Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Ретко, и по један,” — одговори лавица — „али кад родим, а ја лава родим”. Наравоученије „0υκ εν τω πολλώ το καλόν: Није у многому добро”.
„Ретко, и по један,” — одговори лавица — „али кад родим, а ја лава родим”. Наравоученије „0υκ εν τω πολλώ το καλόν: Није у многому добро”.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Из прслих груди ја ћу дићи Најлепшу химну сунца. Завапи крило: да се родим, Из страшног мучења крви! Звездама мирним да забродим, На сунце да стигнем први.
Хулим у мисли коју родим, А тобом трепте моје струне: Не видим пута којим ходим, Али су очи тебе пуне. СУНЦЕ Кроз мој сâд река тече,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
3адржа, закачи!’ Неке то раде у пољу, на живом мравињаку, и гласно говоре: ’Рите, подрите, црни мравићи, да и ја родим’.
многе жене пију воду која је прошла кроз сито говорећи: „Као што лако пролази брашно кроз сито, тако лако и ја да родим.“ Породиља, са истим циљем, често пије неначету воду из мужевљеве обуће или из његових чакшира.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Шта ми друго преостаје него да почнем да се затрескавам у Београд, кад сам већ била такве среће да се не родим у некој пристојнијој вароши! Шта најпре урадим? Почнем да испитујем шта је све измислио мој родни град!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Иди цркни. Премлаћен! Лажљивче. Ја да имам да се родим, и без руку, ја бих рекао: Да, да! Опет млад и луд, ма и без руку, ма и у сраму. Опет.
— То може бити такође и девојче! — Апсолутно, и девојче. То је чак вероватно. — Кад би требало да се понова родим... Мислим на све то... Замислите тај дечко који дође, који расте, расте, и који остаје док ми одлазимо.
Ниједан од нас; баш ниједан! Нигде у свету ниједан од оних што су данас. Онда бих волео да се родим опет, не да растем, већ да се нађем међ њима, па да погледам свуда у круг. — И на ком крају света би хтео да то буде?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Док не родиш мушко чедо.“ ој ладо, ој! Ал’ говори сеја брату: ладо ле, миле! “Кад ја родим мушко чедо, ој ладо, ој! Чеда ћу се нањијати, ладо ле, миле! Јарка сунца нагријати, ој ладо, ој!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ТРИ ПИСМА И ВЕЧИТИ ПУТНИК Ја сам био створен, Госпо, да се родим, Да живим, и умрем, све у истој кући, Да целог живота, никуд не мичући, У истоме кругу разговоре водим, — А ја белим
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ђевојка сједећи сама у кући угледала више себе на тавану крушац соли па стала у себи говорити: „Да се ја удам, па да родим сина, па да му нађену име Јован, па да се он овуда стане играти, а да падне онај крушац соли с тавана и да убије мога
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
И таман да се венчају... ма шта ја ту уопште и причам! Осуде га, родим се ванбрачно! ЦМИЉА: Сад се на то не гледа као некад. ЈАГОДА: Баш ме брига да ли се гледа ил не гледа!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Осећам да ћу да родим.“ Покривала му рамена чергом, лагала, курва. И рекао јој: „Нећеш да ми подвалиш!“ „Зар не видиш?
У моравски вир! Нико неће црну мараму за мном понети. Моје дете нека наследи моје богатство. Дете ће моје бити. Кад родим, волеће ме и Аћим. Тола, Тола! Зар бољег није могла да нађе? Жена му само синове рађа. Није само због тога, осећа.
“ Трудна после толико година. Сама му је рекла: „Живу ме нећете избацити из куће. Да знаш: ја ћу да родим!“ Аћим се прислони уз ограду тора. Играју се два шарена бикчића. Како су млади и лепи! помисли завидећи им.
Случајно сам се тако и ја родио. Могао сам да се не родим. Требало је да сви ми с Луком угинемо на киши, у врбаку. Због тога су га мати и отац оставили.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Много те, мајко, болело рад ово тиха пребола. О, мало ли је за муку твоје утробе. То божјак да не родим сина у овој грози од искони, кад ходи он.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„И зар сад моје најбоље дете да носи у себи крв оног старца који већ ни за мене није имао снаге да се родим здрав и јак као и други свет.
Ко зна ко ће некада у животу бити први из нашег разреда! Можда баш неко ко није одличан ђак. Да се још једаред родим, не бих био одликаш.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Наиме, мој је отац био имућан трговац у Београду и, баш кад сам ја требао да се родим, он банкротира па покупи сву своју банкротску имовину — у коју сам и ја спадао — и пређе у Смедерево да живи.
Тај поступак никад у животу нисам могао опростити моме оцу. Натерати ме да се родим под претпоставком да сам богатога оца син и онда, када сам већ рођен, када се већ не може натраг, ставити ме пред
и поред ове утехе, још увек узнемиравало била је помисао да је моје задоцњење од седам дана, које ме је спречило да се родим као син богата оца, можда какав неодољив фатум који лебди нада мном; тако да предосећам да ми се пред крај живота може