Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Отуд није чудо што неваљали и покварени, а такови има свуда, под видом родољубија сваку прилику за своју себичност употребљавају, и најбезумније совете дају, не марећи оће ли се тиме својој општини,
ШЕРБУЛИЋ: Ево и госпоја Нанчика има зелену. ЗЕЛЕНИЋКА: Ја се надам од њеног родољубија да ће је одма поцепати. НАНЧИКА: Мени ова лепо стоји.
НАНЧИКА: Мени ова лепо стоји. ЗЕЛЕНИЋКА: Најлепше нам, слатка моја, сада стоји родољубија; зато је поцепајте упркос свима непријатељима. НАНЧИКА: Како би ја најлепшу моју пљуну поцепале?
НАНЧИКА: Ми се не можемо тући. ЗЕЛЕНИЋКА: Тући? То нико од нас не захтева; премда жар родољубија може потпалити и њежне перси краснога пола. Примјера има доста у историји.
ШЕРБУЛИЋ: Право кажете да су кукавице. Али тако је, кад нема правог родољубија. ГАВРИЛОВИЋ: А шта би ви радили? ЛЕПРШИЋ: Поставили би маџароне за чиновнике. СМРДИЋ: То може јошт и бити.
Кажите ми, који је највећи знак родољубија? СМРДИЋ: Све је то ваше масло, но разговараћемо се док се вратимо кући. ГАВРИЛОВИЋ: Кад нема одбора.
НАНЧИКА: Мађарон један! ЗЕЛЕНИЋКА: Развратан Србин! ЛЕПРШИЋ: Који нема једне искре родољубија у себи. ГАВРИЛОВИЋ: О родољупци, родољупци, идем приповедити свету шта сте радили, да видим оће ли се наћи који, који