Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Та ко је још плакао за оним сувим коровом што га ветар зими по глаткоме снегу котрља?! Он нема рода, он је увела, погажена биљка, играчка ветрова, сува простирка каљавим ђоновима, па му је и оно милост кад га неки
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
баснам наћи ћеш висока и општеполезна настављенија; успевај и расти в| мудрости и добродјетељи, на похвалу и чест рода својега, и на славу словесноју тварију создавшаго т ј а Творца.
Видите, браћо моја, два пса једнога рода и заједно окоћена, но какову различност међу њима воспитаније узрокује! Не учимо, дакле, децу нашу измалена мекости,
Најпаче у овоме се види премудро расположеније человеческога рода: да се за различна званија људи способни находе, и свакојака склоњенија имаду.
бенефацторс оф манкинд: Они који сприопштава истину с успехом мора бити причисљен међу прве благодјетеље человеческог рода.” Блажен народ гди се ово мисли и верује! Обичавајмо, дакле, јуност на добро; од тога све зависи.
неготиис ут присца генс морталиум рампа рура бобус еxерцет суис: Блажен онај који далеко од метежа, на подобије првог рода људи, оца свога њиве с своји оре волови.
Каже право да је мазга и којег је пода. Наравоученије За права бога се ко издаје да је великога рода, кад он сам не ваља.
Срамити се својега рода, то је права худост. Агатоклес, сиракуски краљ, будући лончарев син, но за велике заслуге отечеству учињене, на
Истребљујмо, дакле, из рода нашега такове обичаје, не дајмо им нигде међу нами станка ни конака. Друго чему нас учи ова басна ово је: да гди су
имјенија, употребите их на школе и на науку ваших будуштих учитеља и свештеника, а то јест на праву и всегдашњу ползу рода и отечества.
Нека им се даде наука, бићеду украшеније человеческога рода. „Σοϕία μόνη των κτμηάτων αθάνατων, τα μεν γαρ ταχέως απολείπει, η δε πάντα τον χρόνον παραμένει: Мудрост је сама од
Ово су само они кадри чинити који се од свега человеческога рода одрекну и одметну, и сасвим шта су и откуд су произишли забораве и из душе изгладе.
Женски полу, предраге кћери, слатке сестрице, миле љубезнице, пречесне и свете родитељнице человеческога рода, ви међу христјани нисте у затвору као худе робиње, свободне сте, повелителнице сте, употребите само на добро вашу
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Тај час — 8 сат — однесем г. Павковићу и кажем му налог, који рекне: „Све ћу учинити за љубов рода, и дужности царске службе.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Све се купује и све прода. Увек сте тачни за пазаре: Кад је на тргу и част рода, И тријумф нов и славе старе. Крај локве крви мученика, И ту имате своја мнења...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ди петли не поју, ди звона не звоне, ди се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.« А ја га питам: »Па шта би ’тео, роде: што не седнеш?
Он се никако није могао да прилагоди таквом животу, јер је, као и сви његова рода, волео миран и уредан домаћи живот.
сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења) фрау-Габриелину кућу и одомаћио се у другој једној кући, где су с њим сви задовољни и хвале га
Африка
Између колиба су џиновски безлисни баобаби са гигантским плодовима на гранамо, и палме „карите“ од чијег рода, који простире страховит задах, Европљани израђају сапуне и маргарин.
достојна њих морала је извршавати масу тајних ритуала, често болник и опасних, а сада је пуноправни члан свег женскога рода у племену. Један млад пар, необично леп, савршено го као тек изашао из раја.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ПРЕДСЛОВИЈЕ После изданија Лаже и паралаже млоги су ми оваковог рода књига љубитељи често напомињали да не би без ползе било јошт штогод на исти начин составити, и средством печатње
Црњански, Милош - Сеобе 2
доксатом, на који се ишло степеницама од чамових дасака, а са пушкарницама, у висини, застртим шашом, као неко гнездо рода. Роде су се биле и населиле на њему.
Велико слово П, у Павловом иницијалу, изгледа као неки багрем, на који су навукли омчу – као нека рода, савијена у врату – као нека сабља нацртана на папиру, у потпису.
угледао је, најзад, као шарен ћилим цвећа, винограде и баште, са кућицама, које су биле беле и црвене, а имале гнезда рода на димњаку.
Теодосије - ЖИТИЈА
Неки, дакле, Стрез по имену, ако и злоуман, бејаше благородан, од бугарске стране царскога рода, рођак Калојана цара загорскога, кога, кажу, уби свети Димитрије.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Велики природни закони, који теже одржавању и трајности рода, били су донекле измењени: није требало одржати и овековечити физичког човека, већ моралног човека, човека од части;
племена су се удружила и признала за општег старешину цетињског владику из племена Његуша, из братства Ераковића а из рода Петровића, од којих је водила порекло и последња црногорска династија.
Она може остати у кући поред друге жене. Признати јунак се жени само девојком од славног рода и обратно. Црногорац се не устеже оженити девојком каквог арбанашког јунака.
Има чудних примера, особито у старој Рашкој, како мухамеданац бег и православни кмет сазнају да су од истог рода по некој старој икони, по старом крсту, хаљетку или оружју, који се понекад чувају у мухамеданској кућ, док су се у
Често су били окружени арбанашким пљачкашима који нису презали ни од каквих насиља. Тако су нпр. бегови од рода Џинића били стварни господари у Гњилану.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
жели да буде последњи, постељину да застре са папрати, а да по порођају легне у њу (пошто је, по веровану, папрат без рода, онда ће и жена, по принципу имитативне магије, такође бити без рода).
легне у њу (пошто је, по веровану, папрат без рода, онда ће и жена, по принципу имитативне магије, такође бити без рода).
). Сваки дан у недељи, у зависности од његовог назива (мушког или женског рода), места у седмици, од тога да ли је паран или непаран, као и његове везе са извесним паганским божанствима или, пак,
Ако је дете мушко, онда се још гледа и на то да је „задојиљка“ рода јуначког и да она сама има мушко дете. Да би се дете одржало у животу, важно је да његова будућа „помајка“ буде жена
) Не мора баш момак да убере такав штап него то може да учини и неко други, али нека женска из рода његова мора тај штап вуном, највише брочастом, да извезе свуд около, од дна до врха, да дрво нигде, ни у чакљама, не
“²⁶ Значајно је и симптоматично да се на свадби, при одвођењу невесте из „рода“ у „туђу кућу“, певају углавном тужне обредне песме у којима се оплакује изгубљено девојаштво.
(Вук, 3951) — Какво семе онакиј и плод. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр. 166) — Куд ће ивер од кладе? (од каква је ко рода онакије). (Вук, 2743) — Обила мајка родила обила јунака.
(Вук, бр. 6345) — Оџаковић је Оџаковић, а купикраставчић купикраставчић. (Вук, бр. 157) — Од зла рода нек није порода. (Вук, бр.
4899) — Од добре сорте се и пашче тражи. (Б., 1889, књ. 5, стр. 249) — Прометну се враг у шејтана (из рђава рода може бити само рђав човјек). (Љ. М., СЕЗ, ЛXВ, стр. 350) — Сади лозу из темеља, жени сина од племена.
(ако лажем) (Тановић, С., 1927, с. 308) — Тако ми Бог дјецу сачувао! (Вук, бр. 5220) — Тако ми житног рода и кућног порода! (Драгићевић, Т., 1908, с. 496) — Тако ми Бог мој пород смирио! (Вук, бр.
Село се делило по засеоцима који су настајали удруживањем припадника истог рода или братства, дакле, по крвном сродству.
Предак обезбеђује јединство рода, братства, племена, а старешина (често најстарији отац у задрузи) својим ауторитетом осигурава слогу у задрузи.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
и вилица што су је гутале — као да није била уопште људско биће, већ наказно смешан представник неког посве другог рода: жена-жаба, патуља, риба-девојка у путујућим циркусима, у чије је шатре понекад улазила.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Обично на двије-три недјеље пред свадбу дођу ка вјереници тројица од рода вјереникова и донесу јој платна за кошуље, свиле за вез, двије боце ракије и један дукат.
је дјеверима, а десни је узме за руку, а лијеви стане иза ње, и од тога часа обојица добро пазе да је се не би ко од рода дотакао.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Пражића, Миларића, Црнковића, Чаленића, Боре Ћосића, Цвитана; међутим, главну реч у тумачењу овог књижевног рода воде васпитачи; на овом подручју они су се од почетка осећали најслободније, полажући на дечју књижевност неку врсту
Велики дечји песници, уосталом, не зазиру ни од изравног суочавања са зецом, који је постао покровитељ овог књижевног рода; потврду за то наћи ћемо код Ј. Ј. Змаја, Луиса Керола, Едварда Лира и Душана Радовића...
говори или пише, да би, касније, тај необични спој раздраганости, несташлука и нежности постао одлика новог књижевног рода. У овим стиховима из XВИ века, сроченим на новолатинском, већ се осећа нота дечје песме.
Велики патриота, уверен у заслужену срећу и процват свога рода у будућности, он је у детету гледао носиоца те, боље сутрашњице, залогу настављања и обнављања, па у његовој љубави
Сироти миш који јадикује над судбином свога рода: Драга ми је мајка на превари пала, Најела се сира па се отровала.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Идем у бели свет да не гледам несрећу народа; идем да не чујем како убице свога рода, људи неваљали, који су пранге носили, без свакога стида себе родољупцима називају. (Одлази.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
идеје рационалистичког XВИИИ века, мисао световне културе, рада »на обшчу ползу« и ради »шчастија человјеческог рода«, просвете за све сталеже, писања на народном језику — свега онога што ће мало затим почети да проповеда Доситеј
они »од свију народа европејских најслободније мисле, но на велику славу и дику и благополученије человјеческаго рода, и најразумније...
Соларић га је називао »сербским Сократом« и »чрезвичајним Сербином«; »преславни первопросветитељ славено-сербскаго рода нашега«, вели Глигорије Трлајић; »сребровласи мили Обрадовић«, пише Лукијан Мушицки; »велики Доситеј«, назива га
Трлајић, Стојковић се није одродио но је стално остајао у вези са Србима, ревносно радио на српској књижевности и био »рода свог просветитељ«, како га назива Доситеј Обрадовић. Он је нешто радио и на поезији. 1800.
Ову »повјест истиноподобну« написао је он за »чисте и чувствителне душе рода« свога, са просветном и моралном намером.
треба сачувати црквену азбуку, а у световну књигу увести грађанску, којом ће се лакше сузбијати »дремота и слепота рода нашего«.
Копитар га је називао »српским Хорацијем«, Шафарик »кнезом српских песника«, Његош »Генијем Рода«, Ђуро Даничић »оцем новије српске књижевности«. Али њега су више ценили но волели, више хвалили но читали.
« Када је Мушицки умро, Његош је у песми Нелажный знакъ памети праху Народолюбца ожалио смрт »генија рода«, »житеља надоблачног, високолетећег«: Храм се српских музах разруши на в̓ јеки.
из општег родољубивог осећања, из »гореће љубави к роду сербскоме«, за »сваког оног Сербљина који националисмус свога рода љуби«.
језику правила тога разумети; онај ће покупити сва ова собрања и претрести; а неке песне и сам по вкусу и по начину рода свога сочинити, и тако од свију они мали собрања једно велико цело начинити...« 1814—1815.
песник акције, националне и политичке, Программ-Діцхтер, Фреіхеіт-Сäнгер, какве је давала слободњачка Млада Немачка, »рода васпитатељ«, како су наши стари замишљали идеалног песника, јаван песник, у пуном смислу те речи.
и значе не само моралну карактеристику једнога доба у српском друштву но и оснивање једног новог књижевног рода у српској књижевности.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
мој дед је петнаест... — Ама, остави се, Јово... — Ја сам пореска глава, бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду, па потерам зулуфе преко качкете, а качкета
Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњег добивамо све сем млека и телади.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кога кажу родна ти бабајка? Да си дете рода господскога, То ја видим и из ока твога; Још када те ту погледим млада, Споменем се доба од некада, Споменем се
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Старац је од неко доба све чешће побољевао и свог имењака дочекивао је с блиједим смијешком, као да му неко од рода долази у походе. — Хајде, име, хајде, улази.
душом предавала свему ономе што сеоској дјевојци доноси и обећава красна света Недјеља, заштитница грешног женског рода.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Евангелска царствује свобода, Збацивши јарам с чловеческог рода. Давид пророк у тимпане свира Нек поп више у триод не дира.
словами, на наш прости српски језик, једну књигу која ће се звато «Савеш здраваго разума», на ползу мојега рода, да ми није залуду мука и толико пуотовање.
Како би(х) ја, дакле, могао одговорити на љубов и пријазност мојега љубезнога рода, разве трудећи се, колико могу, за просвештеније јуности?
Мени ће преко мере плаћено бити кад когод од мога рода рекне, кад нада мном зелена трава нарасти: «Овде лежу његове српске кости. Он је љубио свој род. Вечна му памет.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Нема под отим златним резама ниједног знака животног врела, ни бар уздаха јуначког мрела рода песама. Зар што му не даш, плеткушо стара, да срца свога узоре свеже слободном руком у камен реже, ил' платном шапа?
Па тај под отим златним резама да буде сведок животног врела, скамењен ропац јуначког мрела рода песама? Никада! — Никад ласкавим вигом нећеш домамит војана страсти, да другар буде рајских ти сласти под отим жигом!
А кад се слегне слатки санак у њ, чувару нашем жељен подај миг — па уместо крвника рода твог у твој ће пасти блажен загрљај жеженог злата небројени слог, и пурпура и камен самосјај.
Па све због једне жене! Жене зар? — У тамници јунака свију цар, и глава, снага, нада рода свог и божји народ и у њему бог. У тамници?
немој тако, не скрнави света реда! Израиљски свећеници ево т' седе до колена, а ти скидаш главу глави израиљска рода цела. Не, синовче! немој тако, не скрнави света реда! Замоли га и ти малко, израиљска брадо седа!
Зар мени старом, на дну живота, та златна воћка што сад тек зре? Ох, слатка воћко танталска рода, што ниси мени сазрела пре? Опрости моје грешне залуте, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
па све до данас, читав век и по, имала атмосферу погодну за опстанак и довољан број добрих вртара за неговање рода. С народном приповетком стоји сасвим друкчије.
савета Копитаревих и Гримових током скупљања, Вук је веома брзо у потпуности сагледао сав значај овог к њижевног рода народних умотворина.
Сад цар видећи оваковог доброг јунака и не марећи што је он роб био и од ниског рода, поздрави га лином муширом и потом даде му своју љубазну и прекрасну кћер за жену а уз њу много дара и блага му
Тако четврте године, тако пете и шесте, лојзе си рађа да лепше бити не може. Имало где рода не имало, ту је морало да роди и да буде и земљи тешко. Сељак постане богат.
А он јој каже куда иде. Онда га вода пренесе, па му рече: — Молим те, брате, питај Усуда зашто ја немам рода у себи. Он обећа води да ће питати, па онда пође даље.
Онда га он запита и за воду: — Шта би то било да она вода нема рода? А Усуд му одговори: — Зато нема што није човека никад удавила; али не шали се, не казуј јој док те не пренесе, јер
о, водо! ниси никад човека удавила, зато рода немаш. Кад вода то чује, а она се разлије преко обале па за њим, а он бежи, те једва утече.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
силније љубимо, и колико више мрзимо, толико већма љубити тежимо; горчастим сладости земне Стројителницама Рода Човеческог господствујућим Ропкињама волшебно ово огледало посвећује се Крас и лепота славуја јест љупкост славујева
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Сахрањени ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода... Само да унуци у њиховој сенци Крваре због истог, недохватног плода.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Кроз његов стајски апартман прођоше најдивнији примерци крављег рода: кокетне француске краве, белке са сентименталним сјајем у очима стигле из руских степа, хистеричне америчке краве
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Тако и Милутин, понеже га нема у календару, прозван буде Митром. МАРКО: Ту имате право. Но како дођосмо до рода? АЛЕКСА: Вашу блаженопочившу матер држао је стари Батић као сопствену кћер, воспитао је и удао.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Пет столећа већ се бори Мрачно ропство и слобода; Ал' већ данас Србин слави Васкрсење свога рода — И ако му нису овде У Крушевцу код олтара, Искупљене браћа дивна, Које гони судба кивна; Врла браћа са Миљацке, Са
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
кажу овај свет не вреди језик то је трула храна на овој земљи за њих нема стана не знају да земља није женског рода она је све за сваког полазно место даха земља је најлуђа прерађевина има нежно лице за сваког лудака и мртваца
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПРОКА: Па пустите жену нека плаче; род јој је покојник па је боли. САРКА: Па има нас ваљда још рода? ТРИФУН: А има жена можда и меко срце. ПРОКА: Па има, дабоме!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
53. Сви рецимо: у име Бога! Да ово буде у час добар! Тајко и мајка сина жене; Од рода је од велика, Кољена је господскога, Никоме се и не јавља, Но се роду лицем клања, Род ми њојзи одговара: “Не
60. Добро дошли, кићени сватови! А за Мару гиздаву ђевојку! Е се Маре од рода дијели Али јој се жао од’јелити; Јово Мари тако говораше: “Што т’ се, Маре, жао од’јелити Од твог рода и од миле
се Маре од рода дијели Али јој се жао од’јелити; Јово Мари тако говораше: “Што т’ се, Маре, жао од’јелити Од твог рода и од миле мајке, И од браће и од братучеда, Од сестрица и мили невјеста?
И ја, Маре, доста рода имам: Имам тајка, имам милу мајку, Имам браћу, имам братучеда, Имам сестре, имам и невјесте; Не ће тебе, Маре,
68. Одби се грана од јергована, И лепа Смиља од своје мајке, Од своје мајке, и од свег рода. Врати се, Смиљо, мајка те зове, Мајка те зове, кошуљу даје.
То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода. Повила се златна жица из ведра неба, Савила се милом свекру у свил’на недра.
То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода. 81. Около двора јасење, У овом двору весеље, Млади се Петар жењаше, Сву браћу зове на свадбу, Сва браћа њему
Стаде млада мислит’ и размишљат’: “Одкуда ми у њедра јабука? Да су мене од рода дарови, Ја од рода не имам никога; А да речем, да ми је од Бога, Тога дара нијесам достојна; А да речем, да ми је
Стаде млада мислит’ и размишљат’: “Одкуда ми у њедра јабука? Да су мене од рода дарови, Ја од рода не имам никога; А да речем, да ми је од Бога, Тога дара нијесам достојна; А да речем, да ми је од Ива, Мој је Иво
“ Мома прстен узимала, на прст натиче: “Оћу тебе, и твој прстен, и ја сам твоја.“ 207. Вишњичица род родила, Од рода се подломила, Нема нико да је бере, Него момче и девојче; Стидње момче, нег’ девојче, Испод стида проговара:
Док пољуби — узећу те, драга! Кад пољуби — док упитам баба! Бабо вели — док упитам рода; А род вели — док роди шеница!
лице; Плахо се младо пробуди, Наранчу стаде проклињат: “Наранчо, Војко, невојко, Ти пуно цв’јета ћетала, А мало рода родила! Јер ми се не даш наспати Малахним чедом на руци?“ 217.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Или нашим госпођама, што воле божићне приче, што се плаше рода над нама, и не трпе да просјак виче. Или ћу великим патриотама, што говоре само о сељаку, што не сме мирисат на
Па шта ми добро оста, од свих тих топлих крила, што су ме над Фрушку бацала, са равни житних? Не остаде ми ни мила рода, што, бела, руменом ногом, хода.
кад је проклетство наше крв и никад није још помого бог, ни плач, ни част, ни јунаштво, ни вера, помаже вечна нада рода мог и против брата и против звера. Нада у мајку, освету и крв.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Свега ме обузе народни понос и сујета да осветлам образ свога рода, и јурнем пред судницу, па викнем: „Шта хвалите вашег Леара?... Ви још нисте ни видели јунаке!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ви мало пре поменусте ипак некакве кривице наставничке. Каквог су оне рода? — Па, знате, обичне неморалне појаве.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
могаше рећи сам себи, опружив уморне своје краке испод губера, као оно римски император Титус, назван »љубимац рода људскога«, што би обично рекао кад би кога дана учинио добро дело, па увече прегледао рачун шта је тога дана учинио:
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Не вреди: не дају харамије, Поборнице ропства и моногамије!” У забрану покрај Кокиног Брода Јабука се свила од рода Чекајући ђаке-мародере Ил било кога да је обере. „Ех, кад бих могао ма и обноћ Да јој притрчим ја у помоћ.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Благородством Српство дише... Бјежи, грдна клетво, с рода — завјет Срби испунише! У Бечу на Ново љето 1847. года СОЧИНИТЕЉ ЛИЦА ВЛАДИКА ДАНИЛО ИГУМАН СТЕФАН ЈАНКО
Али сјенку што му шће тровати те је у збјег собом унијеше међу горе за вјечну утјеху и за спомен рода јуначкога? Већ је у крв она прекупата стопут твоју, а стотину нашу!
траг им се утро, распре сјеме посијаше грко, те с њим племе српско отроваше; великаши, грдне кукавице, постадоше рода издајице.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Не мари, нека снијега иако га је много! Гдје је долине јека, биће рода доста, јер снијег топли и надија хранитељку људи.
Може бити да ћеш ми примјетити да си од проста рода, а она властелинка ... Ситнице! Ја те познајем добро. Ти си момак прикладан, а часник си, дакле, племић.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Невоља не има свеца (закона). — Свака сила за времена, а невоља редом иде. — Зло годиште рода иште, а невоља пријатеља. — Невоља мати и кћери је рада. — Чувај се беде, докле не дође. — Беда беду рађа.
Боље ти је мушки погинути, Него женски сто годин’ живјети. 4) ШТА ЈЕ ЗЛО Зло годиште рода иште, А невоља пријатеља. Зло јунаку у братству нејаку, А још горе кад никога нема.
Ни хвали Херака, Нит’ куди Петака, — Оба су једнака. Од зла рода да није порода. Од како је свијет постануо, Неком мати, неком је маћеха. Од невоље нема школе боље.
— И још ко? — Они те се неће рађати. 19 Питали ученици учитеља: — Ко је највећи непријатељ свјетског рода? — Смрт. — А пријатељ? — Смрт. ИВ КАЗИВАЊА А) ПРОЗНА А) ВЕРОВАЊА 1.
И за здравље оба племена, и нашега и вашем. Да бог да да наше и ваше племе буде племенито, надалеко гласито, од рода родно, а од бога сретко и честито!
Ријетко га тур'о, често му ницало! У трсу му трсато, у класу му класато; еве му клас од земље отежао од рода земаљскога и благослова божјег! У гумну му много, у кући му споро!
Један ти био као Марко Јошов, а други као Мираш Радованов (опет узима по једнога из рода младе и младожење). 4 МЛАДЕНЦИМА Срећни женици и младенци, срећни ни (нам) зелени венци!
(Мрав зрно) 389 — Шта ради петао кад скочи на плот? (Држи се да не падне) 390 — Шта ради рода кад стоји на једној нози? (Другу дигне у вис) 391 — Шта се по смрти весели?
(од 10 ока) шише — ждребе ошишане гриве шклопац — отеклина на човечјем телу; плик шљепарија — епархија штакара — рода штенац — штене штрк — рода шуба — врста кабанице шуша — коза без рогова
ошишане гриве шклопац — отеклина на човечјем телу; плик шљепарија — епархија штакара — рода штенац — штене штрк — рода шуба — врста кабанице шуша — коза без рогова
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда Стојша устане па је запита откуда је и кога је рода, а она му каже да је царска кћи из тога и из тога града и да су биле њих три сестре па их вихар однео све три.
„Е,” одговори им змија, „ви не гледајте од царскога или господског рода, него ону која ће доћи у царство да живи.” На то му реку отац и мати да би он сам себи изабрао коју хоће.
” А он јој каже куда иде. Онда га вода пренесе, па му рече: „Молим те, брате, питај Усуда за што ја немам рода у себи.” Он обећа води да ће питати, па онда пође даље.
” Онда га он запита и за воду: „Шта би то било да она вода нема рода?” А Усуд му одговори: „За то нема што није човека никад удавила; али не шали се, не казуј јој док те не пренесе, јер
о водо! ниси никад човека удавила, за то рода немаш.” Кад вода то чује, а она се разлије преко обале, па за њим, а он бежи, те једва утече.
Сад цар видећи оваковог доброг јунака и немарећи, што је он роб био и од ниског рода, поздрави га лином муширом и потом даде му своју | љубазну и прекрасну кћер за жену а уз њу много дара и блага му
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
рад би[х] да нисам сасвим на свету неполезан био; рад би[х] штогод после мене оставити с чим ће се когод од мога рода ползовати.
дар, небесни свет, наука и књиге премудри[х] и просвештени[х] људи, учени[х] људи, истини благодетеља человеческога рода, дале су ми способ проћи и достигнути до најпотајенији[х] заплетака срца мојега; просветиле су ме и дале су ми више
После ползе и забаве, коју желим ком год од мојега рода узроковати, неисказано утешеније и неизречену радост чувствоваћу, имајући прилику за спомињати и познанству
да ми желите од благога бога милост, коју и ја вами, заједно с светом разума и науке, и ва|шим синовом и кћер[и]ма од рода в род, догод бог свет држи, всесрдечно желећи пребивам до последњег мојег издиханија душом и телом сав ваш У
всегдашње спомињање мојега доброга оца којему и данашњи дан желим уподобити се и тако љубезног спомињања браће моје и рода сподобити се.
Ја би[х] му одговорио да евангелије учи; ко хоће да угоди богу и да се посвети, ваља да се одрече света, рода и родитеља.
” — одговорио је добри епископ. „Боље би било да полак сунца потамни него да лепша половица человеческога рода без света остане. Зна бог што чини. Ал’ како ја видим, ви моје говорење на шалу окрећете.
Ова симпатија илити сострастије уливена је од бога у јестество чловеческо за умноженије и сохрањеније рода. Многа старост, труд и мука потребна је за от[х]ранити и до савршена возраста довести чада своја.
Сматра и види у њима два богодана источника живота, колико свога, толико свега человеческога рода. Лепа је и благородна добродетељ. благодарност! А ком смо више благодарности после бога дужни не|го женским прсима?
ˋ Блажен и благополучан они богат који сироте младиће рода свога, кад види да имаду дар и склоњеније к науци, на науку даје, говорећи им: ˋИдите, децо моја, учите се; бог вам
| Тако ми Христа спаситеља, срамота целог српског рода! Људи здрави, читави, ни слепи, ни [х]роми, ни сакати, имајући прекрасне грунтове с којима би многе фамилије изобилно
Али, право веле, кад се човек покалуђери, одрече се свога рода. Сирома[х] архимандрит нашао се био у беди с Маленицом не знајући шта ће му одговорити, ни како ће га с врата
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Вукао се кући да види Симку. ...Вече се примиче дугим сенкама док стопе сунца отичу Моравом. Аћим луња двориштем: рода облеће око оџака на коме су јој растурили гнездо. Бол је дуг као старачке године.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко би још на то мислио? Хај! Хај! Насред школског дворишта растао је орах у чијој је крошњи пар рода свио гнездо. Мале роде, још голуждраве, гладно су отварале кљунове.
— Ах, слободан сам! — одахну мали заробљеник и радосно махну огуљеним репом. — Захваљујем ти у име читавог Рода гуштера, тражи од мене шта хоћеш! — гуштер се смешно наклони, а дечак у чуду промуца: — Ко си ти?
И шта бих ја од тебе могао да тражим? — Рекао сам ти! Ја сам Мерсад, принц из Рода гуштера који само једном у сто милиона година напушта звезду Бангалору!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
су воде из јарка код Стамболкапије, нико вије нарицао, чиновницима се, испод цилиндара, цедио зној, јата крупних рода и дивљих патака кружила су брзо, над Теразијама и Баром Венецијом, под небесима није било ни дашка, ишли су ка
Био је још дечарац у дугачкој кошуљици, када је и сам замишљао како је од змајевскога рода. У страху да ће однекуд искрснути Турци, убити га или одвести са собом, бранили су му да се искрада из куће а нарочито
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Посејте њиву будућих дана, Радите на њој са свију страна; Не жал'те труда - сећајте с' плода Ил' нисте синци српскога рода! Рани нам треба брзога лека, Отвор'те извор сретнија века! Дижите школе, Деца вас моле!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Мир ћу груби овај Земља назват. Биће она водом изобилна, цијела ће бити засјејана разног рода произрастјенијем; на њу ће се животне породе, у воздуху, води и на сухо, разне расут у изобилију: ту ће бити
земаљскога њедра источници водах потекоше, сачинише океан опширни; луче сунца животворним видом растјенија рода свакојега на поврхност земну измамише; узмиљеше стада животнијех по воздуху, земљи и водама.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
да се развија када се године 755 на обали Андалузије искрцао Омајад Абдерахман да завлада Шпанијом као баштином свога рода и да онде оснује кордовски калифат.
- као сасушено, оголело, стабло које није више носило рода. Но одједанпут олиста и поче да носи најлепше плодове“. „То ми је, госпођо, познато, али не знам каква непозната сила
После три године проведене у Кембриџу, које донесоше нешто мало рода, а никакав академски степен, десило се са мном нешто изванредно“. „Причајте ми, молим вас!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Одговорила ми је радо, па ме је и сама питала о моме чину и кога је рода моја униформа. То је био повод да је упитам: радује ли се што смо дошли; на шта ми она одговори: — Дабоме, зашто се
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Таква изузетна срећа привилегија је само доба дјетињства човјечанства, прољећа људског рода, златног доба кад је младо човјечанство живјело у земаљском рају фантазије, у царству митоса.
— Из таквих је некада рода частила лисицу. Отварао је флашу за флашом. У већини се вино било покварило, али на ћудљиве и сасвим различите начине.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
нагрну колима, па нити ко може приђи колима да што види, нити се може извући из гомиле, већ се дела маса радознала на рода таласа и повија са стране у страну, као добра пшеница под снажним ветром.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тако четврте године, тако пете и шесте лојзе си рађа да лепше бити не може. Имало где рода не имало, ту је морало да роди и да буде и земљи тешко. Сељак постане богат.
— Е, — одговори им змија — ви не гледајте од царскога или господског рода, него ону која ће доћи у царство да живи. На то му реку отац и мати да би он сам себи изабрао коју хоће.
Сад цар, видећи оваковог доброг јунака и не марећи што је он роб био и од ниског рода, поздрави га лином муширом и потом даде му своју љубазну и прекрасну кћер за жену, а уз њу много дара и блага му
А он јој каже куда иде. Онда га вода пренесе, па му рече: — Молим те, брате, питај усуда зашто ја немам рода у себи. Он обећа води да ће питати, па онда пође даље.
Онда га он запита и за воду: — Шта би то било да она вода нема рода? А усуд му одговори: — Зато нема што није човека никад удавила; али не шали се, не казуј јој док те не пренесе, јер
он потрчи, па кад одмакне подалеко, а он се осврне па повиче: — О водо, о водо, ниси никад човека удавила, зато рода немаш! Кад вода то чује, а она се разлије преко обале, па за њим, а он бежи, те једва утече.
Има ту и младог кô роса и скоро сувог, и пуног рода, па има и кукоља, а све то коси један слипац. Не гледа он кудан и шта коси кад нема очију, већ ди завати.
У тој медреси бијаше један Бошњо, доста богат, а никог од свога рода не имадијаше. Њему драги алах крену у срце, те ти он поче читлук по читлук продавати и са својим друговима живукати.
Ја то не знам, а не знају ни моји сватови. — То је калуђер прошао, провео мазгу и на њој крупице соли. Калуђери рода немају, мазге се не плоде, а со нико не сеје. Зачудише се сватови толикој мудрости од ове младе невесте.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
сад да пушку скине, И овенчан славом историјског хода Да се врати у дом, он и данас гине За одбрану земље и част свога рода.
Ил' осећај страха то има да значи Мог несрећног рода пораз свију снова? Ил' то ужас прича, разум да се мрачи, Да ја ступам сада у свет без болова?
Долази доба рада и среће Уз цвркут шева, кликтање рода; Долази данас ведро пролеће К'о стари весник светлих слобода, Долази доба рада и среће.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Саве као свеца који је величао вредност књига и рода према земљи у којој је живео, почела је да јењава и најзад се угасила. А кад та љубав нестане и држава мора умрети.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Увреди би се... —А нећеш да се светац увреди... Умешће нас... Да, биће рода од маслине ка досад! — и насмија се шрезриво. — Ма моја душа ванка тега... Учинићу ча будем могао.
Сељачка деца нису волела дете аристократске, посрнуле породице, мада је његова мајка била из њихова рода. Њихови родитељи причали су деци о некадањем господству његове породице и причали им старе приче о насиљу његових
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Али постоје и старе словенске пчеле, веснице пролећа и богатога рода. У једној митолошкој руској песми човек се пчели обраћа молбено да закључа зиму и откључа лето, лето плодоносно.
Томе иде у прилог и ауторова напомена: „Треба ипак назначити да, кад је реч о Сунцу, употребљавају се заменице мушког рода, ради веће јачине у дикцији, и због упоредности са Богом и са Сином, о којима се пева у претходним певањима.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И, наднесена над детињством, свуда налази, докле јој памћење сеже, непрекинуту своју заокупљеност судбином рода и породице.
бабу, пошто је тачно као и писац рано изгубио родитеље, али зато писац није био ни тако знатнога, ни тако богатог рода.
од губљења најприснијег дела личног живота под притиском родитељског ауторитета, пројектованог у ауторитет породице и рода.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ружичаста уста Са осмејком благим — Благо ли срећнику Ког назову дрâгим. Гледô сам те често, Женског рода дико; Ти једном упита: „Што ме гледаш, чико?
Тихо плови бродић мали по пучини И нада се ведрој ноћи, месечини. И бродари сећају се дома свога И у њему рода свога миленога. Сад ће у сну слатке песме да забрује, Јер се бродић завичају приближује. Лаку нојцу вама, нама!
Очај не помаже...“, топлим гласом дода: „Измениће с’ време, биће бољих года, — На гранама мојим биће друкча рода“. »Јавор« 1892. У ГРОЗНИЦИ... Размаштô ми чудан санак Огањ, студ.
Своме смо јаду вични, он је већ испеван, Ал’ ране српског рода тиште нас сваки дан. И кад се анђô среће насмеши на наш род Одмах и демон раздора у цвету гуши плод.
Јесте вајда од уздаха, Ако није ветар само, Ако српским уздасима Твој аманет усисамо; Ако сузе рода твога Буду роса сложне свести, Први цветак из твог гроба Биће цветак благовести; Ако тугу, јадницу нам, Твоја
или да га вежу, Јуче била претња, а хајка већ данас, А при овој хајци рачунају на нас, На увреде оне, боле српског рода — Али стан’те мало: крв још није вода.
Ал’ видите л’, очи младе, Што на ближој мети? Ви’те л’ алу ближу, која Само нама прети? Што се свести нашег рода И имену руга — Према њој смо ево сами, Без помоћна друга.
Па ипак често гушим Мржњу и гнева гром И све те жртве носим На олтар роду свом. Кад анђô рода мога Ускликне: сад си свој! Онда ћу, шири свете, Онда ћу бити твој!
Зато ми се у гуслама Најмилија таји. Само каткад тек пробију Грки уздисаји. ИX Ој, потоци нашег рода, Свима вам је једно врело Свуд где тече једна крвца То је мени једно тело.
»Стармали« 1884. ДЕМОСТЕНОВА СМРТ (Уз слику) Дика својег рода, Увек душом смелом; Борац за слободу И реч’ма и делом.
Из страха ти радост ниче. Над Миленом звезда сјаје, Спасена је, спасена је Мајка рода твог! Ех, радуј се, Светли Кнеже! Црно ти је небо било; Ево сад се разведрило, Враћа ти се свет.
Па већ газиш тисућ пут! То је оно што је добро, — ма не било јóван, гут. Зато даље, даље, даље, пријатељу рода свог, Опет велим даље, даље, — и у Даљу, и ту ј’ Бог. Бог ако нас кушат’ воли, за то ће нам дати моћ.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Твој уја... Јес’ чула, како те није срамота тако што говорити! Какав уја? Немаш ти никаквог од рода чизмара. ЕВИЦА: Зар он није ваш брат? ФЕМА: Девојко, ти ваљда ниси сасвим изгубила мозак.
РУЖИЧИЋ: Магарац! ЈОВАН: Аа, то разумем, так има уши како черт. РУЖИЧИЋ: Что уже сотворју с отменијем сим рода человјеческаго! ЈОВАН: Ово је белај на моју главу. РУЖИЧИЋ: Довљејет. (Покаже му сат.) Вјеси ли что јест сије?
Петровић, Растко - АФРИКА
Између колиба су џиновски безлисни баобаби са гигантским плодовима на гранамо, и палме „карите“ од чијег рода, који простире страховит задах, Европљани израђају сапуне и маргарин.
достојна њих морала је извршавати масу тајних ритуала, често болник и опасних, а сада је пуноправни члан свег женскога рода у племену. Један млад пар, необично леп, савршено го као тек изашао из раја.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А још је наде Да ћу јој дивну ћерку добити. (Гласно.) Ти сина тражиш?... С каквим образом, Протуво светска, рода лажљива? Зар се не сећаш на обећање Што си заклетвом лажном тврдила, Пред муселимом мојим клањајућ?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— — — — — — — — Нека Српство буде славно Ма се хвала од вас крила, — Та наша је гордост била Само рода глас узнети. Ј. Ст. Поповић, 1854.
Како л' да ти, што неможно, словами излажем! Седи сама — не знам, вила, рода ма вишега —, Млада, взрачна, к'о Даница, накрај злачног брега; Одежд' б'јела распуштена немарно по т'јелу, Горе каже
Начини су наши груби, сурови нам прави, Крупан језик, ко га збори, хоће да г' удави. Она воли инородним, рода се свог стиди, И, да може, свукла би се, сва јој кожа бриди.
Читаћете, кад ме од вас дол' и гора д'јеле, Овај Павла, мили Драго, листак књиге б'јеле; Читаћете, нека знаду рода вашег уди Да за њима и у даљи моје горе груди, Да за серце све спомиње како му је било Прикривену под голубље дома
“ Тронути њеним искреним гласом, сви В полк благородни, чесну под заставу, За име, чест и славу рода, Земље за слатку свободу лете, На све, как' муња, стране потекоше, Чељуст у адску вргоше тиране.
Он рече. Уста Милош, духа Храброшћу, душе красотом, дика Свег серпског рода; прси му с' волнују, У духу расте намера гигантска. Јунак не трпи подлу љагу. Одлази. Ждрал нам га верни чека.
Научи с’ сносит судбу: свега Лишити с’ кад добродетељ иште! Крик серпског рода звезде домаша већ Противу злобе, зависти, неслоге! Дај, Роде, преобуци с’в нову Ризу доброте и божја света!
Пала нам је, пала коцка љута; Море зала ов’ је свет! Леди ватра, зрак, и гром, и вода, Звери, змије, гад од разна рода, Често век нам чине клет! Зло је мучно садашње поднети, Зло нас бивше пече у памети, Будуће већ једе пас.
На народне славе попришту Дижи име и чест, делима, рода милог. И на твоме ће стајати гробу потомака нога, Гроб нек’ ти заслужном споменик сјајан буде.
пуче, тако се од чуда Узнемире сва војничка господа Кад смотре да је обличен к’о Јуда Љубимац, цвет и понос српског рода. „О!
варварства не тужи, Претворимо у гробник хулна поља Гди горди Осман човечество ружи, Покажимо: да слава српског рода Јест храброст, верност, љубав и слобода!
како ветар дува И макар која птица поје, Да увек буде оно што је, За земљу небо да не прода — Знам да би било више рода.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
је, и расло је, и напредовало је: жене се близниле, овце се близниле, козе се близниле, а улчек сјемена бацао по десет рода. Торови прекрили пола поља, а стаје се окупиле око једног заравњака као мала касаба. Глас се Рељин ширио.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Охоли, мада без рода и крова, Чекамо смели своја гробља нова. Кроз векове смо крв нештедно лили: Још ангорске су пољане румене И
С чежњивог југа, са судбином Јова, Ево нас к теби, наш ледени брате! Охоли, мада без рода и крова. Спремни смо гробља да сејемо нова.
Сахрањени ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода, Зато гроб тај лежи у таласа сенци Измеђ' недра земље и небеског свода. Стојте, галије царске!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
породица понавља у свадбеним песмама, а он се, с друге стране, усклађује с уверењем сиромашне невесте: "ако буду рода господскога / примиће ми цвијет за дарове".
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
је вражда, Завраждило не даждило, туго, За годину не кануло, А за другу не росило, Не росило покосило, Суха земља рода нема, туго! ПЕСМА ДРУГОГ КОПАЧА Роморила заморила, за море. О камен се спотицала, Вериге је везивале, за море.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Због тога в. нема рода (ГЗМ, 6, 1894, 371). И у српској редакцији приче о демону коју гони новорођенчад (цф. ‹Вук, Рјечн., ѕ. в.
Тако је радио и мој отац, који је био родом из Сарајева). Против срдобоље се и једе језгра од рода д. к. (ЖСС, 312); од ветрова пије се у води (ЗНЖОЈС, 11, 266). ДРАГУМИЋ Брунненкреѕѕе (наѕтуртіум оффіцінале).
У Омољу мећу младе под појас л., да би рађале мушку децу (иб., 98, »лешник« је именица мушкога рода). Ко пати од чирева, окупа се у води у којој су били потопљени ораси и л.
‹ѕ. в. Врба›) [свети] Крстивоје благослови маслину (»да без њеног рода нико не може живети«) јер је показала куд је побегао ђаво (СЕЗ, 41, 1827, № 167). Од м.
16, 266; 23, 210), субота (ЗНЖОЈС, 16, 266); среда и субота добре су зато јер су »женски дани« [женскога граматичког рода], па ће семе боље родити, »јер су женске родне« (иб., 266). Који је седмични дан о празнику Свете Гертруде (17.
соли узете са обе погаче, кроз невестин прстен, што чини сваки сват, симболички је представљено сједињавање два рода путем брачне везе«), свекрва невести преко прага додаје »под сваку мишицу по једну погачу«, на крају свадбе ломи се
свата, који одлази последњи (СЕЗ, 86, 1974, 431—449); у Горњој Ресави, у петак пред венчање, девојка из момкова рода меси ћутећи »глуву« или »мутаву« проју (која се износи по повратку са венчања), у момковој кући меси се »саборник« а у
Ћипико, Иво - Пауци
Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене. Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нема сумње. Може ли се Дадара, проклети себар и ништак, борити против једне фине госпе властелинског рода а уз то још и тако красне и чедне? Шта је он према њој? Клипан што базди на коњски зној?
Осећа Дадара у мирису те поруке своју господарицу Јелену, властелинку, госпу високог рода и види како и она мирише на исти начин као оне припросте жене које је Дадара волео, као чобанице, праље, везиље,
Ако не миришеш, Прохоре, отпадниче од људског рода на грч људски, на узалудност, на глупост, на немоћ, на немогуће, не долази, не помаљај овде своју проклету рајску
Ето. Озбиљна жена. Властелинка. Госпа високог рода. Жена намесника жупе моравичке. Тополе су се савијале, облаци јурили као суманути. Шта је тај Доротеј мислио?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
јануара 1887. г. Али слабо богами да ћу казати где сам. ТЕЛЕГРАМИ Академији наука Париз Геније људскога рода, Наш Богдан Поповић млади, Јавите, је ли већ стигô И шта међ вама ради?
Истина, отад даде ми се згода, Те политичар постадох и песник, Велики песник свога малог рода; Сад благостању не надам се вишем, С успехом вексле и стихове пишем. 5.
цвета, Он је, у горкој тузи, трајао суморна лета, Јер га је проклео Господ да вечно по свету блуди, Сву тугу људскога рода примајућ у своје груди.
и крвца преста да тече, Он поглед обрати сину и сталним му гласом рече: „Нека је проклет и презрен лукави избраник рода, Што мирно пред собом гледа кад земљи мре слобода.
А сêдо време камење обара, Где се мученик у смрти одмара! 9. Ко је тај младић што овде почива? Је л' имô рода или верне љубе? И где су они? Је ли она жива? Ил' све одавно вечни санак снива?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Но она ме при крају мога боравка мал’ не изневери. Шта ћете, срећа је женскога рода. Ево шта је било. Наш конгрес се приближавао своме крају.
Под владом багдадских калифа Алманзура, Харун-ал-Рашида и Алмамуна, из рода Абасида, процветаше уметности и науке. Посаветован од филозофа Амр-ибн-Убаида, нареди калиф Алманзур да се дела грчких
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сећали су се како је некада, једне јесени, Пантелија први пут прешао к њима да види колико је рода на гранама које су „прелутале куд не треба”, па отишао кући да реферише, па се вратио да каже: Ната допушта да оберу
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Нек се спомен твој огледа у спомену милог рода, нек цвет цвету љупкост дода, тако општи венац цвета. ПРЕДГОВОР Кад би се по начину гдикоји списатеља хотео фалити,
Кад би се по начину гдикоји списатеља хотео фалити, ја би могао с прозопопејом навести да је ово дело прво овог рода на српском језику, да сам особити труд радећи га положио, и проче.
Прве су општег, а последње само женског рода. Сузе које од срца иду опет се деле на сузе које из лукавог срца извиру, и сузе које из чистог срца иду.
»Та оће ли тај ваш Роман једанпут своју љубов почети?« — вичу ми моје читатељке. »Да видимо каквог је рода његова љубов?« Трпјеније, љубезне моје, само трпјеније.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Главне одлике овога граматичког облика су: а) именице тога рода прилагођавају се заменици „оно“; б) именице тога рода, без обзира на пол, све носе сукњице и в) именице тога рода носе
Главне одлике овога граматичког облика су: а) именице тога рода прилагођавају се заменици „оно“; б) именице тога рода, без обзира на пол, све носе сукњице и в) именице тога рода носе обично таква нека буди-те-бог-с-нама имена, да ни из
тога рода прилагођавају се заменици „оно“; б) именице тога рода, без обзира на пол, све носе сукњице и в) именице тога рода носе обично таква нека буди-те-бог-с-нама имена, да ни из њих не можеш сазнати која је од тих именица мушко а која
сад већ имо дуге испеглане панталоне и нешто неиспегланих бркова под носом, те очигледно представљао именицу мушкога рода, ипак ми је стало било до тога да код младе госпе разбијем потпуно евентуалну заблуду.
првима јавља још у најранијем детињству и прати човека све до смрти, па често и после смрти, својина само женскога рода.
Из Шабачке родом је нахије Из питома села Свилеуве, Отац Тодор, мајка Јевросима Родише га, дику рода свога, У хиљаду и седам стотина Седамдесет четвртој години. — Тако је, Живко!
много лета“, а другом песмом честитао је једноме министру наименовање, завршујући стихове са „такви синци понос су рода свога“.
Граматика: Брак је именица мушкога рода који се у животу потчињава законима женскога рода. У граматици има, али у животу нема једнине, а множина се само онда
Граматика: Брак је именица мушкога рода који се у животу потчињава законима женскога рода. У граматици има, али у животу нема једнине, а множина се само онда да поднети кад је не чине више од два лица.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Надживеле су оне геолошка доба, а о повесници људскога рода шуме већ горостасна дрвета. Коритник и Паштрик, Копривник и Паклен... Жлеб...
И, после толико времена, разлеже се песма: Вишњичица род родила... Од рода се саломила... Већ по Ускрсу почело се говорити о нашем скором покрету за Солун.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чекало се још да се старци и деца попну на кола, па да се крене, кад се изнад глава бегунаца појави пар рода и поче да кружи над селом сасвим ниско, једва замахујући крилима од умора.
— Како право имају оне на дом који ја морам да напустим? — повика дебели сељак кад виде како једна од рода уместо на кров — пада на ледину, и потрча да је дотуче мотком.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1907. МОЈА ОТАЏБИНА Не плачем само с болом свога срца Рад' земље ове убоге и голе; Мене све ране мога рода боле, И моја душа с њим пати и грца.
њезина суза, што се тужно сија, Плач, јецање оно што га сваке ноћи Влажни вјетар носи по глухој самоћи, То је мога рода тужна елегија... 1903. ВЕЧЕ НА ШКОЉУ Пучина плава Спава, Прохладни пада мрак.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Током времена, постепено, упоредо са читавим развитком људског друштва, све више се издвајају три основна књижевна рода: лирика, епика и драма.
и као нож оштре и звонке десетерце одјекивао је кроз кнежеву клетву неумољиви поклич отаџбине: Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошô на бој на Косово, од руке му ништа не родило: рујно вино, ни шеница бела!
који укључује у себе верност сизерену, рат као занимање феудалца (феудалац презире земљорадњу), прослављање славног рода феудалаца; пето, преувеличавање историјске улоге личности, идеализација и прослављање феудалаца; шесто, типични сижеи,
епска поезија кад је живела искључиво у врху феудалног друштва, у устима придворног певача, који је био знатног рода човек.
Све је прорачунато, све служи агитацији за одржање феудализма! По себи се разуме, ма како знатног рода био, па чак нека је и царског рода овај придворни певач, ипак његово стварање не може бити ван општих закона
По себи се разуме, ма како знатног рода био, па чак нека је и царског рода овај придворни певач, ипак његово стварање не може бити ван општих закона стваралачког процеса.
Очевидно, само зато да би се за творца прогласио придворни певач, човек знатног рода. И још једна крупна нелогичност у замишљању прелаза са врха феудалног друштва на његово дно.
А та личност је Милош Обилић, по песми човек простога рода, неправедно увређен, и непоколебљиво одан не Лазару као сизерену, него Лазару који стоји на челу судбоносне борбе,
Вук Бранковић је и силан и богат и господског рода, па ипак нипошто не спада у идеал живота. Милош Обилић има само херојско срце, а представља највиши идеал живота.
феудалне ознаке наше епике као што су: локални патриотизам који укључује у себе верност сизерену, прослављање славног рода феудалаца или друкчије речено: династички карактер наше епике, и преувеличавање историјске улоге личности изражено у
оне су прожете патриотизмом који је најбоље одређен познатим стиховима из косовских песама: Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошô на бој на Косово, од руке му ништа не родило: рујно вино ви шеница бела!
Прослављање славног рода феудалаца као првобитна ознака наше епске поезије — са циљем агитације за одређену династију — може да се „утврди“
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
БЕСЕДЕ, ПЕСМЕ Пливају ти к језику разлике беседе Ка на лову у мрежу Разликога рода рибе; Зле и добре. И гледај сад што да чиниш...
МОЛИТВА ПРОТИВ КРВАВИХ ВОДА Беда на води, беда од харамија, беде од свога рода, беда од језика, беда у граду, беда у пустињи, беда на мору, беда од лукаве браће и међу лаживим друштвом.
Који ли је пак грбави старац И фришак младић био; Груб, хубав ли, крштен, некрштен ли, Кога ли је који рода и племена? Није ли све једно — земља и прах! Кошчине ка камење ваљају се... И што је то од нас?
Зашто ако своме господину новине летње не донесем кога рода, срам ће ми бити. Зато не смим се усудити много ни усева у суху земљу метати, ако попре не узвидим наспоравају ли се
Јер што сам год од свога ми рода имала и донела била к њему, све су то пограбили дужници и до труна развукли. Пак он њојзи рече: — Да колико јоште на
Нити има на свету више кога рода, колико тај славенски без числа многи народ штокуд расејао се. Јесу допосле назвати Хорњавци што су више између лешке
Како со тим раздељивањем по себи прво и народ израиљски за укор и шегу поднашан бијаше, те једнога рода, племена и језика, двоји људи се учинише с прознавањем: ови ето Израиљи а ови Јудеји.
Човек с човеком је туђин и непознан, а жена то је за чудо свакога рода и језика, ако му и поганка била — је ли исто мало лепослична — она је познана ка својеродица, те што је безпоглавито,
на свету здесити да и из ропства чили туђ слуга на царство седне и земља га драговољно прихвати а и из царева двора и рода просјак се нађе. И собом сам цар, с које му рад неправде, с царства испада и на љуто сиромаштво потпада.
тако и у вери равно почаст звањем својим имамо: христјанин — христјанин, ако му ко био собом од подретла му и из рода. Шише ни голише нејма у томе, господара ни рђаковића.
Глуху на уху говорити. Боље врсни млад разуман и освестан слуга, неголи будаласти цар! И из царева двора и рода просјак се нађе. Један и сиромах мудар, много врстнији од свих сметених градских бољара.
Ко сеје кукољ, он ће му и родити, а не што боље. Врло лажа цвета, али рода не износи. Нечист ко брка, њему под носом понапре смрди. Другом злокобљење, оном и заврат пада.