Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Послије Бакоње најмилији бјеше матери подјевојчар Шкембо (или Роко), дјетенце од четири године. Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му почне овако тепати: —
Ћипико, Иво - Приповетке
Крава преболи, па сад је ред одужити се завету. Сигурно на проштење доћи ће и других горштака: свети је Роко стари чудотворац и помаже у невољи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ин на града развалин’ Те објамем, син планин! Дам ти роко, љуб’ јунак, Храбри корењак. Сем рода словенскега, Кај је „слава”, знам; В срцу ми до „славнега” Дивји снује плам.