Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сам усред природе пуне живота: код неба — без неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и братске љубави — без љубави! Никога код њега, никога око њега, никога над њим сем страха...
Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!... Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душманину!... Па му онда окрете причати све до ситница...
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Банату, кад воде невесту из родитељске куће, другарице јој певају: „Плачи Смиљо, плачи здраво, зар ти није мајке жао? Сутра ће ти већма бити нећеш мајку
чини се да је врло давно запажено јер бројне, веома избрушене пословице откривају нам читаву једну „народну генетику“. Родитељске особине се неминовно преносе на децу, те је стога суштинска природа детета одређена наследним факторима („Ђе је сова
Дете је, чини се, у народном схватању анимал едуцандум, односно створење које без родитељске бриге и неге, као ни без интензивног узајамног општења са одраслима не може постати човек.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Коса јој дуга и жута, блиска у ходу њена су бедра. Напустили смо законе и рођаке, заборавили мирис родитељске трпезе, грлимо се изненадно, а ја не знам ко је она.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СИМКА: Боже, сачувај! АГАТОН: А на мене немојте се љутити, то су моје добре намере, моје родитељске бриге. АДВОКАТ (окреће му леђа, Даници): Потребни су ми, госпођице, извесни подаци које ми тражи старатељски судија.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Како ?... понови Гојко. Од основне школе па до краја школовања одвојио сам се из родитељске куће и бринуо се сам о себи. Какав ми је био први дан школовања, такав ми је био и последњи: све једно исто...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Злобо клета, да те бог убије! Зла поразо родитељске душе! Зла предсказо отровне судбине! Прва се је крвљу осквернила безакона рука Каинова, првога је сунце видијело
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Као дете, кад сам се зором раздраган будио и отварао прозор мале, вртом опкољене родитељске куће, јурнула би, памтим, она окрепљујућа музика ствари, пуна неке снажне животне енергије која подиже, пркоси, опија.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
торбама, погледао их и сетио се да ми их је мајка направила, па кад сам осетио да је бар један делић моје слатке родитељске куће уз мене, мало сам се примирио.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
девојке, други пут приликом њеног предсвадбеног, ритуалног бањања, па онда на самој свадби, у тренутку одласка из родитељске куће и, с друге стране, уласка у свекрову.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
онда не можемо а да не помислимо на свадбену стилизацију, у словенском фолклору добро очувану, невестиног одласка из родитељске куће као погреба.
А у Нечистој крви посебно ће бити занимљиво то што се мотив губљења родитељске куће, у виду њене „продаје”, и у сиже уводи. И уводи се из Софкине свести.
је појава утолико више занимљива што иначе Станковићеви ликови обично некога воле, а несрећа долази од туђе, поглавито родитељске, породичне одлуке, изричите или прећутне, која онемогућава љубав.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Паланка, живи регистар за све и свачије наслеђене и стечене способности, пошто се прочује нешто из Сокине родитељске куће, говорила би: „Љуто дериште, као и покојна мати јој... Биће да није ни сасвим здрава, болесни јој и отац и мајка..
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тамо је мене очекивала увек читава чета одметника од родитељске власти, са којима сам изводио разне екскурзије по туђим баштама, таванима и крововима и са којима сам изводио све
Судбина, међутим, обично иде по среди, између жеља дечјих и родитељских, и ретко кад задовољава родитељске жеље, а врло често дечје.
Бива, разуме се, да се у сукобу родитељских и дечјих жеља судбина просто збуни, те испуњавајући погдекад родитељске жеље не пропусти да задовољи бар донекле и дечје жеље.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће. Мајка му кришом шаље новаца и иначе га помаже, али отац, стари Петракија, још никако да се одљути: никако неће