Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Већ и од седења у чувеној културној установи сам себи сам се чинио паметнији и важнији: помисао на раздаљину између родних Ивановаца и светилишта културе у улици Рицхелиеу изазивала је пријатну вртоглавицу, и нешто поноса.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Грозницом окна дрхти светлија потка предела, коју проткају нерви цвали ми по руј-очају родних брегова - а симетрија лирског облика, немир-икона, зебњу разигра ритам-сликама, што ме узносе брујем, искрама, из
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
затишја испод команде и, као вечите луталице, иду често бесциљно по пољима и забранима, сећајући се, ваљда, својих родних њива и лугова. А чим плане прва пушка, враћају се исто тако нечујно у своје ровове.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Дошао сам да легнем и ту, да се загледам у море и прошапућем страсно имена родних поља, азијских острва, и далеких река, да помислим на боју леда и снега, око земље, и месечине на небесима.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дува ветар! Дува преко високих гора, преко широких поља, преко великих вода! Дува преко родних воћака, преко грозних винограда! Дува преко коренитих кукуруза, преко танких конопаља, преко кластих јечмова!
Ћипико, Иво - Пауци
Харна земља одужила се и радосно се јавља. Иво се сјећаше прошлих родних година из свога дјетињства, када је са својим друговима бјежао из процесије да се оките смиљем и кадуљом, а кад би се
и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилашца и испунише још влажни простор између родних грана. И вршци виших стабала засјаше; плод плану црвеније и њихова обличја постадоше веселија и живља...
Људи занијели се трудом и добићем,. не увиђајућ' да срћу у пропаст. Приходи родних обилних година падоше у руке каматника.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Три бурна минуше векâ откако у љутом боју Падоше синови Буде, бранећи науку своју. Под небом пољана родних, на цветном, раскошном југу, Они су примали самрт од ножа Браминих слугу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Шофер сâм заустави и ми се попесмо. Пролазили смо поред цветних вртова богатих вила, родних и сочних поморанџи и широких смокава, док су агаве и опунције расле као жива ограда око имања...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1911. ЈЕСЕНИ МОЈА... Јесени моја, поздрављам те!... Ходи, И пођи са мном преко родних страна, По лијепијем мјестима ме води, Гдје шуме чежње мојих давних дана.
И слушам како широм родних страна Радошћу звони са гусала струна, Док се у злату васкрснијех дана Са небом љуби твоја горда круна. 1911.