Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Како Марко постаде нотарош, буду сватови, и тако по нади и жељи постаде срећан пар људи: Марко Рогозић и Мица Рогозићка. Срећно је све текло, срећни пар лепо живи. Но, шта ће Алка девојка, другарица Мицина, сестра Маркова?
Вољи се материној мора повиновати девојка. Сад је Алка — Ћирковићка, а Мица — Рогозићка. Алка и Мица, док су биле девојке — присне другарице, а као удате су једна спрам друге охладнеле.
И код Ћирковића је Свилокосић добро приман, на ручак, на вечеру, кад год хоће. Мица Рогозићка лепо се носи, у диби и кадифи, у свили и атласу, руке пуне белензука. Не носи се горе ни Алка Ћирковићка.
По несрећи, симиџија случајно промени пите. Рогозићкину изда Ћирковићки, а Ћирковићкину Рогозићки. Рогозићка није приметила да је пита измењена. И онако је није сама правила, већ стара Јула учитељка.
— Јесте ли немешкиња? — Јесам. Алка рождена от Рогозић, — одговори Алка поносно, — а Рогозићка ми је и то пребацила да мени не пристоји носити вал, јер је мој муж трговац, но ја га као немешкиња носим.