Употреба речи рога у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милован Глишић ПРИПОВЕТКЕ Садржај РОГА 2 ГЛАВА ШЕЋЕРА 22 СВИРАЧ 50 ШИЛО ЗА ОГЊИЛО 71 ЗЛОСЛУТНИ БРОЈ 85 НИ ОКО ШТА 97 РАСПИС 109 РЕДАК ЗВЕР 124 ПОСЛЕ

ЗВЕР 124 ПОСЛЕ ДЕВЕДЕСЕТ ГОДИНА 136 ПРВА БРАЗДА 171 ВУЈИНА ПРОСИДБА 177 СИГУРНА ВЕЋИНА 187 ТУМАЧЕЊА 190 ПРИПОВЕТКЕ РОГА Е, људи, то је баш да бог сачува! Лепо не можеш живети од газда-Раке Радишића! Досадио је већ свакоме у селу М.

Хоће кмет све у обор! Немојте рећи да вам није казано!... А знате ли ви шта је то рога? Не знате, је ли? И не дао вам бог да знате!...

Као што видите по самом имену то није ништа лепо, што би се, на пример, могло од кицошлука понети. Рога је страшна ствар!

Ето, то вам је рога. Рога је у разним употребама добила и разна имена. Тако, она се зове љуба, кад се дужи крај удари у земљу а рачве

Ето, то вам је рога. Рога је у разним употребама добила и разна имена. Тако, она се зове љуба, кад се дужи крај удари у земљу а рачве оставе

се удари на свиње, онда се дужи крај остави за вратом а рачва испод врата, и тек тада се зове оним страшним именом — рога... Него да се ми оканимо те ђаволске роге! Боље ће бити да видимо шта ради наш газда Рака.

Сиромах ћуран запурио се, мучио се да смакне, па све отреса вратом и брбља, а рога се окреће унаоколо... Ћурке се слетеле, па пућкају и кљују у рогу — хоће да му скину, али све промашују те мимо рогу

Чини нам зијан — па се опет осмехну и погледа испод ока у Спасоја. — Богме, то није рога него читава руда! — рече Сима загледајући је. — Не може то ниједан во у нашем селу понети.

Готово га нека сумња хвата. Хајде па приђе. Кад тамо, а оно — газда Рака чучи у трњаку, па стење и ћути, а рога му стрчи за вратом! Дужи крај окренут иза врата навише, па још руке му упетљане конопцем изнад главе за њ.

се — раширити се, рашчепити се рахат — лако редуша — редара, жена која у задружној кући кува и пере судове рога — рачвасто дрво које се причврсти стоци на врат да не би прелазила преко ограде у штету рчин — незгодан човек Саг ке

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

О ПАРАДНОЈ АЖДАЈИ 11 ЖУРКАТА НА АКРЕПИТЕ 12 КАД АЖДАЈА НИЈЕ У ДОБРОМ СТАЊУ 14 СЕЋАЊЕ НА АСПИДУ КОСАНУ 15 БАБА РОГА 16 АЖДАЈА СВОМ ЧЕДУ ТЕПА 17 ЈЕДНОГ ЗМАЈА КРАЈА 18 ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ НИ ПЕТ ПАРА Свет је постао без везе, све

Луда ала, пуна таме, хтеде да се уда за ме. Али сам одолео, јер сам другу волео. БАБА РОГА Има једна пећина строга у којој живи Баба Рога. А ја сам, ваљда разумете, једно веома храбро дете.

Али сам одолео, јер сам другу волео. БАБА РОГА Има једна пећина строга у којој живи Баба Рога. А ја сам, ваљда разумете, једно веома храбро дете. Па сам решио заправо стога да јој покажем њенога бога!

Па сам решио заправо стога да јој покажем њенога бога! Али упркос мојој галами Баба Рога се крије у тами. Нудим јој лимун, носим јој крушку. Ал’ она ни да покаже њушку. Да ли постоји, ил’ не постоји?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

На то господар Софра уздахну. — Нису ни онда сви носили доламе, него капуте од трајдрота, на три рога шешир, ципеле на школу, бркови обријани. Може бити поштен човек и у фраку и у трајдроту, — упадне Чамча.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

), опасним зверима (вук, медвед), али и измишљеним бићима (баба-рога, вампир, караконџула, вештица итд.). Када се детету забрањује да нешто учини, често се као неодређена претња,

Ноћу обрнем капу са три рога, ставим крс’ у појас и идем где ’оћу, ја у то не верујем! Ма каки бре, још кад имам ватрено оружје...

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ваљда је једино оно могло да сачува момка од свега што се види и не види, и од бога и од рога. — О, мој имењаче, невољо моја, а ја још мислио да те јутрос, у свету недјељу, пошаљем у цркву да се и ти зеричак

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Милош, кад то чује, одмах уради како му је Дивоња рекао. И тако се Милош хранио из Дивоњина рога неки осам дана. Чуди се маћија како Милош живи кад код куће не добија јести, па помисли, можда му комшије дају, те ће

Кад је то маћија видјела, намисли и она да куша онога јела и пића из рога, јер је судила да то мора бити јако добро, пошто се на Милошу познало откад се почео хранити из рога.

јела и пића из рога, јер је судила да то мора бити јако добро, пошто се на Милошу познало откад се почео хранити из рога.

Милош и Дивоња путујући кроз шуму дођу до једне пећине и намисле да се ту стане. Милош се и опет хранио из Дивоњина рога, а Дивоња је ишао сваки дан на пашу. И тако ти они проживе ту много времена.

Онда Милош и Дивоња дигну се одатле и срећно дођу у своју пећину. Ту се Милош опет нахрани из Дивоњина рога. Кад је једном опет отишао Дивоња у пашу, дође ти Милошу један мало старији јарац од првога, и имао је мали крш на

Они сад оду кући у пећину, и Милош се опет нахрани из Дивоњина рога. Дивоња опет оде једног дана на пашу, а Милош остане сам код куће кад ли, ал' ево ти сад чуда!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

о шта би било када месец млад би са оштрим српом запао у шуму, а с Рога пао сплет Понедељака! То жар би био анђела што труну, Четвртак њихов, летораст из краха, из тмурног Петка Уторкова

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

и песме расту на брду својим сјајем и стакленим мирисом метве Има један мост који се покреће и диже изнад Златног Рога ту доспе Лазарев син после троструког јуриша против Монгола среће га Манојло цар са обале вере поветарац Мраморног

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Да л’ је сунце, да л’ је мјесечина? Нит’ је сунце, нит’ је мјесечина, Већ два златна рога од јелена. У њима су два града грађена: У једном је кујунџија Јанко, У другоме Јања хитропреља.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Комар стануо волу ча рог. — Приповиједа се како је комарац сио волу на рог, пак му запријетио: „Валај ти се с рога не дижем, приђе него ме молиш!“ А вô му одговорио: „Валај, нити сам чуо кад си дошао, нити ћу чути кад пођеш!

Ни на мору моста, ни на псу рога, ни на длану длака, ни на моје челе урока!“ С ПОЛАЖАЈНИКОМ 1 (Кад уђе у кућу, полажајник скреше бадњаке, тј.

— проклетник, ђаво андио — анђео аџе (од амиџе) — стриц Баба Марта — народна персонификација за месец март Баба Рога (руга) — измишљено дечје страшило изгледа наказне бабе, којом су плашили немирну и непослушну децу бабурица — буба

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А онда је дошло оно најузбудљивије: из угла је дохватио трсковачу с дршком од јелењег рога (знао сам! у њој је скривен штилет, блистав и танак као гуја — фаза факир).

и с перима витким као Дијанин лук што промиче крез ладањски пејзаж аркадских лугова, уз пасторални звук постиљонова рога. Поиграмо се с њом у младости, кокетирамо с њом. Она нам је физиолошки доказ наше суптилности.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Није шала, трешња, па усред зиме“, и у чуду убере двије и изједе. Није, штоно рекну, сасвијем ни прождро, а два рога изникоше наврх главе, и што би избројио до десет узрастоше колик̓ аршин дугачки.

Гђе су два рога, нека буду и четири!“ — Али ну чуда! Чим изједе грожђе, одмах му рогови опадоше, кô да му их руком однесе. „Ах!

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

могао изумети а Горанин научити, било као кувар код каквога јешнога паше, било као посластичар с оне стране Златнога Рога. Но највећу новост учини долазак у село Суљ-капетана, старога ратника и горанскога витеза луталице.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ал’ гле чуда! — Ни рога, ни репа: Насликана опет мома лепа, Јоште лепша него она прва, — Срце ти се од умиља цепа.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

'' Заћута, јер пред њим црн се вео смаче. Виде Порок како рог двогуби држи. И кад грешном усном Врх свог рога таче, На једноме крају звук се Среће изли, Крик Греха на другом тутњаше све јаче. Цар стаде.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Зачас је Дадара био пробуђен, тишином ноћи је урликнуо звук рога, поскакали су на ноге буновни војници. Згомилали се уз степенице на бедем, сударали су се у мраку, галамили, звекетали

клупчади конца, опуте и канапа да би могли правити замке за лов и по велики нож са дршком и канијама од говеђег рога. Требаће им да склепају неку колибицу или чатрљу од блата, па сам за њих украо брадву, секиру и будак.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Он трепери сада у хиљаду боја и у одблеску Златног Рога. Не могу да верујем да је то она иста варош коју сам јутрос равнодушно угледао.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности