Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
бацати на народ, него поучити га и освестити како се и у највећој ствари уму пороци довијати, сваки ће благоразуман родољубац са мном бити сагласан. Ј. С.
МИЛЧИКА: Нисам вас скоро тако расположену видила. НАНЧИКА: Морала сам, зашто ти је отац познат као велики родољубац. МИЛЧИКА: Да вас је Зеленићка чула говорити!
СМРДИЋ: Тако ми солдат каже. Но умро нам је војвода. ЗЕЛЕНИКА: Слаба штета кад није родољубац да ваља. Пешта и Будим важнија је за нас вјест. ЛЕПРШИЋ: Јесам ли ја казао да морају пропасти.
Шта ћу да радим? СМРДИЋ: Дајте му што је за њега. Је ли право да он, као познати родољубац, ништа не добије; а други, који су дволичили, или који су познати као мађарони, плаћу беру?
3. ЛЕПРШИЋ, ПРЕЂАШЊИ ГАВРИЛОВИЋ: Ево, господин је Лепршић бар ватрени родољубац; он ће дати што на сиротињу. ЛЕПРШИЋ: Чекајте док буде славенско царство, пак ћете онда видити славе.
ШЕРБУЛИЋ: Никад ни довека. Који је био лане мађарон, тај ће се као такав и подерати. ГАВРИЛОВИЋ: А који је родољубац, тај може чинити што оће, јелте? СМРДИЋ: Родољубац не може друго радити него што је родољубиво.
ГАВРИЛОВИЋ: А који је родољубац, тај може чинити што оће, јелте? СМРДИЋ: Родољубац не може друго радити него што је родољубиво. ГАВРИЛОВИЋ: Кад бих вас о противном уверио?... Али ево наши земљака.
ЛЕПРШИЋ: Као ви, што дајете кћер за Маџара. ЖУТИЛОВ: Ви сте фантаста. ЛЕПРШИЋ: А ви родољубац што сте напунили џеп од крађе. ГАВРИЛОВИЋ: Немојте, господо, тако викати; срамота је од страни!
Жутилов удаје кћер за Маџара, а господин Лепршић постао је чиновник изван војводине, па се сад препиру који је већи родољубац. ЗЕЛЕНИЋКА (осврће се): Нема нигди столице да могу пасти у несвест. Је ли то истина, забога?