Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Случајно опази Роксанду и сасвим се восхити лепотом њеном. Он пође за њом, у надежди искусити ко је и гди седи, но како се удиви кад примети
Он усугуби кораке, почем се поља добави, и стигнувши Роксанду: »Лепа моја, куда тако намераваш?« запита је. Роксанда, видећи изненада лепо обучена младића, застиди се и поглед
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
мегдану краљевог заточника, стреља кроз прстен јабуку, прескаче три коња и на њима три пламена мача, познаје по браћи Роксанду, побеђује троглавог Балачка војводу и уништава латинске катане.
чобанин не само по оделу (до онога тренутка кад скида бугар-кабаницу да би својим сјајним рухом збунио и преварио Роксанду) него и свим својим понашањем и читавим својим духом.
Он је такав кад каже да ће Роксанду познати по браћи као што је у Шари од триста јагањаца свако по овци познавао. У свакој од тих ситуација он је обележен
исти јунак чобанском мудрошћу збуњује цара; или она — врло занимљива и као психолошки проблем — кад исти јунак познаје Роксанду; или она врло оригинална — кад се Косовац направио слаботиња и преварио Секулу; или она — набрекла од обести — кад
краљевог заточника, стреља кроз прстен јабуку, прескаче три коња витеза и на њима три пламена мача, познаје по браћи Роксанду, побеђује троглавог Балачка војводу и уништава латинске катане.
из народа не само по оделу (до онога тренутка кад скида бугар–кабаницу да би својим сјајним рухом збунио и преварио Роксанду) него и свим својим понашањем и читавим својим духом. Или узмимо песму Зидање Скадра.
се жени српски цар Стјепане, надалеко запроси ђевојку, у Леђану, граду латинскоме, у латинског краља Мијаила, по имену Роксанду ђевојку; цар је проси, и краљ му је даје.
тасту, краљу Мијаилу, да ми с њиме свадбу уговориш: када ћемо поћи по ђевојку, колико ли повести сватова; да ми видиш Роксанду ђевојку: може л' бити за цара царица, може л' бити свој земљи госпођа: да је видиш и да прстенујеш“.
тобом свадбу уговорим: кад ће царе доћи по ђевојку, у које ли доба од године, колико л' ће повести сватова; и да видим Роксанду ђевојку, да је видим и да прстенујем“.
бисером и драгим камењем: разасја се соба од камења, — така му се учини ђевојка да је љепша од бијеле виле; прстенова Роксанду ђевојку и даде јој хиљаду дуката, и ђевојку браћа одведоше.
Када дође бијелу Призрену, пита њега српски цар Стјепане: „Слуго моја, Тодоре везире, виђе ли ми Роксанду ђевојку? Виђе ли је и прстенова ли? Што говори краљу Мијаило?
тебе на мајдан јуначки; ваља ићи мајдан дијелити, или нећеш одавде изићи, ни извести свата ниједнога, а камоли Роксанду ђевојку!