Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Одета је свирала на клавиру. У соби је било топло, док је напољу ромињао снег. — А ми трунули овде под земљом — вели са извесном меланхолијом Војин.
У моменту очајања склопио сам руке пред Томом и молио га да ми омогући да је само видим. Сећам се... снег је ромињао. Суве снежне пахуљице вејале су у густим ројевима, заклањале светлост и шуштећи падале кроз оголело грање...