Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Човек тај беше Маринко. Он приђе ближе. — Лазо, роде, — рече смешкајући се — шта радиш? — Ништа, чича-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже миран.
И Лазар је ишао као овца на клање... Опет се окрете Маринку: — Је ли, чича Машо? — Шта је, роде? — Што ме не пустиш? — Јеси полудео, богами!... Нећу, полази! — Мој бабо има пара!...
— А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. – Хоћу, ефендија, како не бих!... Хајде, Лазо! Хајде, роде!... Обојица ударише „темена”, па изидоше из одаје. – Лаку ноћ, ефендија! — Лаку ноћ!... Турчин оста сам.
Пошто је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима... Лазар изиде за њим. — Чика Машо! — Ој, роде. — Право ми кажи; јеси ли видео Станка? — Као ово тебе сад! — А је ли и она била у кући? — Јадни мој Лазо!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
1943. („Американски Србобран“, 29. октобра 1943) ВЕЧНОЈ СРБИЈИ Чувај се, мој роде, својих странпутица, Јер пут неизвесни увек је пут вражји.
Презри љубав подлих и братство убица. И реч вероломних и част клеветника! Носи, роде славни, тај мач без корица — Знамен крстоносца и Божјег војника!
Да би штит Ахилов био славе веће, Сам Бог Хефаистос оде за ковача! И ти, роде српски, знај да никад неће Нож убице стићи дужину твог мача.
А сви за новац да поживе. 1943. („Американски Србобран“, 31. јула 1944) ПЕСМА Мој добри роде, сви су лагали, И твој су видик сав помрачили; За својом срећом само трагали, И свуда крали и све тлачили.
И мртве уче сад да мирују. Мој добри роде, сви су рђави, Вапај твој не чују што тугује! Издајник и сад још у тврђави, С убицом жртва сада другује.
Издајник и сад још у тврђави, С убицом жртва сада другује. Ломан је, роде, мост на провали, Свуд су у причест отров ставили... С лупежом све су новце ковали, С кривоклетником завет правили.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« А ја га питам: »Па шта би ’тео, роде: што не седнеш?« А он ми каже: »Није ми до седења, ни дивањења, кратко је време, бојим се, каже, петлова, него сам
« А ја га питам: »Је си ли гладан, старатељу и један туторе мој; да ти спремим, роде, голубића у расолу, то си ти увек радо јево?
« А ја све једнако к’о не знам да је он умро, па кажем: »А ко ће тебе, роде, неговати и по табанима те чешкати, ако се ја, не дај боже, и по трећи пут удам, к’о што ми ти, ето садакана,
’Оћу, снаго моја, а да коме ћу ако теби нећу дебело мазити, та да што смо се узели?! Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај!
грање на дрвећу; опао креч и лêп са кућа од силне кише, па ти изгледају куће издрпане као ред просјака пред црквом. Роде се селе и остављају гнезда празна на димњацима, а ноћу чујеш кроз мокар ваздух са далеке висине над тобом тужно
незвани гости, кад онима вредна домаћица баци зрна пред кућу; и остаће и преко зиме, и дочекаће своје старе знанце, и роде и ласте. Све је село заједно са сељацима променило физиономију своју.
— ’Оћу, ’оћу, Нићо! ’Оћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито. ’Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов, и пружа му пун бокал вина. — Та...
— А шта ја опет и питам — вели окуражени Нића; — та ето и наше Ракиле... — Па неће ме нико, Нићо, роде! — вели Ракила ђаволасто. — Па ни за кога и не разбираш, нит’ кога тражиш — вели Нића.
Па те зато и нећу! — Право велиш! Нећу те, боме, ни ја. — А зашто, Нићо, роде? — Та им’о би’ само бриге, а асне баш никакве кад би’ те уз’о.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Но, она не може срцу да одоли те му пише писмо: „Слатки Миливоје, мили роде мој! Сад сам независна, а богата. Прва љубав никад се не угаси.
Црњански, Милош - Сеобе 2
на који се ишло степеницама од чамових дасака, а са пушкарницама, у висини, застртим шашом, као неко гнездо рода. Роде су се биле и населиле на њему.
Помислио је зато, први пут, да би између живота и смрти мужа и жене требало да постоји више веза – требало би да се роде истог дана, а истог дана и умру.
Трифун му се смејао. Е, каже, шесторо је имао, зна и како их је направио, али, да се тако роде, из матере, мали, јадни, које сваки ветар може да однесе, а после да израсту, људи буду, да човека преполовити могу,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
XИИ Прошло је десет година, — у животу човека дугачак рок, колико се за то време свет мења, колико се роде, колико умру, колико њих срећних, колико несрећних!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Офарбана плаво и жуто, дижући се над околним, сламним крововима, испод неких згаришта и шанчева, на којима се населише роде, она се видела издалека, међу врбама, па су је сви рибари и лађари знали.
Којег са којом и коју за којег. Кад се говорило о порођају, чула је колико их има које ће да роде овог месеца, а колико их има за идући.
је спруд који се беше пред острвом појавио из реке, и који се, ускоро, сав насели птицама, међу којима препознаде роде са дугим, црвеним ногама.
Иста раван, иста река, исте баруштине, песак, врбаци, а иза њих плава брда. Из тршчака излетаху роде, а жабе крекетаху и хујаху сву ноћ.
Сјај Сунца не виде како се разлива са брда, у врбаке и поплављене шипраге и баруштине, над којима су летеле роде и вивци, које беше навикла да посматра, седећи код прозора, као и мирна стада на обали, која су се огледала, главачке,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ово ритуално купање значи: „Као што се иверје ласно одвојило од стубова, тако да се лако одвоје (роде) деца од жене.
(ритуално мужење стоке да би се проценила њена млечност) хватају у коло и играју око стоке да би и оне саме, када роде, биле млечне.⁴ Магијски поступци најчешће се примењују када породиљи нестане млеко или га нема довољно.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
и жубори воде, чија су наручја пуна само облака, које као птице над земљом праве гнезда и водено цвеће лепоте роде. За свакога који излази из реда свакодневна, навикнута, који опчињен лута некуд ван друма древна.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Нико тебе не ћеде помоћи, Роде мили, у претешкој ноћи, Ал' с' у гору диже синак пусти, Па довати руком мрак тај густи, Ајдук кликну, шара пушка
“ Путник иште, отац даје, Ето путу дође крај, Ал' и моја рука даје, Драги роде, песму нај! 1843, 5. дек. ВРАГОЛИЈЕ Момак иде враголан, По гори се шири, Леп је кâно лепи дан Што кроз гору
“ — Повриснула млада. Онда затрепета, Па с обале клону, Те драгоме своме У водицу тону. ДВА КАМЕНА Беле роде одлетеле, Собом драго њој однеле, Ох, далеко, предалеко!
Што — Но већ се песма не да... Збогом, одо унапреда. 9. Ох, красно ли оно беше, Кад заори: „Устај, роде!“ Кад се срца поотеше... срцу моме доће лудо Ал' какво је оно чудо? 10.
“ 11. Ох, глени му под аљину, Глени, роде, глај му ноге! Тур' му с главе капетину, Да не има врашке роге? Ама народ веран, јао, Седој бради веровао. 12.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— и тамо, канда, има свијета, шупље је испод неба. Има, има ... Хоћемо ли доље? Пошло би се, роде мој, али како ћеш заборавити све оно што си оставио широм подгрмечких села?
сељаку, рукова се с њим и онда поче, негдје од средине, као да је први дио разговора већ обављен: — Па шта ћемо сад, роде рођени? Оваца, велиш, немаш? — Немам, видио си и сам. — Војске покупиле, а?
онда ти се, роде мој, ту негдје у околини обавезно врзма онај наш тужни безимени сељачак, вјечито гољушан и ријетко сит.
— Зато смо те и звали. — Да искупљам бомбаше, а? — већ се досјећа Микан. — Бомбаше, роде мој. Они ће то најбрже и најбоље свршити.
— побуни се стражар. — Зар мој најрођенији кум? Ма приђидер да те цмокнем, роде мој. — Ето ти, де. Знао сам ја да ти на свога кума нећеш бацити ружну паролу. Зар мене легитимисати?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
На уснама ти плодови висе па зар је и теби забрањен плод? — Еј! танталски роде, Фрушко танталицо! црви га једу, аветни црви, а ти? — а ти се смешиш, само се смешиш. ЕЈ, НЕСРЕЋО...
мачу луба ти врела: А већ се старе машаш слободе, јабуку тражиш у божју врту, сујетом славе твоје надрту, евински роде! Ал' нема раја! Заман га вабе последњим кајом синови доба, задахом гроба задише злоба пијаног Швабе.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО: То је име Исајлово, а брег се зове Призрен. ДОКТОР: Земља је плодна на сваком житу, дрвима која жир роде, особито има доста камења. ПУТНИК. Ко би реко код толики планина.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
(Ода горе и доле.) Шта си се усићила? Оћеш да те молим да говориш? Јогунасти роде, неће ме ђаво од тебе нигда курталисати! ПЕРСИДА: Кад вам је тешко од мене, а ви ме отпустите, ја ћу мени наћи службу.
ПОЗОРИЈЕ 2. ТРИФИЋ, ПРЕЂАШЊИ ТРИФИЋ: Кој враг, каква је то вика? СУЛТАНА (удари Стевана песницом): Орјатски роде! ТРИФИЋ (увати је за руку): Но, но, шта је то?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Скончавају, кроз неместа, ратник, овца и невеста. уз невреме време пузи. Лутај, роде, по каљузи. (Римовање не смирује но нецпећy раскриљује.) Јовановић је ли Паја она звезда изнад гаја?
С тишине слушам преслицу слободе. То није дозив виком ни паролом да придев сазри, глаголи да роде већ пљусак то је додоле што купа кроз сушна лица клисура и чука. Растројство звучно пуни се озоном.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ А Тоша каже: „Злослутан знамен, постала вода студени камен!“ дедица вели: „Зима је, роде, већ ковач Север окива воде!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Зној и сиротиња и мржња што тиња у стиду згаришта и стена. ДИТИРАМБ Столећа те дигла разапетог. О роде благословен бол. Славу сам пево мира светог, које точи убица охол.
О роде благословен бол. Славу сам пево мира светог, које точи убица охол. Тебе о роде јер весео мреш, а смрт је само част, гусле не дају да за живот зреш, за служинску почаст.
Стег дичан буна и убица. О роде ти си изабраник њин. Клекнеш ли животу понизна лица нисам више твој син. ЗДРАВИЦА Здраво, свете, бледи ко зимски
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Кад он засвира, а крава, што је ту пасла, подиже главу и ослушну. Чуше га и неке роде и чапље што су се ту десиле крај рита, чуше га и жабе и гуштери у трави, па стадоше и притајише се, претворивши се у
нека уђе им у ноге, и ноге — хоћенеће — почеше саме да се подижу, као даје под њима земља горела и пекла их. Роде и чапље почеше да скачу и заплећу ногама; гуштери и жабе исправише се, начинише коло, почеше да цупкају својим
Свирка се прекиде, прекиде се и игра. Сви попадаше од умора, па онда ђипише: роде и чапље од страха одлетеше далеко, гуштери шмугнуше у рупе, жабе поскакаше у воду бојећи се да се не понови с њима то
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Па сад? Шта каже господин начелник? ЈОВИЦА: Вели, морамо наћи другога! ЈЕВРЕМ: Јес', другога, као да овде роде посланици на врби, па ми само да узберемо. ЈОВИЦА: А кад се човек зрело размисли: зашто као не би могао и ко други?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Месец је заронио у жито младо Црвен, као црвена застава. Одлично, Шврћо! Одлично, роде! Живот је пролеће са пчелом на цвету. Док има сунца, костију и воде, Може се живети на овом свету.
застаде десетак зимских шетача Као да им неко чело боде; Идем ја, а за мном чило корача Фуруница, с ногама ко у роде. А кад стигосмо пред кућни праг, У месту поче ногама да гребе. Неће напред, неће ни натраг, Узјогуњена као ждребе.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
тешко њему! Просте твоје љуте ране, Мој Батрићу, ал' непрости грдни јади, куку роде! е се земља сва истурчи, Бог је клео! Главари се скаменили! кам им у дом!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Уклони се ти мене а ја ћу тебе, па ћу родит’ и за тебе и за мене. — Овако је рекла лоза лози, јер што су ређе боље роде. О ЖИВОТИЊАМА Бјеше ми га давати докле могах жватати.
4 Цуцу, роде па роде, Ујак бере јагоде. Јагоде се румене Кано ружа у мене; Јагоде су слатке, Јеле би и патке; Гле, како су
4 Цуцу, роде па роде, Ујак бере јагоде. Јагоде се румене Кано ружа у мене; Јагоде су слатке, Јеле би и патке; Гле, како су зинуле,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ово ја мудрујем! Зашто ће, дакле, рећи да сам јеретик? С моје | стране, ево шта ћу им ја рећи. Поштени роде српски! Мила браћо, немојте ме укоравати ни осуждавати.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
гудалима по олабављеним жицама радикалску песму, а сељаци прихватише хрпом свакојаких гласова: Устај сељо, устај роде, па се брани од господе, чиновника, зеленаша, трговаца, мантијаша...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Хај! Хај! Насред школског дворишта растао је орах у чијој је крошњи пар рода свио гнездо. Мале роде, још голуждраве, гладно су отварале кљунове.
Међу дечацима крете опклада ко ће се први попети на орах и скинути мале роде. — Ја ћу! — рече дечак пркосно и за трен се успуза уз моћно дрво, за трен растури гнездо и у кошуљу потрпа мале роде,
— Ја ћу! — рече дечак пркосно и за трен се успуза уз моћно дрво, за трен растури гнездо и у кошуљу потрпа мале роде, па поче силазити. Устрашено пиштећи, птићи су га голицали по голој кожи.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
терџуманом испустили су на утабано тле, поклопац се померио, нико то није ни приметио, људи су се, сви, разбежали, и роде, и дивље патке, само је Сима Нешић, мирољубиви терџуман кога нису оставили на миру, кроз одшкринути отвор на сандуку
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Та није л' грешно, није ли грозно Крв деце ваше гледамо ми! А где је помоћ, ил' суза братска, Ил': „Јуриш, роде, за брата свог?“... У вељој беди, смрти, и крви, Данас вас саме оставља Бог! ...
М. Ћурчин ЦЛXВ РОДОЉУБИВА ПЕСМА О Роде! Пун си крупних и ситних ружних страсти, Примљених од отаца, и рођених у теби; Од њих те туђа помоћ не може никад
О Роде! Ти си мален, и све је у теби мâло, Растурен, - ни сам не знаш докле ти допиру међе; Ти брата свог не познаш, и мало ти
О Роде! Нема наде да скорим друкче буде: Нит' имаш доста снаге да сам се препородиш, Нит' носиш свест у души и љубав целе груд
и нигде светле тачке у визији, - од врха До дна гранчице, нигде да руком је обгрлиш. Па ипак, Роде, ми смо ту - и на све спремни Воља нам наша расте с бројем невоља твојих! И такви, ми смо јачи нег' небо и шар земни!
И такви, ми смо јачи нег' небо и шар земни! Веруј у снагу, Роде, добрих синова својих! М. Ћурчин ЦЛXВИ ВЕРУЈТЕ ПРВО! Прво је: сваки нека зна шта хоће?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ах, несретни роде славољубни, скупо ли те та погрешка стаде! В Тихи покој неба блаженога проврже се страшним позориштем: у њ се
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Хвала роде! — Бог да прости покојника... — Амин да Бог да... — — — — — — — — — — — — — — — — — — — Али ситно фарбаш, друже.
“ И ја гледам, не чујем шта говори, али гледам: уста мичу. Мичу уста, роде, кад наједанпут видим: пљуну. А ја опет гледам и објашњавам сам себи: „Ето, рекох, пљуну она сад на оно што је сад, а
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То су, рекао бих, нужне лепоте, лепоте које су на силу морале да се роде такве: потекле од доброг соја, оне нису ни могле да испадну другачије. Сигурна, зајамчена љепота.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Данас знамо да је било потребно да се у мозговима научника роде нови појмови и нови математички језик за изражавање тих појмова, пре него се електромагнетна теорија могла објавити
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
гаси: „Сјај Сунца не виде како се разлива са брда, у врбаке и поплављене шипраге и баруштине, над којима су летеле роде и вивци, које беше навикла да посматра, седећи код прозора, као и мирна стада на обали, која су се огледала, главачке,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
свȅта, Мушки започета; И док траје звезде, ма и за облаком, Што и кад не светли оглашује сваком: „Не малакши, роде, слогом јачај снагу, Одолећеш врагу!“ И док год се гласак ове звезде слуша Донде ће с’ и твоја благосиљат’ душа.
То клечање није било Пред ћудима зле господе; Ал’ што скуцках, ево теби, Српски роде! Све што имам теби дајем Жуљне руке дланом грубим — Не рад’ славе: само зато Што те љубим.
Хвала лету, кад сунце завлада, Топло грли, а пружа и хлада! А јесени и слава и хвала, Роде, плоде она нам је дала! А шта зими, годишњој мезими? Хладна зимо, ход’ да те видимо!
Родио се Христос, кој’ се распет’ даје Али не уступа, нит’ се понижава. О, Христос се роди, српски роде драги, Са храмова светих поздравља те звоно; Христос ће те наћи, ако се не скриваш: Христос ће те спасти, ако ниси
Али зато ове муке, Лепим, слатким плодом роде: Тако можеш милост стећи У светиње и господе. Бићеш „срећан“ ако умеш Тако врдат’, тако шарат’... Само двома...
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Бједни робе града, Не знаш шта је природа, Не знаш шта је јестество, Тихо величество, Гди фауни оде, Гди се смеју роде, Гди травчица расте, И пролећу ласте, Там је услажденије, Там је восхиштеније. САРА: дакле, да дођемо к девојки.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Кад ослепим све појаве воде куда воде? Деца дужна да порасту нека се роде За смисао тајне која у Привиду спије. Фруло неспокојна у своме ваздуху Кад сунце измишљене ватре поклањам злодуху Шта
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Наводи се још окренô, Кô да вели: С богом, роде! П’онда оде, п’онда оде Путем вала, струјом воде, Изгуби се тако брзо, Однесе га вода мутна; Из твог ока суза
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— А, до поручника Косте „Турчина“. Сила је то једна... Умирио је он Бугаре, да се живи не чују... Хајде, Станко, роде мој, одведи господина потпоручника до нашег рововца... Њега Бугари да ухвате, одрали би га живог.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Крик серпског рода звезде домаша већ Противу злобе, зависти, неслоге! Дај, Роде, преобуци с’в нову Ризу доброте и божја света! На вас погледа младежи цели свет! Од вас чека то Немање тиха сен!
Гди је Србије гроб? Је л’ Косово? Марица? Прилип? Ах, сва бедна земља општи плачевни је гроб. Српски роде, прекидај Грозне сузе проливати: Мртва лежи твоја мати, Твоја слава, твоја дика.
песме даљног звона Непостојан глас је баке, Јеца она, збори она Старим гласом речи ’ваке: „Мој породе, сав мој роде, Рано слатка, горка муко, Незгодо и десна руко, Моји боли, мој мелеме, Ви премили синци моји!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Крава стаде нешто зазирати и застајкивати. — Идеш ли, роде? — окрену се старац и јаче повуче привузу. — Идем, идем — тешко мали растави вилице. — Је ли ти студено?
— Идеш ли, роде? Идем, идем — једва је одговарало дијете, дрхћући више од страха него од студени. — 'Ајде, роде, 'ајде...
— Идеш ли, роде? Идем, идем — једва је одговарало дијете, дрхћући више од страха него од студени. — 'Ајде, роде, 'ајде... О страшне ноћи и мећаве — ђе ће ми ово убого сироче моје главу изгубити!
— Идеш ли, роде? — Идем, идем — немоћно одговара дијете посрћући, падајући и устајући, док на једном звизну снажан вихор и дебео га
Вујо јаукну и изнемогло паде. — Идеш ли, роде? — викао је Реља поиздалека. — Идем, идем — чинило се старцу да чује дјетињи глас. — 'Ајде, роде, 'ајде!
— Идеш ли, роде? — викао је Реља поиздалека. — Идем, идем — чинило се старцу да чује дјетињи глас. — 'Ајде, роде, 'ајде!
— Идеш ли, роде? — викну опет и несвјесно се обрну, али не бијаше ни краве ни Вује. Он држаше само комад привузе у руци.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Чујем реч њину кô властиту грижу, У звездама их видим кад се роде; Челичне, оне до кости ми стижу И сижу Разорне, мутне кô пролетње воде.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Та није л’ грешно, није ли грозно: Крв деце ваше гледамо ми!... А где је помоћ ил’ суза братска? Ил’ „Јуриш, роде, за брата свог!“?... У вељој беди, смрти и крви, Данас вас саме оставља бог!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Но као што ни сваки човек не пређе у животу све оне степенице, тако их не пређу ни сва сунца. Она која се роде слабије конституције, не успну се до степенице Б, него крену већ раније низбрдицом.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Нико тебе не ћеде помоћи Роде мили у претешкој ноћи, Ал' с' у гору диже синак пусти, Па дохвати руком мрак тај густи, Ајдук кликну, шара пушка
Станковић, Борисав - ТАШАНА
КАФЕЏИЈА Сарош ли? Ели сам, ели сас бегови? САРОШ Сад ће и бегови и свирачи. Отвори. КАФЕЏИЈА Леле, Сарош, роде сладак! Како на теб да не отворем? Зар на теб да не отворем? Зар на теб, сефтеџију?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Костица је био од оних „јединаца” који су то по цену да се роде сирочад. Родитељи су му били: једна сувише у године зашла кћер сеоског попа која је прешла у варошицу и ту се утешила
Пролеће огрануло. Зелени се трава, зелени се река, сунце греје нежно као да милује. На кући мајстор Костиној две роде, али би прикладније било да су две вране. Ристана лежи у воденој болести и дићи се неће.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
– Да чујемо Јанка! – кличе омладина са доњега стола. – Кардо роде, рећи ћу ти по души (Јанко је радо говорио у једнини кад се множини обраћао).
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— А што, роде мој? — пита јетко Лука. — Богами, господин поручник. Искочише ми очи на овој жеравици кувајући каву по цео дан. — А..
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Смејали су се сељаци његовом дружењу с птицама, али он није обраћао пажњу на њихов смех. Чапље и роде, вивци и дивље патке кружиле су око његовог кућерка као да га поздрављају.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
јела горка Ко пар шљука Само да се кљука Ко две сове Чак и ноћу лове Ко два супа Само да се њупа Ко две роде После траже воде Ко пар плиски Пиле би и виски Не знам шта је Где им све то стаје ГЛАВА МИ У ТОРБИ Глава ми
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ПОХВАЛА РАТОБОРЦИМА Радуј се Источе и Западе и сва северња страно, роде и породе христјански и ратоборци по Христу врагом и с овим светом супроћ носци се!