Црњански, Милош - Сеобе 2
ето и сад, кад се решила – угледавши њега, како јој у Будиму, у кола улази – да пређе преко свих обзира, и према родитељу, и мужу, и свету, па да буде само његова, ето шта је дочекала. Он у њеном загрљају сећа се неке друге.
Теодосије - ЖИТИЈА
и не жалости се због мене, сине вазљубљени, него се радуј и весели, јер ево по молби твојој јавио ти је Бог о мени, родитељу твоме. И овом славом коју на мени пресветлу видиш обогати ме сведобри пребогати Бог.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Не тајим да вашу кћер љубим, а и тко не би таковаго ангела љубио; но најпрежде морам мојему родитељу јавити и од њега дозволеније просити. МАРКО: То је у свом реду.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Само ћеш га обрукати. — То мене није брига. Ја извршавам обавезу према свом родитељу. — О томе ћемо сутра. Време је за спавање. Скини с кревета једну сламарицу. Узми и покривач и лези поред фуруне.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ђорђе пак, стегнув од жалости срце, поче: „Мили родитељу! Шта ти рече, да од Бога нађеш? Мало ли зар нам је страдања, туге и невоље тешке?
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
РАНЕ 38 ОСАМА НА ТРГУ 40 ПРЕДВЕЧЕРЈЕ 42 ТРАГ 43 ЈЕДИНОЈ 45 МИРОВАЊЕ ДРВЕЋА 47 СИВИ ТРЕНУТАК 49 ГРОБНОЈ 50 БРАТУ 52 РОДИТЕЉУ 54 ГЛУХОТЕ 55 И 56 ИИ 57 ИИИ 58 ИВ 59 В 60 ВИ 61 ВИИ 62 ВИИИ 63 ИX 64 X 65 РЕЧИ У
Иза сна сну дубље буде пробуђење. Брату се из дубина огласи, прене на овај глас. РОДИТЕЉУ Ко си? Ко и куда ја, Плод без плода твој, И судња ова у мени реч? Син, ево, прогледавам.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Најпосле замоли свог непознатог пријатеља да јој помогне из ове њој непознате шуме изићи и свом родитељу вратити се, за које му она вечиту благодарност после своје смрти оставити обећаваше.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад се трипут обредише вином. Кајица ти на ноге устаде, па се своме он поклања краљу: „Крању Ћурђу, родитељу красни, пусти мене међ' Маџаре, бабо, да се мало поиграм с Маџари!
дванаест војвода! Није шала три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа!“ Ал' Кајица беседио краљу: „Краљу Ђурђу, родитељу красни, нећу, бабо, заметати кавге, а тако ми улеве краљеве, и тако ми леба царевога!
баш под сису леву, токе разби, срце му расече; земљи паде војвода Кајица, врисну јунак као соко сиви: „Краљу Ђурђу, родитељу красни, уби мене Маџар изненада, брез јуначког мога огледања, моје сабље и деснице руке!
Можеш ли ми преболети, сине, да те баба на лекаре даде?“ А Кајица једва изговара: „Краљу Ђурђу, родитељу красни, ја ти, бабо, преболети нећу, јер су стреле пусте отроване, на змијину једу накаљене; ако можеш, освети ме,
Гледа књигу Сенковићу Ђурђе, гледа књигу, а сузе пролива; ал’ га пита Сенковићу Иво: „Родитељу, што сузе проливаш? досад су ти књиге долазиле и кроз твоје руке пролазиле, али ниси суза проливао“.
А прести се нисам научио, Турком прести не могу кошуља“. Ал беседи Сенковићу Ива: „Родитељу, Сенковићу Ђурђу, ако с’, бабо, остарио врло, те не можеш на мејдан изићи, од бога си мене испросио, бог је мене теби
“ Ал’ беседи Сенковићу Иво: „Бог ми с тобом, родитељу Ђурђу! Нисам, бабо, ага од Рибника, ја сам, бабо, твоје чедо Ива“.
Ива на невољи, он се маши у јанкесу пасу, баци главу аге од Рибника, баци главу пред свог родитеља: „Бог ми с тобом, родитељу Ђурђу! Ето т’ главе аге од Рибника!
Ал’ што с’ турско руво облачио? Мало бабо душу не огреши, мало тебе не погуби, сине!“ Али Ива поче беседити: „Родитељу, Сенковићу Ђурђу, по чем би се могао познати да сам био тамо на мејдану кад с господом у диван изиђем?