Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Из смрти у живот непрекидно ходиш: За мој сан умрла, живиш у мом болу; Мреш у мојој вери, у сумњи се родиш; Бедну, а кроз сузу ја те видим холу! Из мог благослова прешла си у клетву, И бол одрицања; твој век свагда траје..
Црњански, Милош - Сеобе 2
Него девојчурак у жени. Треба ето да родиш и треће, а још ни од двадесете одмакла ниси! Преварих се, душо, у теби! Содјеловах не малу бригу себи!
И посети! Ђурђе је помилова. Поче мирно, и нежно, да је у образ љуби: „Ти знаш шта те чека. Да родиш. Па у памет се. Да нас, на веки, Нечастиви, не разлучајет! Па ћеш рећи, гле! Спавни сад мало, опамети се!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Можда баш овде? — Да, баш овде ако треба. — И онда би опет имао да умреш, и опет би желео да се понова родиш да би опет погледао и тако редом. — Опет бих то желео. Човек који је говорио у почетку весело, растужи се очито.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али моја мајка као да то није ни слушала. Она је сва била обузета једном мишљу: — Ето, родиш га, чуваш га, да га напослетку пратиш у рат... Мој се отац наљути: — Ви сте жене злослутнице. Шта плачеш?...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ ладо ле, миле! Братац сеји одговара: ој ладо, ој! “Не ћу т’, сејо, походити, ладо ле, миле! Док не родиш мушко чедо.“ ој ладо, ој! Ал’ говори сеја брату: ладо ле, миле! “Кад ја родим мушко чедо, ој ладо, ој!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Победила је смрт. Победила је сласт. Једну никад не вукоше твоја кола: част. КУГА Ники Бартуловићу Свеједно родиш ли сина или кћер у славу покољења. Укус се мења, укус се мења: не мења се човек и кер.
Шта ти је жао нашег покољења, укус се мења, укус се мења. Свеједно родиш ли сина или кћер: вечно су исти човек и кер.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Са твојом се домовином дичила и поносила! Бог ти дао сваку срећу, а нарочито ову чест: да родиш синова шест, кћери двије, да ти криво није.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
То никада неће моћи да заборави. „Ово је твоје ако ми родиш сина! Ово је твоје, и још ћу ти дати. Даћу ти колико хоћеш, све, колико имам, колико можеш да понесеш.
“ Ђорђе се смешкао: „Ако ми родиш сина, онда си ми жена.“ „Ја више нећу да живим у селу.“ „Добро, живећеш у Београду.
„Слушај... Слободно ти живи с Толом. Мораш, чујеш ли? Ја тако хоћу. Наређујем ти! — шапутао је. — Хоћу да ми родиш сина... Наследника да ми родиш. Што ти је незгодно? Не дам ништа Вукашину. А Тола је јак и све га жене хоће.
Мораш, чујеш ли? Ја тако хоћу. Наређујем ти! — шапутао је. — Хоћу да ми родиш сина... Наследника да ми родиш. Што ти је незгодно? Не дам ништа Вукашину. А Тола је јак и све га жене хоће. Досад је све мушку деду имао.