Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
« Охрабрен тим пријемом, као и једном похвалном оценом хрватског романописца Аугуста Шеное, Милићевић је продужио започети приповедачки посао.
Историјски роман је сасвим напуштан, и до данас српска књижевност нема правог историјског романописца, иако у српском народу има толико живих и активних историјских традиција.
Али и поред тога напретка, српска књижевност још увек ишчекује свога великог романописца, који би се свим својим талентом бацио на роман.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
56 И ако поступак Андреја Белог примењен у првој, великој верзији Петрограда можемо поредити с поступком неког српског романописца, када се говорни низ подвргава допунском преуређивању, наглашено се ритмички сегментује и, као резултат, добија се
у Станковићевој реченици изузетно мобилни, а чини се и да су од пресуднијег значаја него код било ког другог српског романописца пре Милоша Црњанског.