Употреба речи роди у књижевним делима

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ленивац се није родио да живи, него да труне и да гније јоште за живота. Ако се убог роди, просјаком мисли скончати се, нити је општеству, нити је својој фамилији, нити је себи на ползу.

Ко се глув роди, мора нем остати, зашто не чујући речи не може их ни научити; а кад би се оваки јоште к тому и слеп родио, шта би онда

Многи се богат роди ни сам не знајући како, или од каква сродника наследи богатство; овоме никакве чести није на том, развје ако буде знао

133 Финикс и голубови Нови, прекрасни финикс роди се из родитељскога пепела, нарасти и начне раширивати и трести крила своја, к стогодишњему летењу спремајући се.

Али ено невоље: гди човек добро посеје, и бог да те лепо роди, а кад пожње и оврши, пре него саспе у житницу, дође други и однесе, а он остане с женом и децом те гладује.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Требало би да се дете онде роди и одрасте, па тек у старост о Москви штогод да казује, а не као ја, у планини почти одрастао, па као човек који из

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Њива иза лаза нема више од дана орања. Земља потакша; кад је добра година, роди две-три крстине јарице. Огњан таман образдио прву бразду, па хоће да оврати... кад ето ти му мајке.

Месиће од ње чесницу, колач за крсно име. Најлепше је брашно од старога жита. — Само ако добро роди — рече Огњан. — Знаш и сама, нано, да нам је ова њива понајтакша... Жито се готово свакад изглавнича...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Ти би хтео да сатреш турско семе!... Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!... Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!... Кад бијем, да бијем какве паше, везире, или бар бегове!...

Заврзан развезао разговор: — Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!... Да их половина роди мушкиње, то би било пет јунака!... Турци су, брате, паметни!... — Јадна им памет а гора година! — укопистио се Иванко.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

На брегу изнад мокрог крша Први зрак сунчев тек се роди, И невесело залепрша, И угасне на плиткој води. СУША Већ месецима огањ дажди, Препуклу земљу мори суша; Најзад

Под кишом мрака жали кисну, Омара дуну с црна класја. У поноћ ће на глухом копну Вечерас уштап да се роди; И једра ноћи да се попну; И ваздушасти пођу броди.

Спрам свода зрачна и дубока Јутрос се роди, с песмом жабе, У чаши прве висибабе, Април, с два крупна модра ока. БУКВА Цело је небо у њу стало, Сенке јој

Очи су ти зато да оплоде звуке, И глас да молитву у срцима роди; Сав покрет изгледа замах твоје руке; Ти сјаш у стварима као дан у води.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Е, добро, ја ћу све своје учинити, немајте бриге. Сад на другу ствар. Код вас добро вино роди; каква је била берба?

Африка

Кад жена дуже времена не роди, муж оде код било ког сеоског младића и умоли га да ноћи са његовом женом. Одбити, било би неуљудно, а исто тако и

Црњански, Милош - Сеобе 2

Она је била мртва већ више од годину дана, умрла на порођају, као и њено дете, што је требала, у седмом месецу, да роди. Павле о њој никад није говорио и била је ишчезла из његовог сећања, из његових мисли.

Ђурђе је, једини, од почетка, био у фамилији њен непријатељ, јер се бојао да она не роди. Сви су ту жену волели, у друштву, кад би је Исакович изводио, а само је мајор Јурат Исакович понављао његово: Знам ја

Доћи ће му, чим роди прво. Не ваља, говорила је Ана, Павлу, што у нас, Срба, има исувише загрљаја и пољубаца, и међу деверима и рођакама.

времена, пребацује, сваке ноћи, како је нероткиња, а она, каже, не може да му каже да јој није ни стало да, са њим, роди. То је дите, вели. Лежи као неко дите у њеном крилу.

Као да су врапци. Јест, каткад јој се чини да он њу као неку врабицу воли. Он воли, као врапци. Зато она не може да роди. А кад јој Ана подвикну, да ућути, Варвара јој рече да је сад почео да је сумњичи да се загледала у Павла.

Она је прва. Обасипа, после, пољупцима, стеже у загрљај, па прича ли, прича. Скакуће као медвед, кад му роди сина. А каже да би дао, сад, крв за њу, из гркљана. Нек му тражи све богатство овог света. Па онда?

Иако је, и у то доба, већ, било знано да има средстава, разних, да жена не роди – међу његовим сународницама, такве жене, које су знале то, могле су се на прсте избројати.

А шта капетан мисли – питала је тихо – ако је она занела, па роди; шта ће са њом бити? А кад то рече, постадоше јој сузне очи.

Него Ђурђев страх, да не роди Павлу сина. Па шта ћемо онда? Да бива Исакович, или да будет Бергхамер? Таква су онда била времена.

безбрижно и весело своју децу, али, сад, ни сама не зна зашто, нека потајна језа прелази је, при помисли да треба да роди, треће, негде, где нема ни матер, ни бабицу.

А ако јој не буде било добро, са мужем, без оца, умеће она да се врати оцу, и сама. А кад роди, прво, у Росији, доћи ће да покаже деди, унуче. Није Москаљ преко мора. Иде на пут, док је млада.

Зар да она роди прво, а роди убици, оцу у ланцима, или покојнику, кога су профози оловом засули. Треба што пре отићи.

Теодосије - ЖИТИЈА

да пађа поменута благочастива Ана, јеп је Бог закључа као у старини Лију Јаковљеву, да она која је ппе пађала не роди више на време, због чега ју је вређао и корео муж.

Када је затруднела супружница и када се приближише дани роди мушко чедо по прошењу молитвеном. Обрадоваше се душом веома и прославише Бога, који није презрео мољења њихова.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Напред је висока перјаница. Невеста носи овај тепелук обично док не роди, а највише две до три године. Само богате имају свој венчани тепелук, док остале носе заједнички венчани тепелук:

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Армицијаш ће их питати, а Чамча ће тумачити. — Откуда сте? — Из Мађарске. — Ах, из Венгерске, тамо добро вино роди. Имате ли вина у коли? — Имамо. — Колико? — Тако свега око десет акова. — Друго ништа? — И половаче ракије.

— Јово, донеси из кола чутуру — рекне Софра Кречару. — Јер моћно вино? — Та није рђаво, код нас рђаво вино не роди, а ни сам рђаво не пијем. Ту је већ и Кречар са чутуром и пружа је армицијашу. Армицијаш натегне, маше главом.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Слао их је после, о свом трошку, по Дунаву, тамо‑амо, као и своје џелепе. Тек кад чу да ће снаха да му роди, поносит на своје Вуковиче и Исаковиче, као и његови стари, пође да их види, изнурен, од путовања, трговања и

да је она била сироче, кад су је удали за Исаковича, и да је мислила да ће јој он годину дана бити као отац, док се не роди прво дете, па ће јој тек онда постати муж. Осим тога, да је она и овако скоро увек била сама и да је много проплакала.

да плаче и сва задрхта, кад се сети како брзо прођоше те лепе године, чим он први пут оде у рат, а она први пут роди. Из рата се био вратио угојен и ћудљив. Нису више ишли на игранке у тврђаву, нити је више онако често јахао са њом.

Заплака само при помисли да ће опет да роди. Најпосле, тај муж је то и хтео. То није било први пут да је одлазио и остављао је, остављао је као и своје коње и

Тврдо је био уверен да ће му манастирска вода излечити снаху и да ће она, после, опет моћи да роди. И те како да роди.

Тврдо је био уверен да ће му манастирска вода излечити снаху и да ће она, после, опет моћи да роди. И те како да роди. Тако ће се помирити и са братом, који је увек био срећнији од њега, а зашто и да се не помири, та браћа су.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У Босни свекрва баца жито на младенце „да буду плодни и да им љетина боље роди“.¹⁷ У Црној Гори младу, при уласку у њен нови дом, посипају житом „да би унела добар плод“.

Нема те ствари коју она не би учинила, нема тог поступка који не би окушала само да роди макар једно дете и да са себе скине проклетство.

Према томе, нормална жеља жене да роди, појачана друштвеним притиском као и дуготрајним очајањем због крајње неповољног положаја у којем се налази,

“ Иста животиња користи се и у обреду забележеном у бољевачком срезу. Жена која жели да роди сина ваља да закоље петла и да поједе пресну покожицу његовог желуца, па ће јој, кажу, жеља бити испуњена.

“ У копаоничким селима „када жена роди женско дете, а жели да убудуће рађа мушкарце, онда се дигне са породилишта и легне у постељу на десну (’мушку’)

У Црној Гори „када се дјевојка роди, ваља они дан главње на огањ преврнути, да се за дјевојком роди дјетић“.⁵³ Када се роди женско дете, у ђевђелијској

У Црној Гори „када се дјевојка роди, ваља они дан главње на огањ преврнути, да се за дјевојком роди дјетић“.⁵³ Када се роди женско дете, у ђевђелијској кази „одмах окрену наопако ону асуру на коју је дете први пут од

⁵³ Када се роди женско дете, у ђевђелијској кази „одмах окрену наопако ону асуру на коју је дете први пут од мајке пало, да се порођај

којих се људи морају придржавати ако желе да имају мушко дете, односно ако би хтели да избегну „несрећу“ да им се роди кћер. У Србији млада не сме имати ни иглу ни маказе у пртљагу, па ће јој прво дете бити мушко.

женска деца“, када их боље размотримо, два од њих су, заправо, чини које би ваљало избећи, јер постоји опасност да се роди женско!

⁶³ У околини Шапца млада „још пре доласка сватова оде на воду, и колико година жели да не роди, толико пута напуни судове водом, па их проспе“, пише Милићевић.

Када прође тај број година, она посеје тај бој, а кад он роди, поједе његов плод, па ће онда, верује, зачети. Иста логика огледа се и у следећем поступку забележеном у копаоничким

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ЗА СЛУГУ ЈЕРНЕЈА Тражим помиловање за слугу Јернеја који откако расте трава и небо огроздом звезда роди узалудно тражи своја права.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Сад, може се рећи, нема више глади у Црној Гори, јер добро роди, а, богами, узме народ и лијепу пару за њу у Приморје.

Њеко лагано отвори врата и помоли се глава Крцунова. Обојица се насмијаше. — Добро јутро, Јанко! Христос се роди! — назва весело младић и пољуби се с њим... — Реци: „Ваистину роди!“ — Ваистину роди!

— Добро јутро, Јанко! Христос се роди! — назва весело младић и пољуби се с њим... — Реци: „Ваистину роди!“ — Ваистину роди! — понови Јанко, смијући се такође. — Тај сам поздрав већ знао, научио га од Граничара!

Христос се роди! — назва весело младић и пољуби се с њим... — Реци: „Ваистину роди!“ — Ваистину роди! — понови Јанко, смијући се такође. — Тај сам поздрав већ знао, научио га од Граничара!

Иди, Јанко, сине, обиђи их све редом! Чим пријеђеш праг, лијепо назови: „Христос се роди!“ Пољуби се са сваким и реци: „Мир божји!“ И препоручујем ти да не браниш женскима да ти руку љубе.

Она му роди Рака и умрије на пречац. Трећа је била од Мартиновића из Бајица; та му је родила четворо дјеце, али сва помријеше, па

се упутише ка Маркиши Стевову, о коме успут Крцун исприча ово: — Маркиша се млад оженио, па кад му жена за пет година роди три кћери, он је отјера. Друга му роди двије кћери, те и њу отпусти. Најпослије и трећа му роди двије кћери!

Друга му роди двије кћери, те и њу отпусти. Најпослије и трећа му роди двије кћери! Тада разумједе да је то судба и да не може ништа

Друга му роди двије кћери, те и њу отпусти. Најпослије и трећа му роди двије кћери! Тада разумједе да је то судба и да не може ништа против ње!

Чучеш како ће их растјерати сад кад ми уђемо, јер их не трпи кад ко дође! Заиста чим они назваше: „Христос се роди!“ Маркиша скочи и викну: — Изласте, ђевојчине, брзо, рш!... Ваистину роди!

Заиста чим они назваше: „Христос се роди!“ Маркиша скочи и викну: — Изласте, ђевојчине, брзо, рш!... Ваистину роди! Седам цура, једна за другом, искакаше мимо њих. Куса је готовила цицвару. Обојица једоше цицваре...

Има и пјесма о томе! Елем како бјеху оба ожењена, баш те године роди се Милица, а Радоје већ имађаше мушко дијете од четири године, вјерише ту дјецу, по старинском обичају.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Дечја песма може да се роди разграђивањем неке синтагме, пословице, израза, пошто се тим разбијањем враћамо елементарној семантичкој равни,

Куд она прође војска речи ниче, роди се велика као џин а у старости је палчић из приче. Њено је срце меко па се ломи често.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

весеље беше, па и прође, Гојко с Цветом живовати пође Лепо, красно, Бог их погледао, Па им свога благосова дао. Роди Цвета синке једнолике, Четир сина, очине прилике, Још очиног срца и деснице, Та деснице па још и срећице.

Затим Цвета роди две ћерчице, Као мајка беху лепотице. И тако сам песму довршио, Па те молим, побратиме мио, Опрости ми што ми

Нада мноме лисни дрва своди, дугачко им се већ отеже сена; Надо моја, ваљда ниси пена, Која чезне, теке што се роди. Десно, лево мене нога води, Куда иђа јуче прељувена; Сунца јарког веће зрака блена За горицу чарну доле оди.

О песме, што сам некада вас ноћу Ја певао са млађаном моћу, Ви можете и не видити данак; А ви, о друге, што вас роди данак, Можете спават заборава санак; Он вељаше да сте ми убаве, Нашто мени овде друге славе?

И тај је звук ми душу такнô љуто, У мени срце задркта ми мушко; У души ми се питање то роди: Ко зна, међ живим да ли т' она оди? 39.

Кад вас гленем, ал' ми го(ди), Благо мени, да се роди! 4. И ви слатки, слатки тићи, Ви овчице, благо мени! И на стењу, ви козлићи, И ти мраве ту малени, Па да душа

32. Још се сећам ту једнога, Међ звезде би њега дигâ, Кô најбоља каква свога, А Србињка не роди га, Нит' је наше миле вере: Тебе мислим, мој Пуфере! 33.

ладна стена, Као душа осуђена, Лете мисли на све стране, Ма све празне и лудане, Не мож' латит ни једине, Тек се роди па и мине; Но сад ето све већ преби, Па уздану, дође к себи: „Нека буде ма и тако, Јер за мене свакојако, Моје

А највеће ту јадују јаде, Што им, брате, силни Бајко, паде: „Нема нама, ох, нема нам Бајка, Та никад га већ не роди мајка!“... Муч', Србине, весели се саде, Гледај, болан, што Турчину паде!

Ох грлења, ох велика миља... Бог и гледа па и благосиља... Роди Цвета синке једнолике А очине слике и прилике, Још очина срца и деснице, Та деснице па још и срећице; Затим Цвета

Цвета синке једнолике А очине слике и прилике, Још очина срца и деснице, Та деснице па још и срећице; Затим Цвета роди две ћерчице, Као мајка беу лепотице.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Јес ти видио алчака, па баш по матери. Ето какви сте ви, синови. Па де га сад роди и на својој сиси отхранида те убије, лопов.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

МАЈКА ХАСАНАГИНА: Ко би од ага чекао седам година да му се роди првенац? Ко би стрепео седам година да л ће му жена уопште родити? А Хасанага је, видиш, чекао.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Улазим у собу. Мајка ме тобож не види. Нешто спрема по рафовима и уређује шоље, зарфове и јабуке. — Христос се роди! ... Она се окрене. Па кад ме види у фесу с кићанком очевом, у појасу, чисто не верујући да сам то ја, прилази ми.

Па кад ме види у фесу с кићанком очевом, у појасу, чисто не верујући да сам то ја, прилази ми. — Ваистину се роди! ... — И као да би пре она моју руку пољубила, тако ми тешко пружа своју и целива ме у чело, очи, обрве и образе...

Из кујне миришу јела. Гости долазе. Дочекујем их. Још с кујинског прага вичу: — Христос се роди! — И хоће мајци да приђу руци. А она се, тобож, трза, не даје, већ их упућује у собу к мени. Улазе они.

држећи чашу ракије на длану, онда прилазим руци, и, нудећи у исто време свој образ, честитам празник: — Христос се роди, нано, и срећан дан! — Ваистину и с тобом, чедо моје! Ове године мајка овако с тобом, а до године да Бог дâ да ми ти..

— виче ч’а Јован пењући се. — Ту смо, ту! одговара му мати, грцајући и трудећи се да се прибере. — Христос се роди, домаћице! Камо, где је домаћин?... — Ту је, ту је! — Показује на мене и нуди, чак и Цигане пропушта у собу.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Нит’ мислећи нити питајући које је вере и закона? Оне, у којеј га је Бог изволио да се роди као и ти у твојој. Које је вере? Оне које би и ти био да си се у истој родио, ако би поштен човек био.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Али кога мајка роди, те му судба тако годи да је вредан тој дивоти? Избери по милој вољи, ал' остане л' који боли, боле ножем тог

Јер чекајући таког дечка ти, сва пасма ће Ти глађу скапати: толико добар јунак, роб толико лош, не роди више ил' — не роди још. КОЛО Мрак се црни небом шеће, хоће да га покрије, под пазухо главу меће тамбурице божије.

Јер чекајући таког дечка ти, сва пасма ће Ти глађу скапати: толико добар јунак, роб толико лош, не роди више ил' — не роди још. КОЛО Мрак се црни небом шеће, хоће да га покрије, под пазухо главу меће тамбурице божије.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Царица она што је имала воду, остане трудна од царева сина, и кад буде на том доба, она роди мушко дете. Кад детету буде година дана, оно почне говорити матери својој: — Мати, где је наш отац?

Иза цара остане царица трудна, и кад дође време да се бреме има, она роди мушко чедо, и надене му име Стојша. Кад Стојша мало поодрасте, он настане јунак да је мало онаких било.

Они исти дан кад је млада царица шћела родити, пође јој муж у лов, и у томе она роди два сина златнијех руку и трећу ђевојку златне звијезде на челу.

Тако четврте године, тако пете и шесте, лојзе си рађа да лепше бити не може. Имало где рода не имало, ту је морало да роди и да буде и земљи тешко. Сељак постане богат.

— А што му дадосте хлеб од три сорте? — Ето зашто: — црн хлеб, то је од године неродне, кад у житу гар роди, зелен је хлеб од године поплавне н градобитне, а бео хлеб то је од берићетне године.

И тако посаде виноград. Кад виноград треће године роди и покаже се врло лијепо грожђе, онда се састану да опет бирају шта који воли.

покрај пута куда ће пасати цар, и рече му: — Кад видиш цара, узми боб пак сиј, и вичи: „Хај, волови, помози боже да роди варени боб!“ — Кад те цар запита како може родити варени боб, а ти реци: „Као и из варенијех јаја излећи се пиплад.

Сиромах послуша шћер па отиде те стане орати; кад угледа цара ђе иде, он стане викати: — Хај, волови, помози боже да роди варени боб! Чувши цар ове ријечи, стане на путу и рече сиромаху: — Сиромаше, како може родити варени боб?

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

(Исајлу) После ћеш донети и датела. ИСАЈЛО: Шта је то? ДОКТОР: Роди у Берберској, гди има и јужног воћа и кориног и смоквиног дрвета које Бербери освим свега љубе.

ИСАЈЛО: Па у којој ћу берберници купити то што кажете. ДОКТОР: Каква берберница? ИСАЈЛО: Ви рекосте да роди у берберници са смоквиним дрветом и да то бербери највише једу.

СТАНИЈА: Куку, а кад спавате? ВЕЛИМИР: Велика господа и до подне. СТАНИЈА: До подне? И ви не видите кад се сунце роди? ВЕЛИМИР: И кад би хтели гледати, опет се не види од високи кућа. ЉУБА: Од колико бојева има кућа? ВЕЛИМИР: Тје!

Лалић, Иван В. - ПИСМО

си, А све у исто, неко твоје време; Тако ме стално храбриш да те схватим У настајању, нестајању: да си Плод што га роди измишљено семе. (22. В 1989) 8 ЉУБАВ У парафрази твога нерођења Сваки ми корак сенчи једно ништа. Неоштар снимак.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

За почетак, уручују ми позив на роди- тељски састанак, оверен грозоморним штамбиљем школе. Црвеном оловком подвучена је три пута реч: НЕИЗОСТАВНО!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Прену се Тоша и снизи глас: „да није путник лагао нас?“ Ипак у души остаде искра, роди се чежња млада: ех, нека зиме, и нека таме, срце нам грије нада.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Та овако грожђе само овде роди! А већ свака од њих румени се пуста, Да ти сама вода удари на уста. Разлежу се песме миле, Од милине гори груд

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

не чешемо о њега који је некад био страшан сада тром пружа нам руке и пита гласом смерним да ли ће земља добро да роди.

радује да падне у тај понор јер наши су понори дивни у њима се питају Словени за здравље и за правду и ко ће кад да се роди и да л су довољно јужни они који су сишли преко Карпата и да л се старац опет жени да ли се жене стари

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Љуби очи жељно момче. 140. Ој ти Цвето, лепо цвеће, Бог убио мајку твоју! Која тебе так’ у роди, И посла те насред села, Где јунаци вино пију, Млади момци камен мећу, А девојке песме поју — Те ја тебе онде

“ Нисам камен да му кажем: “Нећу!“ 209. Захвали се бела Рада Код сви’ друга на кладенцу: “Како ли ме мајка роди, Мене момче не целива, Ни ми цветак с главе узе.“ То дочуо млад Немија, Па отиде своме дому.

“ Седели су у горици, Док се јасно сунце роди. Пишти Рада како змија: “Јао, леле, мен’ до Бога, Како ли ћу мајци ићи?

Док пољуби — узећу те, драга! Кад пољуби — док упитам баба! Бабо вели — док упитам рода; А род вели — док роди шеница! Ја да Бог да, те му не родила, Не родила, чим шеница рађа, Већ родила љуљем и кукољем!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Тад се роди један који вам тело жалио истом жалошћу невесело као дух, он га диже у прах медан, провидан, јутарњи, што без трага цел

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Христос се роди, Јуло, честити свети! — Ваистину се роди! Седи, нано. Откуд се ти сад укани чак озго из Палилуле ?

— Христос се роди, Јуло, честити свети! — Ваистину се роди! Седи, нано. Откуд се ти сад укани чак озго из Палилуле ?

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Самогласник и је спас од какофоније. Где можеш, избегавај а: глас тако аљкав и прост, Да га новорођенче, чим се роди, испљуне као кост. Каталог је издат, а Кнез Лазар издан, метло брезова!

— Све што краве од љубави желе Јесте једно мало, слатко теле: Чим се роди тада из менека Потече у свет река млека. Каква река? Помислим — океан Чеду мом је за живот потребан!

А светлост, што се у небу роди, Најпре у крошњи, потом у води, Пресијава се, огледа, дрхти. СУША Вода је гола.

барјак развијен сред предграђа, палуба старе дереглије што вуче четири среза Србије, са свим што у дугој години роди на стаблу, на земљи и на води; у праскозорја маглена, сива промичу накривљена стабла шљива, рањаче, белошљиве и

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И када се на софри читав куп, рпа од злата начини, ефенди Мита чисто кликну. Као да се понова роди и оживе, тако силно викну: — Магдо! Магда, одоздо, као да је на тај глас одавно чекала, нагло уђе. | — Магдо!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Еле, бјеху оба ожењени кад је то било и имаху дјеце, а таман те године нашло се Радоју мушко дијете а Пеју се роди дјевојка... Пеју мило би спријатељити се с такијем човјеком, па вјери Стану за сина Радојева“.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Од рођене тикве дршка. С два плота трње. Чорбине чорбе чорба. Г) НИКАД Кад гавран побели. Кад на врби роди грожђе. Кад нестане петка у години. Кад орô летети заборави. Кад пође сунце натраг.

Кад рибе проговоре. Кад се зубима за затиљак уједе. Кад се отопи лањски снег. Кад се роди на западу сунце. На куково лето. На свето Нигдарево. О светом Никад. О кукову дне. Онога света, првог вашара.

— Сто пут дај, а једанпут не дај, ниси никад дао. — Брат ми није ког ми мати роди, него који ми добра чини. — Себи помоћ крати, тко је другом нијече. — Ако ми не можеш помоћи, немој ми одмагати.

— Не гледај влат, него клас. — Пауна гледај, али не слушај! — У црној земљи бело жито роди. — Неће хаљина на небо, већ душа. О СМИШЉЕНОСТИ — Ћутање је злато. — У шутњи је пола мудрости.

— Боље слеп очима, него слеп памећу. — Тешко томе ко за туђом памети иде. — С киме се памет не роди, с њиме не умире. — Нема већег зла од зле памети. — Црна памет — готова погибија.

— Лако стани, брзо ступи. — Бог даје тежаку, а не лежаку. — Лену тежаку миши семе изједу. — О труду жито роди а о муци гроздови висе. — Ништа није боље од добре воље. — Кад је воље, и зло иде на боље.

— Ко ветар сеје, буру жање. — Слабо семе — њива јалова. — Каква сетва, таква жетва. — У црној земљи бијело жито роди. — У ратара црне руке, а бела погача. — Нема очевине без крчевине.

— Ако не можемо како хоћемо, а ми ћемо како можемо. О ГРЕХУ — Слађи је гријех од меда. — Ко се не роди, не погреши. — Није грех у јелу, већ у злу делу. — Тко посрће, и падне. — Грех је греху заметак.

— Срећан је кога туђа несрећа учи памети. — Ако те срећа не причека, на вељега је хата стић’ не можеш. — Роди ме мајко без главе, само немој без среће. — Ако човек неће на несрећу, несрећа ће на њега.

— Вријеме и родни дан никад се не враћају. — Ничија није вечита. — Што се грбо роди, време не исправи. — Што је било — више бити неће. — Много прошло, мало остало. — Вријеме ствара, вријеме и обара.

Пјевала је тица на глоговцу: Тешко ти је свакоме трговцу Који нема у своме тобоцу. Тешко брату што не роди мајка, А хајдуку без Ђурђева данка! Тешко ватри од љескове гране, Горе ташти од зетове хране!

Нема лета без Ђурђева дана, Нити брата док не роди мајка. Не плаче слијеп што није лијеп, Већ што не види бијели свијет.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

22. Два ступца у небо ударају. 23. Двије горе упоредо расту; једна цвати, а не роди; друга роди, а не цвати. 24. Двије чавчице напоредо стоје, а једна друге не види. 25. Девет баба по леду се плаза.

22. Два ступца у небо ударају. 23. Двије горе упоредо расту; једна цвати, а не роди; друга роди, а не цвати. 24. Двије чавчице напоредо стоје, а једна друге не види. 25. Девет баба по леду се плаза. 26.

24. Двије чавчице напоредо стоје, а једна друге не види. 25. Девет баба по леду се плаза. 26. Док се отац роди, син по кући оди. 27. Дрвена кучка у потоку лаје. 28. Дрвено тело, гвоздени зуби, камен прегризе. 29.

зађе и дође пред једну пећину из које изиђе међед те је ухвати и одведе унутра; и онђе живећи с њоме, жена затрудни и роди мушко дијете. Пошто дијете мало поодрасте, жена се некако украде и утече у село кући својој.

Бог јој да те затрудни, и кад дође време, роди змију. Змија како се роди од мајке одмах утече у траву и нестане је. Сирота жена једнако је жалила за змијом и плакала

Бог јој да те затрудни, и кад дође време, роди змију. Змија како се роди од мајке одмах утече у траву и нестане је. Сирота жена једнако је жалила за змијом и плакала где јој Бог испуни жељу

Сирота жена једнако је жалила за змијом и плакала где јој Бог испуни жељу те роди, па јој пород побеже незнано ни куд је ни како је.

порода, пак сам се молила Богу да ми да да затрудним макар зми | ју родила, и он ми да те затрудним, а кад дође време, роди се змија, и како се роди, побегне у траву и нестане је.

Богу да ми да да затрудним макар зми | ју родила, и он ми да те затрудним, а кад дође време, роди се змија, и како се роди, побегне у траву и нестане је.

10. ОПЕТ ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. Била једна царица која није имала од срца порода, па се једнако молила Богу да јој да да роди. Једно вече молећи се тако уздахне и рече: „Та дај ми, Боже, од срца порода, да би и љута змија била!

” После некога времена она се осети трудна, и кад буде на том доба, роди змију, па је стане неговати, хранити, дојити, као свака мати своје дете.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Богородичан Беше, Чиста, храм славе Божије, јер из тебе, од Оца пре, роди се Бог, без семена нетљену те сачува, Чиста. Песма пета Ирмос Зашто ме одгурну од лица твојега, светлости назаходива?

Богородичан Брака не искусивши роди већа од свих земних, јер Бога све твари и Творца у својој утроби сместивши, њему помоли се милостиво, јединством мира

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

не би, јер би отишла и ти куда су отишле и оне друге, њихне матере. Али, овако, ну ми ти роди, њена мати постаде, и веза ми руке... МАРИЈА Не кажем ништа. Само није лепо.

ВЛАДИКА Било то, било, сад неће више. ЈОВЧА И ову бих, и ову, али Васку ми роди. Неку срећу имала што ми њу роди, а иначе...

ВЛАДИКА Било то, било, сад неће више. ЈОВЧА И ову бих, и ову, али Васку ми роди. Неку срећу имала што ми њу роди, а иначе... ВЛАДИКА А Васка ти је, нека је, хвала Богу, жива и здрава, што нико нема.

) МАРИЈА (иронично): »Дошло«? Ко зна колико, али кроз који дан можда ће да роди... (Пометено силази, бежи у кујну.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Гди сам год живио, имао сам под мојим управљенијем различну богати[х] и сирома[х]а роди-теља децу, грађанску и сељанску.

Ово је први повод и узрок да се у мени велика жеља зачне и роди да ми само дотле бог дарује живот док што српски на штампу издам и прекрасним кћерма и синовом рода мојега соопштим.

Једна је Јованка, кћи чиче Лазе. Ова се уда за некога који роди с њом (не памтим добро) једно или двоје деце, пак је онда остави, оде некуд и степе се и за неколико година нејма му

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Кнез их почасти пићем. Чагљина поче здравицом: — Данас је наше говорење. Кућа Јерковића роди дитића — коме су јуста од дитињства окренута на Јерусалим...

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ти си млада, ти си лепа, ти си... Бирај јабуке. Изабери ону која само једаред роди. То ја знам.“ Симки букну лице. У стиду изгоре осмех. Како је смео то да јој каже? Пажљиво га загледа.

Полако је подигла главу, пажљиво се загледала у мајку и рекла: „Нећу да знам.“ И роди сина, после годину-две опет сина, и њу ти у кући почеше да чувају као лист росу.“ „Лажеш. Тако стара, а лажеш“...

Лечила се и код доктора у Београду и код врачара, и у манастир ишла, шта све није чинила... Мора да роди. Мора. Зар за њу земља нема лека? и Николу је молила. Целу је Србију обиграо и све видео.

У Толу одавно сумња. Скочи, остави виле и јурну натраг. Па одједном застаде: неће она да живи с њим, само док дете роди, само Док затрудни, једанпут, једанпут. Израчунала је дан.

А он је у Београду морао... Добро се сећа, петао га је пробудио тугом и из мутљага се извукла мисао: она да му роди дете... С њом да роди сина. Млада је и здрава. Све су жене исте. Што је Симка бола од ње? С њом је свршено.

Добро се сећа, петао га је пробудио тугом и из мутљага се извукла мисао: она да му роди дете... С њом да роди сина. Млада је и здрава. Све су жене исте. Што је Симка бола од ње? С њом је свршено.

Она, док ја жив, неће прекорачити праг његове куће. Овој ће дати пара колико год хоће и одвести је некуд док не роди. Чим дете одбије од сисе, узеће јој га. Она ће се с добрим парама лако удати.

“ Очима јој је гњечио дојке, уривао се у бедра, у бутине, дрхтећи. „Хајде, нисам чича, спаси ме, роди ми сина, убићу те, стој!

Кући није могао да се врати без онога због чега је и побегао, па је наставио да трага за женом која ће да му роди сина. Више није хтео девојку. Старој подводачици у шалварама код које је за скупе паре изнајмио собицу није рекао име.

Нека буде с Толом и свршено. Само једанпут. Неколико пута највише. Убићу је после. После, кад се роди... отроваћу је. Ако она неће? Како неће? Које женско неће? Ја ћу да је натерам. Мора. Шта фали Толи? Јак је као бик.

Преровском голокотром... моја жена! Симка! Ђорђа Катића Симка... Туђе дете да ми роди? Лажног сина да имам? Толино дете да зовем „сине“, моје презиме да носи, кућу, имање, све да му дам...

— Загуши се и мало поћута клатећи се. Она и дале мирно стоји, преполовљена месечином. — Нека се само здраво роди. Мора да буде моје и ако није моје. Само ми кажи... Да не мислим више шапуће. — Убиј ме, злотворе!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Нити питај, млада, Да ли се роди одјек твоме гласу, И да л' га наше глухо доба сада В'јенцима својим ил' камењем засу.

А један цветић што га Најлепши роди мај, Чуо је што сам крио Најтајниј' уздисај. Мирис се тога цвета С уздахом замрси, И цветак порумене, Паде ми на прси.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Захваљујем боговима не само због тога што ми га дароваше, већ још више због тога што ми се роди док ти живиш, јер се надам да ће се, васпитан у твојој школи и под твојим руководством, показати достојним престола

“ „Дабоме!“, викнуше њих неколико. „Он ће нам“, рече администратор, „зацело доћи у помоћ“. „Када?“ „Кад на врби роди грожђе!“ „Не липши, магаре, до зелене траве!“, викаху већници један за другим.

а сада се зове Монбелијар, стајало је до француске револуције под суверенитетом владара Виртемберга, тако да се он роди као поданик једног немачког владара и као петнаестогодишњи дечак био примљен за питомца Карлове школе.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Зраци сунца које се рађало занесоше му очи. Потом угледа цело велико и црвено сунце, које се роди иза брега. Кад узе нов рам да напуни, он осети као да га ушица секире удари у леву страну чела; затим се заљуља и

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И, признајем, помисао о његовом надживљењу роди у мени једну ситну, летимичну клицу задовољства. У свим тим припремама опроштајне вечери, за мене је, а и за читаво

Ето, управ таква је била моја слобода. Па ипак, то је баш она врста слободе коју волим. Неко се роди Кромвел, а неко боем-анархоид.

А кад се то догоди, кад се роди нова, млада, за живот способна истина, која без сентименталности, с окрутношћу свега што је младо и забрекло соком,

А ако се у нама ипак роди клица сумње о нама самима, довољна је једна мала помисао да нас рехабилитира и да читаву ствар опет уравнотежи: ми не

Нешто чему, како се на свијет роди, „погубни запах вањског свијета” угаси пламичак живота, разори његову бит, одузме његову суштинску вриједност.

Наш је крај добар само да се човјек у њему роди. Али онда нека изнесе своје стопе из њега! Нека понесе у очима његове зоре, његове сутоне, његова разјарена сунца и

Није ту идеју родило социјалистичко друштво: социјалистичко друштво било је оно што се одатле тек требало да роди!... Дакле: малограђанин, анархоиндивидуалист, лумпенпролетер, идеалистичка намигуша. Ето, то су моји гријеси.

Моменат кад умре она жеђ сутрашњице и, на њеном мјесту, роди се жеља за једним великим, незалазним данас. На тој вододјелници живота ваљда почиње оно што се зове: старост.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Тако четврте године, тако пете и шесте лојзе си рађа да лепше бити не може. Имало где рода не имало, ту је морало да роди и да буде и земљи тешко. Сељак постане богат.

— А што му дадосте хлеб од три сорте? — Ето зашто: црн хлеб, то је од године неродне, кад у житу гар роди; зелен је хлеб од године поплавне и градобитне; а бео хлеб, то је од берићетне године.

ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА Била једна царица која није имала од срца порода, па се једнако молила богу да јој дâ да роди. Једно вече, молећи се тако, уздахне и рече: — Та дај ми, боже, од срца порода, да би и љута змија била!

После некога времена она се осети трудна, и кад буде на том доба, роди змију, па је стане неговати, хранити, дојити, као свака мати своје дете.

А цар, кад то чује, одмах руку преко ње пребаци, и онај час почне се она трудити, и роди му мушко чедо златоруко и златокосо.

Послуша рибар јегуљу и учини све како му је она рекла, и све му се ово догоди прве године: роди му жена два близанца, кучка два хрта, кобила два ата, а више куће му изникну двије сабље.

“ До једну годину роди једно дијете, а до друге још једно. Једног дана дођох у кахву и ту нађох старца бијеле браде до појаса.

Кад дјевојка буде на том доба, а она роди сина. Кад узме цар још онако мало дијете у руке, а оно њему одмах рукама те за браду!

покрај пута куда ће пасати цар, и рече му: — Кад видиш цара, узми боб пак сиј, и вичи: хај волови, помози боже да роди варени боб! Кад те цар запита како може родити варени боб, а ти реци: као и из варенијех јаја излећи се пиплад.

Кад угледа цара ђе иде, он стане викати: — Хај волови, помози боже да роди верени боб. Чувши цар ове ријечи, стане на путу и рече сиромаху: — Сиромаше, како може родити варени боб?

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Разум не зна где је, а дух тако ходи, Посећује време и пределе трајне, Колевку постања која све нас роди, Смрт, светлост и живот и вечите тајне. Најзад све је исто, и свест снова дође, Хоризонат мисли ведрији је само.

сам да свет борбе води Због тајних сила што га овде држе И да се буни, не због какве међе, Или због тежње да се правда роди: Народи гину, и данас, и пређе, Да на страстима зађу у смрт брже.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Ово гледиште није било у сагласности са често помињаном пословицом у Идвору: ”Бери грожђе пре но се сунце роди, јер ће иначе жедни сунчеви зраци попити са њега росу.

Ја сам се родио када је она прешла већ четрдесету. Она је веровала да је то бог услишио њене дуге молитве и жељу да роди сина.

По народном веровању у Идвору, када се деси да се дете тако касно роди, мора се, да би дуго живело, дати кроз прозор првој особи која прође поред куће, која ће однети дете у цркву и одмах

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Нагло и ненадано, јунак се једног дана мења. И то приповеци даје сижејни преокрет. Кад му се у познијим годинама роди ћерка, Наца, у њему се буди она јака родитељска љубав коју иначе често налазимо код Станковића, и која га је вратила

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ко је тај Вишњић, ком на гроб грéмо? Њиме се свету похвалит’ смемо. У ропско доба мајка га роди — Али га роди српској слободи. На муке пође без стрâ и стрêпа: Мука га створи омирски слепа.

Ко је тај Вишњић, ком на гроб грéмо? Њиме се свету похвалит’ смемо. У ропско доба мајка га роди — Али га роди српској слободи. На муке пође без стрâ и стрêпа: Мука га створи омирски слепа.

Родио се Христос, кој’ се распет’ даје Али не уступа, нит’ се понижава. О, Христос се роди, српски роде драги, Са храмова светих поздравља те звоно; Христос ће те наћи, ако се не скриваш: Христос ће те

Један поглед богомоћан Ком’ одолет’ није могâ — Он разбуди жар у груди Учењака, филолога. Кâ наново да се роди, Да му с’ нова душа дала... Он затреба ново име, И љубав му кумовала. И то име ким се данас Цео један народ дичи.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Ал пристани на свет који звезде воде Изласку мутном с безбожним полетом. Срце роди поноћ главе, ал избави Себе анђелом када време стаде.

Ватра која те види биће скупља Од злата које себе не познаје. Оста само име: доста да се роди Песма у лету сјај далеке зоре. Сањам те док певаш у скамењеној води Морем без молитве про непрелет горе.

Петровић, Растко - АФРИКА

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

и тиме олакшати порођај и свести неминовно крвопролиће на најмању меру, јер што год је јача странка која помаже да се роди ново друштво, тим све бржи и краћи бива крвави друштвени прелом.

То је исто тако као кад би бабица вештачким средствима журила породиљу да роди што пре, наприлику одмах у петом месецу.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

И преклињô сам љубав Та да ме не куша, Ал’ љубав, очи, срце, Нико не слуша А један цветић, што га Најлепши роди мај, Чуо је што сам крио, Најтајниј’ уздисај.

“ ВИИ Сунце с’ роди, па завири У поноре мојих груди; Ужасне се, па ме мане, Пође даље путем својим. Ја останем с јадом мојим У ужасно

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Коста ухвати коња за поводник и поведе. Бора, а за њим и војници запеваше: Исаије, ликуј дјево... И роди сина Емануила... Бора се окрете војницима: — Почасни плотун у плафон — и показа руком навише. — Пали. Гру!

Ем није на фронту, ем још прима и стипендију. За такве се луде може с правом рећи: „Мајко, роди ме срећног, па ме баци на ђубре.“ — Тако је, тако.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

трет војинско гвоздије. Здје мене внезапу заста слатки дремеж И роди еја пред очима мње мрачни метеж. С тјем ја легох спати, в сладост сна повијен, На бећарској постељи в своје мисли

Ми чекамо — али шта? — не знамо. Да на врби ваљда роди грожђе! 1842. Никанор Грујић СИВА МАГЛО... Сива магло, ти не падај на ме!

Мора л’ то бити да се човек роди Овде, и време своје да пробави? Има л’ пут земља који кроз гроб води? Може л’ се преко да с’ овде не јави.

тако благопријатно и трогајет чувство мојеја к Вам благодарности тољ чувствително, јако да желаније в мојем серце роди сја писмено засвидјетелствовати. Вам моју благодарност.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Вода га и чата баш кô на вјенчању: „И Брадара роди сина, Мануила...“ — Да теби, Гавро, није почем тешко? — пита га Симеун, па на сваком ћошку застану.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Те вечери Воља роди се у мени. (1910) МРТВИ БОГОВИ Мудрости доста! О, пали смо ниско. У вечну ноћ нас наше воде зубље, А чини нам

И Поколење Крви тад се роди. Кô Бог ватрени смрт из себе шину, Бокоре крина низ падине рину И груну пољем што у бесмрт води.

Поколење се Крви тада роди. 2. ПОХОД Преко језера, равница и стења С китама ружа, гранчицама врења, У трку јуре синови Рашана, Победу кличу

Ноћ византијска, сладострасна, иста Кô она кад се роди Господ Нови. А само сенке с лицем кô од лима, Последњи борци царевине штуре, Чувају куле и зидине суре; Као прост

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Мрењем све живљи, старошћу све дубље млад. ОН 1 Трипут кô прутем праснуло о врата. На смртни роди се знак, да живи мрењем.

Твој род процветаће у оцу, Име ти разгласиће пој, И биће краљеви на земљи. Сав народ што се роди тад Зваће те Учитељу.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

БИБЕР Пфеффер (піпер нігрум). Бибер. У народним приповеткама типа Сигфрида често се јунак роди на тај начин што му је мајка окусила зрно бибера (Ваљавец2, стр.

Срби верују да се виле рађају на б. гранчицама: ту је мати роди, и повије у зелено лишће (Беговић, 198). У народној приповетки »Ђаво и момак« живе ђаволи у некаквој шупљој букви (БВ,

је саставни део теја који треба да пије жена да би имала млека (ЗНЖОЈС, 15, 128). »Врба која грожђем роди« спада у типична άδύνατα ‹= што не може бити› у народним песмама и пословицама (нпр.

28; 16, 1901, 364: »Да Бог даде те се не удала, Док не вид̓ла три на небу сунца, Док не чула како риба пјева, Док не роди јавор јабукама, Жута врба грожђем бијелијем«...; Вук, Посл., 2187; Софрић, 74).

За »јаворове« и »јабланске« ј. упор. Мојо Медић, Јабланске јабуке, Бранково коло, 4, 1889, 888 идд). Из ј. роди се девојка (СЕЗ, 41, 1927, 115); створи се злато (ібид.

Упор. и СЕЗ, 41, 1927, 516, и Хандw. деѕ деутѕцх. Мäрцх, И, 92). Ј. (дрво) не може да роди зато што је на »виловитом« месту (СЕЗ, 41, 1927, 313); »горка и отровна« ј.

Међу типична αδυνατα ‹= што не може бити› у народној поезији долазе ј. са јавора (»...удати се нећу, Док не роди јавор јабукама, Сува врба питомијем грожђем«, БВ, 10, 1895, 28; упор. и 16, 1901, 364; Вук, Посл.

народној поезији (»Да Бог даде, ти се не удала: Док не вид̓ла три на небу Сунца, Док не чула како риба пјева, Док не роди јавор јабукама, Жута врба грожђем бијелијем!« БВ, 16, 364; упор. ибід., 10, 28; Вук, Посл., 1902). Од речи за ј.

Иначе је ј. лек од брадавица, црног пришта, отечених ногу, наглувости (ГЗМ, 4, 1892, 146). Ј. који роди орасима спада у типична αδύνατα ‹= што не може бити› у народној поезији (СЕЗ, 16, 353).

, ни варити ни пурити кукуруз (БВ, 10, 1895, 90). Не сме се газити по мрвама које падну са софре, јер онда п. неће да роди (СЕЗ, 13, 410; 32, 185). У јужној Србији, уочи Светог Симеуна (11. ИX), мећу п.

кога се дана освећује ново грожђе, у Неготинској крајини долазио је домаћин пре сунца у виноград, и, чим се сунце роди, гађао из пушке у с. (којега је било у сваком винограду), тако да се његово семе расуло на све стране ЖСС, 139 ид).

На Божић ујутру узме један младић ш. и иде око куће говорећи: »Добро јутро, доме! Мир божји и Христос се роди!« (у Боки, СЕЗ, 20, 313). На бадњиданској трпези мора бити и ш. (СЕЗ, 40, 82). И у аграрном култу јавља се ш.

Ћипико, Иво - Пауци

Злата роди женско дијете и, прама одредби газдиној, бабица га предаде заводу за нахочад. Дјевојка не хтједе да се поврати кући ни

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Говорена реч, велите, умире често чим се роди, а живи у најбољем случају док још има кога да је се сећа. Писана реч, напротив, дужега је века, а има их које вечито

Та топлота је довољна да се на тим световима роди и развије живот, но да ли га онде заиста има, то је данас нерешено питање.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

У горама грање, Орило се славно Славујско певање Лаки поветарац Куп'о се у води – Пролеће је било, Кад се мајка роди.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(У ватри): Па, бре, брате, овакво наказно човек и да роди, па ипак не може да га толико чува и толико надгледа, као она. СЛУШКИЊА (и не слушајући га): Та остави!...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Испало је тако да су мајстор и мајсторица преварили паланку. „Весела удовица” роди сина. Крстише дете Срећко, јер је родитељима срећу донело.

Она је пореклом из добре грађанске лозе, али кад је дошао ред да се она роди, сва је њена својта поиспропадала, и материално, и здравствено, изгледа и морално.

Питате да ли ко обилази те гробове? Обилазим их само ја. Право рећи: шљива роди сваке године као луда, и, ако нећемо ми, други ће, дођемо сви из куће да шљиву оберемо. Шта ћете.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Истина, она која роди, а не доји, као што Стојковић вели, јест само полак мати, но мода је највећа госпођа, ви знате и ја знам, и ко се њој

Но она се утеши мислећи да ће се скоро вратити. Чека пет минута, њега нема, чека сат, њега нема, сунце се роди, њега нема. Шта наопако да не буде?

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Криза је појава која траје од самог постанка ове државе и трајаће све док држава устраје, као оно кад се дете роди „с фалинком“ па је вуче целога живота. И политичка деца најрадије играју ту игру, па зашто је не би и ми играли?

Ето, то је добро да буде благајник. — Благајник не може! — додаје одлучно прота. — За то треба да се роди, то је нарочити дар. По цео дан пипаш туђу пару, а не можеш да је узмеш.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Сви прснуше у смех. — Сунце му његово, а горег башибозлука војска није могла да роди! — додаје Душан. — Вечито раскопчан и мастан... — Ах, да ли ће да сване сутрашњи дан! ...

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

За све, па и самог себе био је: Смешно Лице! О КАПЉИЦИ И ЦВЕТУ У часу када се дан од ноћи дели, заједно са Сунцем, роди се једна Капљица и један Цвет. Радознала је била Капљица, румен и зачуђен Цвет. Како и не би?

— храбрила је свог небеског коњића. — Мој Цвет се рађа само једном у столећу. Може ли без мене да се роди? — дан када је Цвет требало да процвета био је близу, све жудније је хитала Капљица к истоку.

Коначно, и ноћ паде, и роди се ново јутро. Младић је бежао. Златокоса га је пратила у стопу. Ко зна колико је већ кожа с њених табана пало?

се само како ветар на рубу мочваре разговара с трскама, односећи у свет причу о звону које је опомињало, о дечаку и роди, о старцу који је знао језик птица.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

(Одлази.) ТОМА (за себе): »Гости... кућа... стока«... А моје? Све оде. И иди, па му се радуј кад се роди. Од оволицно, (показује руком) од »мрву мрвку« храни га, чувај, гледај, да, кад се умире, има ко очи да ти заклопи,

Мене ли? ГРКЉАН Ех, зар тебе, газда? Тај се још није... МИТКА (упада бесан): — родија! И неће да се роди. Зар мене бре да убијев? Мене?

МИТКА (узбуђено прекида га): Мајку, њума да ми не спомињеш. Она једно погреши, што прво тебе, па после мене роди, те с’г морам да ћутим, да те слушам, јер си старији! Тој она само погреши: што прво тебе, па после мене роди.

Тој она само погреши: што прво тебе, па после мене роди. — А мајка је мајка! (Плаче.) Слатка моја мајка, да ми је она жива, зар би дала, да ти овакој с’с мене...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

на самртном часу имао снаге да своме убици препоручи своју сестру Јевросиму уместо невернице Видосаве у жељи да се роди јунак и човек сличан њему, а не кукавица и злочинац као што је Вукашин и Видосава.

И зато је Васојевић Стева могао онако одлучно и убедљиво да каже сестри на растанку: Кад се роди од запада сунце, онда ћу ти са Косова доћи. На Косову он се бранио не од смрти, него од издајства.

Али представа о таквом Милошу, који оставља спомен роду српском, није могла да се роди у глави придворног певача. Такву представу могао је да има само народ, и то касније, кад је вековна борба с Турцима

Пријатељи свадбу устоваше: свадбу кажу у години првој, док отиде здраво до Жабњака, и роди му вино и вшеница, и сакупи хиљаду сватова.

ми проси милу шћеру моју, ти је проси, и ја ти је дадох, и ми онда свадбу устовасмо, и ти каза до прве године, док ти роди вино и вшеница, и сакупиш хиљаду сватова; ево прође и девет година, нити има тебе, ни сватова.

везирство на те земље двије без промјене вазда довијека: Мамут-бегу Обренбеговићу даде земљу равна Дукађина, ђено роди издобила вина, доста вина, више урметина, доста има бијеле вшенице, — красну земљу, што је љепше нема; а он даде сину

Што л’ одврже мене у хајдуке: не роди ми ливада сијено, ја појавих у Мораву овце, ја хиљаду дадох за сијено, а хиљада по путу остаде, остаде ми триста

Јетрвице мало живовале, мало време три године дана; кад настала година четврта, свака роди по једнога сина, Винка Мирка, Ковиљка Маринка.

три живота): којему (страшно је рећи) Феронија мати је дала три, кад роди га, душе и трипут оружјем да маше; трипут га требало убит, ал’ десница ова му тада душе је узела све и оружје скинула

нема читлук-сахибије, до само спахију, ондје је земља сељачка, од које су давали спахији десетак на оно што на њој роди; а које је имало читлук-сахибију, он је говорио да је земља његова, али се опет знала баштина свакога сељака, и он по

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Ал без мака шта ће тесто Чами горко кисне често Пусто му је Једно зрно Евидентно Чак делује доста штетно Ал кад роди много страшно Све завеје бело брашно За погачу МОЈА ГЛАВА ДОК РАДИ РАДИ Моја глава док ради — ради Као булдожер

глави 3аљубила се у једног сома НА ПОЉУ ГДЕ СЕ ЧАВКЕ ЧАВЧЕ На пољу где се чавке чавче У оном густом сплету трава Роди се једно плаво мравче Међу милион жутих мрава Мрави имају послове прече Плав се родио па шта с тиме Али мравуљак

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Ехе, то је код женског свијета друкчије — заврти пољар главом. — Женско ти се с тим роди. Жена ти има за то нос да напипа гдје њезин чича крије паре и ракију, погађа у ком дућану има шарених марама и других

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ЗА СРПСКУ ЗЕМЉУ ЗА ДОБРУ БЕСЕДУ МОЛИТВА Којано си родила слово божије с плоћу, ти и сад, молим те, роди, ако су ми и погана моја уста, у њима божије слово!

Онде се већ и ожени, узе за се кћер некога Аранита храброга кнеза арванитскога, госпођу Анђелију. Те онде ш њоме роди то блажено дијете му Максима краснога.

Добро је врло кратко, а зло је сасма дугачко. Док смо, да смо. Посеј мало да ти много роди. Сваки пливач водом, близу је утонућа. Удовичке сузе преко божијих дланова теку.

Не дичи се, брате, с туђом срамотом. О правди многе се сконе плету. Дугорепа је несрећа. Роди ли се човек — то ваља му и умрети. Остати ка на цедилу мазул. Мудри су доконати зло, а добра чинити не сазнаше.

Јелисавете, закржљаве неродиље, како она у своју седињу, стара баба будавши затрудни, онако матора, те пророка сина роди!

ево и то ти извешћујем, о Јелисавети твојој пријатељици, како то она ове добине ето, под своју јој старост хоће да роди сина. Те многи људи ће се порадовати за то чудо о рођењу томе. А име оном детету Јован хоће се нарећи.

пештерину, пак ћу тамо преборавити за неки дан чекајући ми мога порођења и видети ћу тко ће тај бити што се од мене роди. Уздам се у господина Бога да ме неће тако под ништо оставити; хоће с добром нагледати и мене худну рабу своју.

Девојка А еда не пише ли се ово у пророчаству: »Отроче се роди а мати му није свеџбала мушке стране.« Заир и пророци ли лажу?

Тако и воће и виноград сади, а оно се не прихвата нити му што роди. Штоно пророк каже: где се оре на десет пари волова, родиће му меров један.

Ил' му памет. Које је отишлога преузетак или памтење? Како ли се реч од ума роди те у другоме умљу рађа слово беседљиво? Како ли с речу смишљивање се издаје?

своме уреду а писмо је по свој васељеној расађено; и по леду и по снегу, зими и на врућини, дањом и ноћом цвета и род роди... Оно свакад листа и расте издајући свој плод из себе.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— „Ех црна Јевдо, што роди сина чапкуна!... Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито

Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка.. Ете, на туја песну гу саг кеф; сал туј песну поје ели гони мене да гу ја појем...

чардак стојеше, русе косе си чешљаше, дробне си солзи ронеше и жалну песну појеше, у песну мајку колнеше: Зашто ме роди Еврејка? Што ме не роди рисјанка?!... — Туго, Васке, што да прајим?! — уздахну Зоне.

Што ме не роди рисјанка?!... — Туго, Васке, што да прајим?! — уздахну Зоне. ГЛАВА ДЕВЕТА Она је пуна бурних сцена и крупних речи.