Црњански, Милош - Сеобе 2
Ракич, који је био добре нарави, а много млађи, поче онда да се рогуши, и извињава, али упорно. Све је то лепо, болан, брајко. Зна и он, лично, госпожу Трандафилку.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Аки-бегова кобила, Васиљевића Алат, па одмах за њима наша Маријана, трећа. Стриц Ниџо се на то само незадовољно рогуши, вино-винцато плашљиво коњче, и бронда себи у њедра: — Е, јест ми лијепа, баш си нашао љепоту, шантавче карпатски.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па се рогуши једно државно црно ћебе, преко пута пуковника, и зева задовољно и блажено огромна риђа глава. — Је ли, ама чујеш,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
]. („Јесен“) [...] пробуђена на кошаре скочила моја жеља, чека; рогуши се, нигде нема никога. („Пустолов у кавезу“) Изгледа да је Зоран Мишић мислио и на ове песникове поступке кад је
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Неукротљива је туга за младошћу, несавладљиви друмови; пробуђена на кошаре скочила моја жеља, чека; рогуши се, нигде нема никога.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Није зато ни чудо што је Стриц, при помену Луњина имена, почео да виче и да се забринуто рогуши. — Да знаш, Јованче, она ће нас прва пронаћи, буди у то сигуран. — Како ће нас наћи, ако јој нико не рече?