Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Један просјак овако умује: Ајд, ајд, мучи, болан, боле је и вако нег о тежаклуку живити и своју крв пити.“ (Велики рожданик Малише Сердара) Иако би се, по многим наговештајима, узрок такво стање морао тражити у устројству друштвених односа,
Ћопић је песник сељачке муке као вечног усуда постојања. Страшни рожданик слеповође Малише овакву судбину прориче сељаку: Големо ће бити страдање његово, а нико то неће ни чути, ни знати, ни