Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
За две недеље успео сам да заборавим Розу, али не и оно чему ме је научила. После су дошле друге, тако да нисам морао да измишљам оно што је половина из разреда
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А сад! Трка ли, трка наш Јова, од капије до капије за крајцару или двије. Сад се он заљубио у фрау Розу, и слуша је к'о Бога. Да му затражи, не кошуљу него кожу, и њу би свук'о и дао.” Фрау Роза није била привлачна жена.
То је ваљда био капетан у комшилуку, па пала тараба, а ти онда велиш: е, сад и ми имамо капетана. За фрау Розу се говорило по варошици да је циција која ђаволу не би дала нож да се закоље.
Израстао доста увис, на оца, али у мршавости превазишао и фрау Розу. — Павле, једи, иначе ћеш остати у директоровом кабинету за костуре — шалили се другови.
Твоја мати важи као узор кућанице. Баба моја тек заокупила моју матер: „Једнако по комшилуку оштриш језик. Питај фрау Розу како се кућа кући...” А што се тиче неке присне породичне слоге, није, мој Павле, ни код нас славно.
За вас је син, срам вас било! — И жене се побуниле, и псују на свој начин. — Не можеш ону љутицу Розу нигде сагледати, па да имаш очи соколове. Закључала капију, на свима прозорима затворене шалукатре, изволте, ко сме!
— уза све друго и од Павла поучавана — да су тронути родитељи сами понудили да више плаћају, и још засипали фрау Розу поклонима. Ове промене се дешавале тако брзо да паланка није право до суда долазила.
стичу, имају, добро једу и пију и кад на синове своје троше, онда имају десет пута више још за себе... Што ниси фрау Розу узео за докторску тезу, испала би тема много краћа, и некоме би можда и користила...
Погледајте само ону нашу обичну фрау Розу. Једним пламичком је само још жива, али од животног апетита њеног преостаће још и за Морицова Морица...