекству, мучен ко леднички цвет, разазнах у мраку још страшнији свет: жена с
време снега и дима, кад ће ти ђаво бити бог, гавран побратим, а гуја посестрима, док ти ураста крило, а расте рог.
(Да нам то над главом није неко дно?) Кажите како у ово да се сместим! Ако стане реп, не може рог, ако стане рог, не може реп!
(Да нам то над главом није неко дно?) Кажите како у ово да се сместим! Ако стане реп, не може рог, ако стане рог, не може реп! Погледајте сами, и процените, па, ако може да се уђе, да уђем, а, ако не може, отворите да изађем!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Као човек доле... Иде лепо баш као човек... Али му наврх главе рог, као овај дирек пред механом — ни узми ни остави толики, па стоји право као усађен!... Богами, мене ти подиђоше мравци!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Баш кад је Нића боктер прошао испод поп-Спириног прозора и дунуо једанаест пута у рог и огласио већ скоро успавалом шору и селу да је једанаест сахата, подиже гђа Сида главу тужећи се на врућину, и викну
Да ми није жао момка, баш би’ га питала мисли ли се тако сву ноћ шпацирати, па би’ му послала боктерски рог, бар да знамо ноћу кол’ко је сати!
је прошао попиним шором, отишао у други, и из овога у трећи сокак, и ту је дунуо равно дванаест пута у свој боктерски рог, а после четврт сата још једанпут, и укравши тако читав један сат, легао је као сваки уморан човек коме је благи
Дај да се то мало прилегне и продрема, ево већ и петли! — рече Нића, па узе рог и дуну трипут — иако је тек два сата по поноћи било, — а лулу задену за каиш од десног опанка, па леже на клупу и
На ногама му чизме, на плећима дороц, а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сâте и буди село, и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде.
Ај, шта велиш: је л’ добро диваним?! — заџакао Нића, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!
овај... тедо’ рећи, празан трбу’, па и не мили ми се ондак ни да дувам у дужност... овај у рог. — Па што се не »фатираш«, што кажу, изнутра, к’о ја? — пита га домаћин.
Што ја знам чуда по селу, — то мало ко зна! А да ми је рек’о бог да пишем књиге, к’о што дувам сад у рог, — па да напишем чуда и покоре сеоске, па три ђакона да читају три дана и три ноћи, па да им још претекне!
— Нећу ништа ни говорити; само ћу дувати у рог, а за то ми не треба ни Неце Муцкалова језик! А ово парче сланине ћу за ујутру да оставим, — вели Нића и меће сланину
— А сад, лаку ноћ. И фала на дочеку. Ал’ баш је било све лепо! Та није да ћу дувати у рог, да већ нико неће знати кол’ко је сати!..
киша, она мокра јесења киша, коју је тако лепо слушати из топла кревета, чује се како лупкара у прозоре и чује се рог Ниће боктера који је духнуо дванаест пути, али Тоцилови укућани чуше само трипут; оно остало пута однео је ветар у
Кад су га опомињали да иде на дужност, он није хтео, него је слао свакога сата по неког од млађег да духне у рог на сваком рогљу, а он је остао па и даље јео и пио, и страшно лармао у кујни кад је хтео са пуном чашом да иде у собу
Африка
Исто тако примитивац види да у његовом стаду нема краве чији је један рог сломљен, а никако не види оне које су ту.
Ништа милозвучније и нежније. Нема тешког удара у бубањ, ни писка у рог. Свирка је долазила бескрајно моћна својом лепотом и слаба својом чујношћу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Били су, неколико хиљада, расути, у огромној празнини. Скупили су се били, мало више, око земље, која се звала Криви Рог.
Теодосије - ЖИТИЈА
да се и сам самодржац дивио и говорио: — Благословен је Господ, Бог Израиљев, јер посети и избави народ свој и подиже рог спасења нашега, овога светога господина мојега и брата, у дому оца мојега Симеона раба својега, да даде познање
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
!! — Јесам ли ја казао: ко је мој, близу рупе стој! — зачу се из најмрачнијег угла гунђање неког ста-рог миша. У току ноћи још сам три-четири пута покушао да се попнем до сланине, али без успјеха.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
водом, и стане под какву греду, или под кутње рогове, где пада црвоточина, а муж њезин чим тешким удара у греду или у рог, те истерује црвоточину; она пак, кад у чанак макар најмања трунка црвоточине падне, попије у води.
„Гдје који у попрет метну какав рог, јер кажу да вјештица особито бјежи од смрада овога“, пише Вук. У Босни, на Покладе (увече) ставља се стари опанак у
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
нити тужан дину, Та од оне големе страоте Мал' ми душа на нос се не оте, Ох у пакô да сам јадан пао И ђавлу се на рог натакао, На већојзи не би муци био Него онда, Вишњи је убио!
— Јуриш, Србе, сеци ломи, Па Маџару рог саломи! И пре га је Србин био, Па га свагда и избио, На груди му клете клекô, На челу му дуван секô.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Одврни мој десни рог, ту ћеш наћи један столњак, разастри тај столњак и у њему ћеш наћи јела колико год хоћеш, па се наједи докле можеш
разастри тај столњак и у њему ћеш наћи јела колико год хоћеш, па се наједи докле можеш трпати у се, а онда заврни опет рог. И тако мореш радити кадгод будеш гладан. Милош, кад то чује, одмах уради како му је Дивоња рекао.
Кудгод Милош пође, а она за њим тајом, те богме опази она њега једанпут како одврну Дивоњин десни рог, извади из њега столњак, растре га, а оно у њему пуно свакојака јела и пића, те ти се он сит ситан наије, па опет
из њега столњак, растре га, а оно у њему пуно свакојака јела и пића, те ти се он сит ситан наије, па опет заврне рог.
Кад је Милош отишао, дође она Дивоњи, па кад му хтједе одврнути рог, мане Дивоња главом, те јој рогом раскроји трбух тако да је једва жива остала.
Ако ја панем, ти отргни мој десни рог, те бјежи без обзира. Ујутру пође Милош с Дивоњом и дођу до Драгог Камена. Кад они тамо, ал' јарац већ чека.
Дивоња опет рече Милошу да се не боји ништа, већ да пази па ако би он пао с Драгог Камена, да му сврне десни рог па да бјежи безобзирце. Сјутрадан оду Милош и Дивоња до Драгог Камена, кад ли тамо ал' јарац већ чека.
рече Милошу: — Тај ако ме не сруши, биће добро, али свеједно, ти ипак иди са мном, па ако ти ја панем, одврни мој рог, па бјежи безобзирце, и ни за живу главу да се ниси освртао, јер је јарац гадан, пак му нећеш моћи утећи; а онда ако
Милош кад то видје, сврне брже десни рог Дивоњин па почне бјежати, а јарац за њим. Кад је јарац видео да се Милош не осврће, врати се натраг.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
КЛЕНАК У решетку иза Кленка заплиће се рог јеленка. Око куће без дворишта с једним Црним језди Ништа. Змијом пејзаж, резбарија, са тромеђе у ме зија.
(Потеци, снаго, извору у ждрела.) уз гудбу крушке брег се брегом пентра. Са тмастих руна зажуборе прела. У шпиљи рог је, точкови у клипу, а бразда жудна гуши ралу шкрипу. Шљивике гужва рачваст налет ветра.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
— Томе су крчмар и крава криви! — Пребише зато, од гнева злог, крчмару леђа, а крави рог. Тражећи гнездо, весела чавка на главу слети чупавог Славка.
Носорог тешки, тврђава сива, тромо се креће, изгледа злог, ево ти тенка, опасна, жива, уместо топа — стрши му рог.
А потом . . . потом . . . за једним плотом видеше људи рог . . . Страшно је даље причати о том . . . искочи носорог!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
) Пресушила је река и ишчезао поток... Замишљам тај тренутак: негде се чује рог, Сунце, на заласку, прикупља прље пламтеће, И видим човека — није ми ни род, ни помозбог, А опет ми се страховито
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Мучи се као црв. Навалили као гусеница на лист. Напали на трешње као чавке ка смреку. На страну реве као козји рог. Обилази као мачак око вруће каше. Огуглао као во на јарам. Окупили као ’рти зеца. Пало му на памет као псу рамати.
Има као у кукавице гнијездо. Има памети као самар свиле. Има пара као жаба длака. Исправно као јарчев рог. Леп је као леп на плоту. Љубе се као лук и очи. Љут као овца. Мекано као кост, медено као жуч.
— казује ћурка кад иде да снесе јаје. Попу рог! Попу рог! Попу рог! — гуче грлица. Сиј лук! Сиј лук! Сиј лук! — туче с пролећа голуб дупљаш, — и значи: већ је време
— казује ћурка кад иде да снесе јаје. Попу рог! Попу рог! Попу рог! — гуче грлица. Сиј лук! Сиј лук! Сиј лук! — туче с пролећа голуб дупљаш, — и значи: већ је време да се
— казује ћурка кад иде да снесе јаје. Попу рог! Попу рог! Попу рог! — гуче грлица. Сиј лук! Сиј лук! Сиј лук! — туче с пролећа голуб дупљаш, — и значи: већ је време да се сеје лук.
— Ко иде с преваром из дома, враћа се кући са штетом. — Ако коза лаже, рог не лаже. — Лаж свака на лажи остаје. — Лаж се брадом не може покрити. — Ко много лаже, много се и куне.
— Казао некакав стари миш осталим мишима кад су се негђе с мачком мирили. Комар стануо волу ча рог. — Приповиједа се како је комарац сио волу на рог, пак му запријетио: „Валај ти се с рога не дижем, приђе него ме
Комар стануо волу ча рог. — Приповиједа се како је комарац сио волу на рог, пак му запријетио: „Валај ти се с рога не дижем, приђе него ме молиш!
из коже у длаку, из длаке у нож, с ножа под нож; изиђи па иди преко мора без одмора на пастушасте коње, у кошутин рог; изиђи па иди у калајгору где се ватра не ложи, где девојке косу не чешљају, где невесте хлеб не месе, где петао не
Удри јелена у рог а кошуту у стопу. Устук, издат! Устук, издат, Устук издат. ОД ПАДАВИЦЕ Болан ми је Петар (или како је име болеснику)
светим Јованом због оног доброг човека што добро чини, већ те кумим Богом и светим Јованом оне зле жене што зло чини. Рог рогу доватио, земља земљу пољубила, Зеку (или како је волу већ име) ништа не било! (Тако се баје пет пута).
МАГЛИ 1 Бежи, магло, вихором И на перо и на рог: Ето попа за тобом, Вуче сабљу за собом, Где те стигне, да те шине, Где починеш, да погинеш!
Петровић, Растко - АФРИКА
Исто тако примитивац види да у његовом стаду нема краве чији је један рог сломљен, а никако не види оне које су ту.
Ништа милозвучније и нежније. Нема тешког удара у бубањ, ни писка у рог. Свирка је долазила бескрајно моћна својом лепотом и слаба својом чујношћу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Њој похвале зује К’о ловачки рог, Она радо чује Такав епилог; Њега гроза стреса, Али — шта ће он Кад је већ до беса Дош’о тај бонтон! 1858.
и темељне, поуздане свирале, с јаким јарачким мехуром и прдаљком от чиста сливова дрена, и да ји накити оловом лепо, и рог такожде да буде сливов, а что будет коштовати, то ја за плаћу, како свириле получим, стараћу се.
влада: Љубав, Слога, Име, Језик, Вјера, Бог, Докле царска милост даје Да, кад свака звезда сјаје, И серпски се виси рог. И од песме је речитија покајничка изјава Боројевићева коју је на 206а стр.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Њен дах, ме кô ветар из пустиња пржи.'' Заћута, јер пред њим црн се вео смаче. Виде Порок како рог двогуби држи. И кад грешном усном Врх свог рога таче, На једноме крају звук се Среће изли, Крик Греха на другом
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И кравар помену Бога... Затим се искашља јаче, Сањиво затури главу и у рог дувати заче. Он није дувао много, нит много времена прође, А крупна сеоска марва на зборну пољану пође, И село у часак
При том се још нешто деси, што преврат у њему створи Он рог краварев зачу, звук му се по тами хори! Тај звук га у душу такну, и он се затресе лако, Неверство црње му дође, те
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сала у којој се то дешавало гледа својим великим прозорима баш на Златни Рог. На његовој глаткој плавој површини клизиле су безбројне шарене лађице и чамци, застрти црвеним душецима и ћилимима.
Оно се огледа у три дивна венецијанска огледала: Босфор, Златни Рог и Мраморно Море, а где опази какву живу боју оно је тако страсно пољуби да од тога ваздух затрепери.
Докотурао сам се до великога прозора и сео поред њега; али мој поглед не смедох упрети у Златни Рог. Тако сам посматрао само магнолије које су цвале доле у врту; мој спри, преморен од напора последњих дана, мирио је
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
И пилићи и петлићи – Лаки тићи крилатићи Потркују и певају, чекају те, изгледају. Већем пуца бич кравара А дудуче рог свињара. Хај, урани, па устани, Све већ чека – на тебека.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Два везана вучјака, и једно пуштено чобанско псето. Ноћу, стражар кућни обилази зграде и дува у рог ако му се неки шум учини сумњив.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Један једини пут у веку цвета тај Цвет, и то само у часу кад рог месеца дотакне врх Сребрне Горе. Тежак и опасан је пут до њега. Зато га нико није видео, нико убрао.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
луни, каконо си сатрла главу прегрдому кагану, што је био велико дигао своје рогове на крстне рогове, и повиси рог христјански, повиси твоју силу и нашу, и како си пређе у мору врејуштому језики из облака горућом каменом
Пресвета дево, јако виде Јоан Луну под ногама твојима, да узрит и рог христјански, на покров твој уповајушти, попрану Луну ногама твојима!
Ама да вам буду освестне и у вашем се разговарању такву с писмом. ИНОРОГ Тај, што се звер индијски зове инорог, рог му је лековит. Такву у себи своју силу има, те од горке воде слатку чини.
Кад он стигне, та и замочи држећи му рог у води, таки лепо питку воду, још лековиту је учини, те се сва зверад изокола напију.
А кад рог дигне и оде, вода остане ка и била: неваљала, горка. ЗОРОВАВЕЛОВ СУД Код цара Дарија персијского тројица поближих од