Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Вићентије Ракић, побожан хришћански песник и версификатор старих хришћанских романтичних легенди, стоји у пуној супротности са нехришћанским рационалистичким добом у којем је живео и ван општега духовног
У рукопису је оставио двадесет и једно позоришно дело, шаљивих игара, друштвених комедија и поучних и романтичних драма (Шпањоли у Перувији, Жертва смерти, Шнајдерски калфа, Ла Пејруз, посрбљени комади Паунка Јагодинка, Сербска
Од њега је остало неколико романтичних епских песама: Гојко (1848), Освета, Стојан, Утопљеница, Урош, Хајдуков гроб (1849); собом у гроб Радичевић је понео
Од њега је остала и једна занимљива књижевна мистификација у прози. 1890. штампао је он у Београду прву свеску Романтичних пустолова, у којима је, под провидним анаграмом »Ћилорима Ј.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
умукну даљна завијања пасја И жагор, мисао за мишљу се ређа; И гомилу жеља са дна душе крене, И поворку страсти романтичних мами, И буди младост, успомене њене, И шарену игру утисака дâ ми.