Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Треба ми нов коњ за јахање“. „Не брини се, набавићу ти берберског ждрепца каквог није јахао ни Цид Кампеадор!“ - Дон Родриго закуцаће на мојим вратима: „Мардохају! Треба ми добар оклоп“. „Добар оклоп, доброме јунаку!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
је отприлике гласио тај разговор у књизи, измеђ' дон Родрига Мондега и Хуане, сироте девојке, гробареве пасторке: Дон Родриго: Девојко, исповедам ти се овде, пред овим мртвим сведоцима, да је моја љубав искрена и дубока као што је туга која на
Хуана: Ах, кад бих смела тим речима веровати! Дон Родриго: Те речи теку са усана и из душе једног племића, коме је реч светиња а за клетва равна вери.
Хуана: Толико је за мене среће у твојој љубави да ја немам довољно храбрости тој срећи да се подам. Дон Родриго: Ал' имај бар храбрости рећи оно што ти душа осећа... Хуана: Волим те! Дон Родриго: Ах, драга моја Хуано!
Дон Родриго: Ал' имај бар храбрости рећи оно што ти душа осећа... Хуана: Волим те! Дон Родриго: Ах, драга моја Хуано! Хуана: Слатки мој Родриго! Све су то биле речи као написане за нас.
Хуана: Волим те! Дон Родриго: Ах, драга моја Хуано! Хуана: Слатки мој Родриго! Све су то биле речи као написане за нас. Преписао сам лепо у два егземплара и књигу оставио опет под теткин јастук.
И онда, кад смо већ обезбедили да све глатко иде, почели смо казивати једно другоме љубавне речи, исто онако као дон Родриго Мондега и Хуана, сирота девојка, гробарева пасторка.
Дон Родриго је своју реч завршавао овим: „'Оди, 'оди, љубљена Хуана, на моје груди, наслони твоје усне на моје, нека нам се кроз
Наиме, дон Родриго, да би уверио Хуану у своју љубав, доводи је до споменика на гробу свога деде и овако јој се заклиње: — „Кунем ти се