Јакшић, Ђура - ПРОЗА
био, па често у поноћи, кад се мисао удуби у сиву маглу далеке прошлости, ништа више не бих пожелео но да ми нико у роду са другог злочина не буде осуђен... Беше Велики четвртак 1849. године.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Лесинг, уже просвештенија Германији велики просветитељ, својима прекрасними баснами својему је роду велику заслугу показао.
Нека само послушају ово што ћу рећи, пак нека сами суде. Што је за све народе боље него за само један народ, то је роду чловеческому воопште и полезније и правије: гди се наука уводи и распрострањава, гди поредак и закони царствују, гди
А неблагодаран ... уви! је ли могуће да је човек неблагодаран? Не дај, боже, такога у роду! 13 Лав и бик Стар лав сретне млада и јака бика, и не уздајући се јавним сраженијем победити га, приступи к њему
и да се на стотине година време изискује, за искоренити из једнога целога народа нека луда сујеверна и человеческому роду вредителна мудрованија, којима су се материним млеком задојили и напунили, и која су им се у крв и у мозак замесила и
” Наравоученије Велико ће добро роду сербском учинити ко преведе на наш језик малу Рафа физику што је за децу на немецком језику издата.
Нека буду ове вешти препоручене општега добра роду желатељем. Ни на који начин не може човек тако дјејствително о суштеству, о мудрости и о благости бога творца уверен
И не само велики императори и славне на свету императрице овакова дивна и роду человеческому преполезна исправљенија у дјејствије производе, него и далеко мањи у општеству| поглавари, кад су
Наравоученије Откад је бог људе на земљи створио, и откад су међу њима цареви, ниједан цар није веће благодјејаније роду человеческому показао и учинио од онога кому је бог у срце вдохнуо да се чрнци и чрнице, калуђери и калуђерице, од
калуђер, кад овако сам живим, разве што у црним хаљинам обучен не ходим), јоште, хвала господу богу, нисам ни у једном роду и језику такове дрвене и нечувствене калуђере нашао ни познао који за женом не уздишу, не чезну и не гину.
Ту кад дође, свему се царскому роду и племену, синовом и кћерма, поклоии, све по пристојности и по педy поздрави, а навластито и по превосходителству
надлежи, он је прави свети отац и високопочитанија достоин, носећи попеченије о оном што је светјејше у человеческом роду, то јест благонаравије, всеопшта љубов, мир, непорочност и чистота совјести.
У сваком роду и језику они су људи ужасни који хоћеду за бога више да ревнују и да се старају него што сам милостиви изискује бог, и
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Презнем и отргнем се из руку очајанија, и аки од сна пробудим се и помислим: а да л̓ би се јоште у чем себи и свом роду помоћи могло? Од свију мисли ова ми се учини неопходимо најпреча и најнужнија: молити највећега врага, Турчина.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Станко и упиљи у њу. — Мене не може нико натерати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... — Онда? — Онда ћу кидисати сама себи!... И што ће ми живот!... Око јој се запалило пламеном.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Интригу бестидну идејом су звали, А лаж под идеал продавали роду; Борили се стидно велики и мали, Рушећи законе да спасу слободу...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Утом заурла поп-Ћирин пас, не трпећи, као и сви у његовом роду, музику. — За газдом! — прошапта гђа Спириница. Јула радо и весело послуша мáму, и отвори широм прозор, а Шаца се
Црњански, Милош - Сеобе 2
А то, што му преостане, жели да остави свом роду, као задужбину. Павле онда окрете главу, да не гледа свог чувеног рођака, за кога је слушао, тамо доле, у Срему, да је
царска позвала нас, Вишњевском, у Росију, нити предобила национ наш од Аустрије Вишњевском, курвару, већ целом роду нашем, крштеном, пружа своју силну заштиту.
Теодосије - ЖИТИЈА
и ума очистивши у себи, могли бодро исказати добродетељи живота свеблаженог Саве, који је сада поново засијао у нашем роду.
А нашем последњем, лењивом роду, у који свршетак векова достиже, у коме је мало оних што се спасавају, не само да је потребно него је и веома пожељно
слушањем примише од оних инока који преподобнога погребоше и који с њима бејаху, па ми то о њему испричаше да и род роду после њих ово пренесе као повест, те написах и сатворих да сваки може прочитати, да се добро житије преподобнога не би
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
На власт је долазио избором и прећутним пристанком. По правилу је ово достојанство било наследно у роду племенског старешине.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
а онда се насмејала обухвативши погледом насип са железничком пругом, сјајно огледало мртве Тисе иза пруге и једну роду која је дремала крај шевара. - Сад иди!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
М., 1958, с. 528) БЛАГОСЛОВИ У ЗДРАВИЦАМА НА СЛАВИ — Нашем брату домаћину и његовој браћи и деци, роду и породу дај Боже лијепо и дуговечно здравље! (напијање за здравље домаћиново) (Вук, ЖОСН, 1987, с.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тврдило се да је кажњеник граф, послије да је принц, и чак да је у роду с царском кућом. Говорило се: „Бог сâм зна шта бјеше скривио тај кољеновић, кад га тако унизише!
Овај одговори: — Још од какве! Овај је Јанко, ђедо, гроф, а то је више но војвода! Он је по роду мало мањи од Долгоруког. — Лијепо, ваистину! Биће мило владици... А да ли си, Јанко, дијете, био кад у рату?
“ Тада сви устану, војвода напије седму здравицу дому, братству и роду, и то се зове: „Здравица с ногу“. Тада сви излазе, редом како су улазили, па када се одмакну, проспу огањ из пушака
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
И у људском, и у зечјем роду, најрадије се играју они који још нису окусили талог из чаше животног искуства. Што важи за људске синове, важи и за
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: добро, господине, тешко сваком, који не жели своме роду добра. Само, како ће то бити? ЛЕПРШИЋ: Ево како.
У војводини српској дичи се Маџар љупкостију брака најдичнијом Српкињом; у војводини српској неће Србин да служи роду него туђину!
Нећаче, нећаче, вратите се у њедра ваше домовине, духом вас народности преклињем, вратите се роду вашему, којега сте били потпора и отрада!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
издавати Славенно-сербскія въдомости, »посвјашчене роду и свјашченству«. Оне су биле уређиване по угледу на бечке информативне политичке листове, и највише говориле о спољњој
Атанасије Стојковић га назива »великим нашим и јединственим Раичем« и предсказује му бесмртност у захвалном српском роду.
ново доба и »шчастљиву Европу«, тако богату ученим, напредним људима који траже »шчастије садашњему человјеческому роду«, ново доба када се Европа прекрилила многобројним научним установама и када сваки дан излазе на свет »премудро
Соларић је све то радио ради »обшче ползе« и из љубави к »многољудном српском роду«. Он је ђак Доситеја Обрадовића, велича његово доба »кад су и Сербљи о свачем слободно мислити, и тако богодану
србског, са циљем: »говорни србски језик образовати«, »полезне књиге сочињавати«, »прилику и начин дати србском роду просвештавати се и књижну културу србску колико се више може подкрепљавати«.
Оно што је 1826. писао важи за његов песнички рад: Ја Сербин сербски читам, пишем, И духом сербским к Роду дишем Па песмом сербском дижем Род... ЈЕЗИК.
филозофски писци XВИИИ века: »Романи бо, сатире и басне јесу таква сочиненија којима су паметни људи многе погрешке у роду человечском истребили, а худе к добродјетељи приклонили...
Ово дело, посвећено »роду и обшчеству србском«, имало је да представи »славу праотаца наших« — »чуствујући величину њину, а трудећи се да се и
Он стално ставља народност изнад вере. У својој сасвим доситејевској песми Поздрав роду из Беча 1847. год.63 на којој се потписао Владика црногорски, он осуђује оне који у име вере сеју »адско сјеме
неисцрпан у похвалама »прекрасних песама« »природног народа« српског, тврдио да се од Омира ништа тако значајно у свом роду није јавило, да је вредност српских песама толико општега значаја да ће због њих Европа учити српски. 1827.
« У први мах, он је тај посао радио из општег родољубивог осећања, из »гореће љубави к роду сербскоме«, за »сваког оног Сербљина који националисмус свога рода љуби«.
Свој песнички програм изнео је он у посвети »Српском роду«: Све што имам — то је твоје, Све што имам — теби дајем: Са слађаним уздисајем Срце — мисли — песме моје!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Ту се и заваде, и напослетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди. Говоре, даље, о старим »јегерима«, роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о бомбардирању Београда, и о репарацији државног брода »Делиграда«, за који
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„За отечество, за слободу!“ — По целоме се чуло роду. Да силног онда турског јада, Да силна онда чалма пада! о верни, мили ти мој маче, Још млога турска жена плаче,
Теби, Јово, отац мио Од крвничке руке паде, Ал' ти си га заменио, Заменио кâ ваљаде, Заменио дивну главу, Учинио роду славу. 48. Па ево те сад назада Измождена, јадна, бледа; Тешки бол те свег савлада, Те уздишеш: „Баш се не да!
Овако затим збори: Овамо мени руке дајте, И збогом јако ми остајте. О ите купте знања плоде, И роду лепе правте годе, За њега буд' вам живот вас, За мене само дикој' час; Малени часак опомене У груди вашој нек се
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Па и Нијемац је пропао! — гракће Рожљика. — Него, дедер ти, ово нам је посљедња трговина, учини роду глас, поштено плати.
— Хајде, Василије, хајде, дико моја, учини роду глас, пођи с друговима. Лијепо ће ти тамо бити, обучен, обувен, сссс ...
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Уздам се да ће се наћи који, својему роду добра желатељ, Сарајлија и Требињанин, Новосађанин и Осечанин, да пошље овде типографу по неколико дуката за дати му
мора до реке Дунава, сви ће га похвалити Слатка је утеха надати се да ћеду наша имена живити и мила нашему роду бити за добро које смо му учинили до они(х) сами(х) далеких(х) времена кад се наше кости у прах обрате.
Бошњак и (Х)ерцеговац Турчин, он се Турчин по закону зове, а по роду и по језику, како су год били његови чукундедови, тако ће бити и његови последњи унуци Бошњаци и (Х)ерцеговци догод,
С чијом вољом и допуштењем људи се плоде и рађају, расту, живу и сладости овога света уживају у сваком роду и племену, у свакој вери и | закону? С божјом. Дакле, шта би ми хотели, да смо аметнији и бољи од Бога?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Кад таке жице пуцају роду, је л' чудо што гласови странпутицом оду? је л' чудо што и нас, жичине друге, нескладне туге обузе склад, зовемо
Зар жена, блудница, постељичарка кмета робовског јуначком роду да нам буде спас? Је л' ово збор? Је л' ово судница? светилиште ли храма боговског? ил' сведилишта оскрнавни јаз?
Зар се тако уста љубе што им зуби роду твоме на разбоју самртноме самим шкрипом главе рубе? Зар се тако желно-вољно обамире на тој руци што ти са ње синоћ
” тако далек збори глас. А чује ли тог поздрава, тог поздрава смртних страва, израиљском роду глава? — Самсон спава.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И тако ево најприје нашијех народнијех приповиједака, за које мислим да ће у своме роду бити тако знатне као што су народне пјесме у своме.
Свако од тих дела има своју посебну вредност, упоредиву једино са неком другом у истом роду. Народне песме и народне приповетке не дају се мерити истим метром, нити се њихове особине могу поредити; оно што је
С. Караџића. Све што је он записао и данас је, с малим изузетком, најквалитетније у овом роду, а без икаква изузетка то је најбоље обављени посао.
Ореже и окопа виноград, па га опет радботаше као и пре. Виноград понесе диван род. Све се село чудило роду. Кад је било по Светом Илији на десет дана, а небо се над виноградом страшно наоблачи.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: А кад нема мајку? СТАНИЈА: Родбина. ЉУБА: А момак? СТАНИЈА. Он је казао мајки, или роду, која му се допада. ЉУБА: Па онда? СТАНИЈА: Пријатељи се погађају, докле не угоде. ЉУБА: А девојка?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ С тезге крекеће жабац: „Продаћу теби роду, трске, ветар и сунце! Мени — муве и воду!“ „Јарића двоје имам,“ — грлат крокодил зја — „дебели, тешки, масни!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Отаџбино, мајко тужна, Има л' кога у мом роду, Да распали роба сужна, На бој свети за слободу, К'о у доба она стара, Против Хуна и Авара?
ноге, Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге — Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
и памти корења кобна жиле са неманског списка он се врло мало храни још мање плоди само отвара ходник дуговечном роду човека који је себи драг. 3.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Тајко и мајка сина жене; Од рода је од велика, Кољена је господскога, Никоме се и не јавља, Но се роду лицем клања, Род ми њојзи одговара: “Не клањај се, селе, роду, Но зафали вишњем Богу, Који ти је уд’јелио Млада
Кољена је господскога, Никоме се и не јавља, Но се роду лицем клања, Род ми њојзи одговара: “Не клањај се, селе, роду, Но зафали вишњем Богу, Који ти је уд’јелио Млада рабра господара.
Су што ли си млада отирала?“ Тихо снаха ђеверу вељаше: “Мој ђевере, од злата прстене! Кад сам млада у мом роду расла, Свако ми је у род добро било, у вечер сам рано лијегала, А у јутру доцкан устајала; Ја сам лице ђулсом
“ Моја драга хоће поћи за те, — Сама ми се сабља вади на те! Не узми је, мој по Богу брате! Свему ми је роду омиљела: Моме бабу дворбом и угодбом, Мојој мајци родом и племеном, Мојој браћи стасом и узрастом, Мојим секам’
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Камиле тапкају и трепћу, звезде трепућу: Месец им се, понекад, придружи у беспућу. Да је сунце са камилама у роду, о томе Сведоче старе арапске књиге, четворотоме: Васиона је, у почетку, била усијана гомила Која се на милион
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Из Ческе.“ „Зашто бјежите?“ „Зато што ме силом турише у солдате.“ „Ама, ви сте официр!“ „То ме је ишло по роду и васпитању, Господару!“ То им је био сав разговор. Владика му се загледа добро у очи.
Залуду су га запитивали Оташ и Спасоје о постојбини и роду му, он је увијек умио сврнути говор на друго што. Оставимо њих, пак свратимо к оној двојици момчади што на главици
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
И тако ево најприје нашијех народнијех приповиједака, за које мислим да ће у своме роду бити тако знатне као што су народне пјесме у своме.
овдје мјесто икакве друге препоруке ево наводим: „Ево нашијех народнијех приповиједака, за које мислим уа ће у своме роду бити тако знатне као што су народне пјесме у своме.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ова материја, будући најпотребнија и најполезнија чловеческом роду, она ће бити и најособитије намереније овога мојега писања.
Овде не могу изоставити да не назначим, без сваког пристрастија к мојему роду, да од свију народа које сам познао нејма милостивијега рода над српским, а најпаче к сродству.
богат човек без науке (ваља овде разумети такога богаца који с богоданим својим богатством никаква добра општеству и роду својему не чини, дар божији закопан и сакривен држећи) подобан је волу с позлаћени рогови.
Ја овде не мислим с оци процес терати, но толико роду мојему истину кажем да знаду, и да се не плаше као деца у помрчини, да, ако кад началници и поглавари буду хотели на
А шта утешителније и чувствителним срцам може бити слађе и целому человеческому роду честније и славније колико познати да света небесна добродетељ по свему лицу земному у свим племенам и језиком има
ће с временом албанески како год и влашки народ с славенскими словами књига на свом имати језику, такови человеческому роду доброжелатељни прорицатељ нека се нимало не боји, но нека слободно то пожелатељно опште добро предсказује и прориче.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Двајест пети „вра“ у моме роду, болан!“ Нови фра-Брне није нипошто хтио да се сврће код Велике оштарије, но да се заомине.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Можда су сељанке биле у праву?« помисли. »Можда дете није од овога света?« сети се прича о уклетој звезди, вилинском роду, ђавољем семену, и задрхта. »Шта ће бити с девојчицом кад ја умрем?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Као прекаљени пешак, припадао је Он сав овоме своме увек пресудноме роду оружја, док се о коњици никад није добро изражавао, па се може рећи да је ову донекле и презирао, те је далеко био и
Оне су, између осталог, објавиле: да се пешачки капетан прве класе Таса Мелентијевић производи у чин мајора у истом роду оружја.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ореже и окопа виноград, па га опет работаше као и пре. Виноград понесе диван род. Све се село чудило роду. Кад је било по Светом Илији на десет дана, а небо се над виноградом страшно наоблачи.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
није заборавио на коваче, о којима нам даје поуздано обавештење: „Они, као што знамо, припадају засебном племенском роду и истовремено су и ковачи и свештеници и чувари фетиша, јер граде оружје, и рукују огњем.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Мојсејствуј нам, као роду израиљћанском у Египту, пред његовим најнепобеднијим и августејшим монархством, јер знамо у одважности не оскудеваш.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
За једно зрно у овој љутњи за њоме пуштено не би одговарао ни обичају ни њеном роду: тешко међу људима проговорила жена мужу. Зато га брзо уведоше у млин, да се И То зло не би догодило.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Остала му душа чиста, Срце здраво, живи плам. „Срце моје — он сад вели — Роду, својти поклањам.“ »Нови Требевић« 1892.
»Јавор« 1890. ВОЛЕО БИХ ЗГРЕШИТИ... Е баш бих волô једном Згрешити роду свом, — (До сад се никад нисам Нашô у калу том). „Од куд ти таква жеља? Та зар те није срам?
„Од куд ти таква жеља? Та зар те није срам?“ Није; јер од куд ниче То врло добро знам. Волô бих згрешит’ роду У каквој забуни, У тренутној слепоти, У краткој трабуни; Па кад бих очи протро И стресô гује зле, Да викнем:
“ Е, то би био пример! — Зато и желим то — До тог се виса Србин Још није уздигô. Сад знате зашто жељах Згрешити роду свом, Ал’ шта ћу кад не могу Ни делом, па ни сном.
То кандилце, омладино, Гледа твоју мету, Радује се сваком твоме Напреднијем лету. Омладино, српска соја, Надо роду своме, Шир’те крила, браћо моја, Лету напредноме!
Па ипак често гушим Мржњу и гнева гром И све те жртве носим На олтар роду свом. Кад анђô рода мога Ускликне: сад си свој! Онда ћу, шири свете, Онда ћу бити твој!
Из низине дизô си се право, Што си могô то си роду давô, Будио га над ’но се успавô — Зналцу душа много с’ обећавô.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ако желиш праве среће Себи, мени, чеду своме, Из дна душе кратко реци: Помоз’, Боже, роду моме! ЛXІІІ МАТИ СИНУ КОД КОЛЕВКЕ.
ојачало, Да искочиш из колевке, сине, Да покупиш по свету врлине, Да се пустиш сам на своја крила, — Јер те мајка роду наменила.
Добро дошло, чедо моје, Ако ти се пише, Да ти живот своме роду За слободу дише. А зло дошô, ако мислиш Животарит’ гњило; — Кукавица има доста, — Нигде их не било!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
изразио довољно снажно у песми Моме роду: Расути свуда, српски смо народ ми, И горко пиће гаси нам често жеђ Кад нож неправде љуте коље Децу и жену, и
Нема, ах, Ђорђа, високог духа, Ком' срце зрака подиже небесна, Да Срба брани, врага му прогони, И стуб утврди славе роду — — — — — Па ипак, и поред све своје аморфности, „расутости“ и непоуздане повезаности у лабавим оквирима Митрополије,
стране: Вас врлити невидимо, и чету осталу, Сушту љупкост стиха мога, пјесан мојих хвалу; Да, док буде памет ваша у роду серпскоме, Конца није њу претећем ни пјенију моме. Идем даље!
Так' роду храбру скиптром под железним, Под јармом, бичем, један к варварству шаг, А с ногу ланац одринувшу, Враћају с' красоте
Ти си мени њива желајема, На којој желим, док је у телу дух, Семена чиста доброг, красног, Истиног сејати теби, Роду, За златну жетву!
Изображење народу нравствену Моћ даје, јачу груба исполина. Води в согласје ум и серце. Дарове муза присвоји Роду. Свак себи мету силама својима Избери сходну рано, и шествуј к њој Скор.
Вражда сеје љуто семе, Вера с зове невером, Вук се диже, Милош пада, Милош, дика роду свом. Бурно свиће Видов данак, Да оправда прошлу ноћ, Ал’ је слаба рука људска Гди с’ противи виша моћ.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
кô небески громови, оштре и језиве кô свјетлице божје, и тирјанима неразумљиве кô што је неразумљива сфинга египатска роду човјечанском.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ја сам стена, ал’ крвава!... 1860. ЋУТИТЕ, ЋУТ’ТЕ!... Ћутите, ћут’те!... С пером у руци Стекô сам себи у роду глас; С крвавом сабљом на бојној муци Бољи сам био — бољи од вас! Да сте ме вид’ли — то да сте само!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ако жене угледају први пут у пролеће роду с главе, биће те године мало к. (ЗНЖОЈС, 7, 144). Кад се у селу Разгојни (лесковачко) појаве облаци с градом, старе
Са оваквом праксом можда стоји у вези веровање да ће, ако се у сну види н., умрети неко у роду (ЗНЖОЈС, 7, 385). Као и јабука, и н. се носи као понуда болесницима (БВ. 7, 125).
Ћипико, Иво - Пауци
доша каје се и повратија би се, да јема с чим; и опет би бија задовољан радит' своја запушћена поља и винограде, ча роду наша здрава и крипна вина. Сада вам пишем једну нову. Сестра Марија заручила се и шаље вам од тога глас.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Издаја мора да буде кажњена, јер како би се људи иначе призвали својим дужностима према свом роду и племену. Дадара је био сам против свих, па ипак се нико није усудио да се с њим отворено сукоби.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, Да посветим живот роду, отаџбини и слободи. Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру, И сад ево светлост тражим у скромноме манастиру.
8. Тугу ћу своју поклонити роду И гробовима отаџбине своје, Да силно јекне усклик за слободу С усана твојих и са лире твоје.
Имање и морал шћердао је давио. Ал' је барем име заслужио славно. Ласкао је подло у песмама роду, И кô бесно псето мрзио је воду. 7. Ето ту је Нестор, наш грађанин славни. Имућан и виђен чиновник државни.
Кипарис гробницу крије и густа, зелена трава, Где, с чистом љубављу к роду, праведни Тулије спава.“ Тако збораше Катон.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Лепши јесте онај спомен кад бистротом ума твога, кад ревностју духа твога роду своме дижеш спомен. Нек се спомен твој огледа у спомену милог рода, нек цвет цвету љупкост дода, тако општи венац
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
човек није ни мушко а није ни женско, те му је наша граматика великодушно обезбедила прибежиште у нарочитоме, средњем роду, што су пропустиле учинити граматике много већих и културнијих народа.
Не сећам се како су мене звали док сам био у средњем роду, али вам могу рећи да сам се у сукњи необично добро осећао и тако навикао да ме ни доцније у животу сукња није могла
онога доба када сам се извукао из сукњице, срео сам се са оним малим створењем Лулу, некадањим мојим другом у средњем роду, и, увидевши да је Лулу лепа и пријатна дама, са усхићењем сам јој узвикнуо: — Вама имам да захвалим што што сам
младом госпом и из дужег разговора сазнали смо да смо вршњаци и да смо у детињству заједно припадали средњем роду и друговали. Звали смо је Биби. Слатко смо се смејали сећајући се свих појединости из тога доба.
у сукње младих дама, док је ова глава аутобиографије намењена само оним сукњицама које служе као униформа средњем роду у граматици.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, само што подиже мотку, а један дечак који је сељаку једва допирао повише колена — зграби роду и притисну је себи иа груди. — Не дам је! Не дам!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У нашим народним песмама сретамо стихове ове врсте: „Он остави спомен роду српском, да се прича и приповиједа док је људи и док је Косова“.
Али представа о таквом Милошу, који оставља спомен роду српском, није могла да се роди у глави придворног певача. Такву представу могао је да има само народ, и то касније,
Он остави спомен роду српском, да се прича н приповиједа док је људи и док је Косова. А што питаш за проклетог Вука, проклет био и ко га
Ал’ ти хоћу ријеч проговорит: од бога је велика гријота, а од људи зазор и срамота, ђевојачку срећу затомити и у њену роду узаптити. Послушај ме, драги господаре! Од шта си се данас препануо?
Чудан адет бјеше у Латина: свадбовати роду ђевојачком и одморит коње и јунаке; посиђеше три-четири дана. Кад четврто освануло јутро, те пукоше на граду
чеках у бабову двору, и још бих га за девет чекала у Жабљаку, у вашему граду, ником не бих образ застидила, ни ја роду, ни ја дому моме.
коња што га љепше може, опасује што га тврђе може, па се коњу фати на рамена, халали се и опрости јунак, каже роду, каже браћи својој: „Хоћу браћо, и ја у Стамбола, одох, браћо, браћу да сачувам ко дорасте у тој земљи нашој: тамо оде
Кад ли му је ранам’ боље било, он поручи вјерној љуби својој: „Не чекај ме у двору б’јелому, ни у двору, ни у роду мому“. Кад кадуна р’јечи разумјела, још је јадна у тој мисли стала, јека стаде коња око двора.
У роду је мало вр’јеме стала, мало вр’јеме, ни недјељу дана; добра када и од рода добра, добру каду просе са свих страна, а на
и Југовића, а то би се још изразитије могло сагледати на примеру самог Марка Краљевића упркос његовом краљевском роду, како народне црте улазе у ликове и поступке феудалаца. Исти је случај и код Мусе.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
доброродна и домаћи сâд господски; корен је она девојачки и стабло, деца су гране; радилство живо, живу и беседљиву роду гранасту; светско с благословом наспоривање, последњим домаћином спомен и подушје роду, зидар људски, божији живописац
живо, живу и беседљиву роду гранасту; светско с благословом наспоривање, последњим домаћином спомен и подушје роду, зидар људски, божији живописац образом, говорљивим иконами стесилац, умљивој грађи склопилац...
ДАР ВОДЕ Берићет роду и поврћу ДАР ВОДЕ Киша кад озгор на земљу пада, она си је једна: што вода, вода. Ама на биљу, на дрвљу, разлико
Много је штошта прорицао што ће допосле да се збуде, и то с писмом остаљао је за сазнање последњему тамо роду, тако да су Израиљи примили неке његове приповести те у своје им књиге то приписали како и за ту звезду што је она три
« Та из тога ваљаше да га они и врло пазе и почитују га, заштоно за велико поштење њихову дому и свему им роду дика из тога кћаше бити (како јест допосле то било). Али што да се чини? Ето, видите каква је завист безочна!
Такво то чудо и последњему роду за приповест да се по псаломски исказује. СОЛУНСКЕ ЛЕГЕНДЕ 1. Бугарин Ли цара Максимијана Преславни великомученик
се престави оде к оном тамо бољем животовању, а не остави по себи мушка детета, — те коначну жалост остави србскоме роду.
нове правимо и што нам није по ћуди пак собарамо и другојаче потафралије правимо — а коме, како ли, ни[т ће] бити роду а ни пријатељем нашим, него ли неким туђином и незнанцем.
Ласно је звера застрелити, ал' га је мучно припитомити. Мисао је у туги горка и незауставна. Не по роду свакад јунаци на гласу врсни и бољари поштени излазе! Хвалилац злу, горе мука подпада паче злочинца.
са мном пронашао се ортак у мојојзи кући, те ми напред донеси тога злочестника што је ту срамоту учинио и покор моме роду навео да му таки на пању главу с мојом дунђерском брадвом одфирим, зашто он, ђидија, моју старост обезчасти, те ми
Него ли док смо да смо! Добро да чинимо сваком а понајбољма у своме роду, зашто ко не мари за свој род, тај се је своје вере одрекао. И гори је од поганина.
служи ми у покорности, а ти исто један дивљаш и бацакаш се од мене, о човече, те си студен, обесан и немилостив своме роду и подретлу! Зато си се и отуђио од мога ти драговољства.